Тонкин

Тонкински протекторат; Protectorat du Tonkin (фр.) Xứ bảo hộ Bắc Kỳ (виј.)
	Застава Грб становник-супериора Тонкина
	; Администативне поделе Тонкина, 1920.
Географија
Престоница	Ханој
Друштво
Службени језик	Француски, Вијетнамски
Религија	Махајана, Конфучијанизам, Таоизам, Католичанство, разна народна веровања
Политика
Облик државе	Апсолутна монархија под колонијалном управом
— Становник-супериор	Паулин Францоис Алекандре Виал Ив Жан Диго
— Поткраљ	Нгујен Хуу До (први) Хоанг Цао Каи (последњи)
Историја
Постојање
— Оснивање	1883.
— Укидање	1948. (званично 1950.)
— Статус	Протекторат Француске (1883.-1945.) Чланица Индокинеске Уније (1887.-1948.)
Географске и друге карактеристике
Становништво
— 1885.	7 487 000
— 1939.	11 509 000
Земље претходнице и наследнице; Тонкина
Претходнице:	Наследнице:
	1946.: Демократска Република Вијетнам

Тонкин (виј. Xứ bảo hộ Bắc Kỳ) је био француски протекторат на простору данашњег северног Вијетнама. Као и Анамски протекторат, Тонкином је владала династија Нгујен, све до 1886. када је Француска одвојила Тонкин од царског двора у граду Хуе и ту такође створила канцеларију ''Поткраља''.^[1]

Међутим, 26. јула 1897., позиција поткраља бива укинута и тиме поставља француског становник-супериора Тонкина за репрезентативца француске колонијалне администрације и царског двора.^[1] Ова моћ би му омогућила да именује локалне бирократе.^[а] Тонкин је посато део Француске Индокине 1887. године.

Последњи цар Нгујен династије, Бао Дај, је 1945. укинуо француске протекторате на простору Анана и Тонкина и ту потом створио Вијетнамско царство, марионету Јапана. Након капитулације Јапана, завршетком Другог светског рата, Вијетмин је покренуо Августну револуцију, која је довела до укидања Нгујен династије и проглашавања независности Демократске Републике Вијетнама.

Тонкин је накратко био под окупациом Кинеске националне армије пре него што је враћен Француској. Вијетмин се, након уклањања свог националистичког отпора^[2], борио са Француском за контролу над територијом. У 1948. Тонким и Анам су присвојени Привременој централној влади Вијетнама, ентитету који је уз француску администрацију представљао транзицију индокинеских територија из колонија у јединствену земљу. Француска је легално задржала протекторат све до 1950. када су територију формално предали Држави Вијетнам.

Референце

^ ^а ^б Dommen, Arthur. The Indochinese Experience of the French, and the Americans, Nationalism and Communism in Cambodia, Laos, and Vietnam. стр. 23.
^ Marr, David. Vietnam: State, War, and Revolution (1945–1946). стр. 405.—406.