Угандско-танзанијски рат

Угандско-танзанијски рат
Време 30. октобар 1978 — 11. април 1979. Место Уганда Исход Победа Танзаније, пад режима Иди Амина
Сукобљене стране
Уганда  Либија ПЛО[1][2]	Танзанија УНЛА  Мозамбик[2]
Команданти и вође
Иди Амин	Џулијус Њерере
Јачина
70.000 војника из Уганде, 3.000 војника из Либије и 200 палестинских добровољаца	100.000 војника из Танзаније 6.000 побуњеника из Уганде и један батаљон из Мозамбика
Жртве и губици
око 1.000 Уганђана око 600 Либијаца[2]	373 Танзанијца 150 војника УНЛА[2]

Угандско-танзанијски рат (у Уганди називан и Ослободилачким ратом) вођен је између Уганде и Танзаније између 1978. и 1979. године и довео је до пада режима Иди Амина у Уганди.

У октобру 1978. својатајући суседну танзанијску регију Кагера Уганда је напала Танзанију, што је завршило инвазијом танзанијске војске. Након неколико месеци борби, у априлу 1979. године, танзанијски војници и угандски герилци поразили су деморализовану угандску војску и заузели главни град Кампалу. Током танзанијске офанзиве против Амина догађали су се ратни злочини над припадницима народа који су га подупирали, посебно на подручју Анколе-Масака као и над етничким Нубијцима у урбаним средиштима. Иди Амин је пред надирућом танзанијском војском побегао из земље, пронашавши уточиште у Либији, а потом се трајно скрасио у Саудијској Арабији која му је осигурала чак и месечна примања. Умро је 2003. године, а упркос злодјелима његовог режима никад се није нашао пред судом.

• Mambo, Andrew; Julian, Schofield (2007). „Military Diversion in the 1978 Uganda-Tanzania War”. Journal of Political and Military Sociology. Архивирано из оригинала 8. 11. 2011. г.