Операција Кондор

Операција Кондор
	Део Хладног рата
	; Чланови операције Зелена: активни чланови (Аргентина, Боливија, Бразил, Чиле, Парагвај, Уругвај). Светлозелено: повремени чланови (Колубија, Перу, Венецуела). Плаво: организатор (САД).
Време	1950 — 1980.
Место	Јужна Америка
Исход	сузбијање левичарског покрета
Сукобљене стране
САД; Боливија; Бразил; Аргентина; Чиле; Парагвај; Уругвај; Перу	Левичарски покрет
Команданти и вође
Хенри Кисинџер; Уго Банзер; Ернесто Гезел; Хорхе Рафаел Видела; Аугусто Пиноче; Алфредо Стреснер; Апарисио Мендез	Хуан Хосе Торес; Жуан Гуларт; Бернардо Лејтон; Карлос Пратс; Мартин Алмада; Ектор Гутјерез Руиз
Жртве и губици
	30.000—80.000 страдалих левичара

Операција Кондор је био шифровани назив за тајну операцију у Јужној Америци под покровитељством САД.

Организација и циљ операције

Операција Кондор је назив за операцију која се одвијала од 50-их до 80-их година 20. века. Њен циљ је био да се уз помоћ САД и десничарских диктатура сузбију левичарски покрети на тлу Америчког континента. Државе које су учествовале у томе су биле Боливија, Бразил, Аргентина, Чиле, Уругвај и Парагвај.

Еквадор и Перу су биле земље које су имале споредне улоге, зато што су се касније прикључиле операцији.

Операцијом као председници, руководили су:

Рене Баријентос, председник Боливије (добио значајну помоћ од ЦИА да ухвати Че Гевару, који водио герилски рат у његовој земљи)
Хорхе Рафаел Видела, председник Аргентине, свргуно са власти Изабелу Перон, супругу Хуана Перона
Аугусто Пиноче, уз помоћ ЦИА-е свргнуо са власти Салвадора Аљендеа
Алфредо Стреснер, владао Парагвајем,
Ернесто Гезел, владао Бразилом 21 годину.

Један од људи у САД који је водио ову операцију био је Хенри Кисинџер.

Улога Хенрија Кисинџера

Заједно са ЦИА-јом су 1973. подржали пуч генерала Августа Пиночеа против демократски изабраног председника Салвадора Аљендеа чији социјалистчки правац није одговарао америчким интересима у Латинској Америци.

Због умешаности Кисинџера код тог и сумње за умешаност у Операцији Кондор средином 70-их, Кисинџеру су упућени судски позиви за сведочења (а и оптужбе) из многих земаља, којима се он није одазвао. Године 2001. је бразилска влада повукла позив Кисинџеру за одржавање говора у Сао Паолу, зато што му није могла гарантовати дипломатски имунитет.