Либерална демократија

Либерална демократија, позната и као грађанска или буржоаска демократија, је назив за друштвено-политичко уређење, односно најчешћи облик савремене демократије чије је особина репрезентативност уз слободу политичког дјеловања (политички плурализам).

У пракси се либерална демократија исказује кроз власт, која легитимитет црпи на темељу слободних, тајних и поштених избора на којима се равноправно учествује више различитих политичких странака. Либерална демократија у данашњем свијету јавља се, како у облику монархија (уставна монархија, тако и у облику република (парламентарна, предсједничка или полупредсједничка).

Све државе у данашњем западном свијету сматрају се либералним демократијама, а у њима влада широко распрострањено мишљење како управо либерална демократија представља идеално друштвено уређење коме све земље треба да теже; таква схватања проширила су се и на друге дијелове свијета. У најширој јавности се зато, либерална демократија сматра синонимом за демократију.

Либерална демократија се такође сматра једним од циљева за који се залаже идеологија либерализма.

Особине

Двије главне особине либералне демократије представљају репрезентативност власти те настојање, да се омогући што је могуће више слободе за појединог грађанина. Та два идеала се настоје постићи кроз различите механизме од којих се традиционално наводе:

Универзално право гласа, које кроз институцију избора за представничке органе (парламент, предсједник и сл.) омогућује да власт, колико год је то могуће, представља израз воље њених грађана;
Начело једнакости грађана пред законом
Слобода говора
Слобода новина и приступ недржавним изворима информација
Слобода окупљања
Право на приватну својину и приватност
Образовање које грађане упућује у њихова права и грађанске обавезе
Широко и дубоко утемељено грађанско друштво
Независно судство
Систем међусобног надзора међу гранама власти
Уставност, односно различите уставне механизме, којима се настоји спријечити злоупотреба власти, односно ограничавање права и слобода грађана, најчешће кроз:
- Начело подјеле власти (на чему се углавном инсистира у англосаксонским земљама)
- Концепт правне државе, према којем сваки поступак власти мора бити усклађен с уставом и законима
- Грађанска права

Критике

Критичари система либералне демократије наводе, да становници држава с овим политичким системом имају моћ само у тренутку гласања, након чега одабрана група људи доноси све одлуке. Због тога критичари за овај систем кажу, да је он само фарса која прикрива стварну политички систем олигархије или прецизније плутократије у коме мали број богатих људи управља државом. По томе размишљању једини стварни демократски систем је директна демократија која се такође понекад зове и чиста демократија у којој се све најважније одлуке доносе гласањем свих грађана, а не само малог броја изабраног на изборима. Данас се сматра, да тај наводно идеални систем демократије има само Швајцарска.

Жеља за аутократијом

Истраживања на подручју Европске уније, чије све државе имају политички систем либералне демократије показују поступно разочарање становништва овим моделом пошто сматрају, да немају никакав утицај на политику и траже да тамошња либерална демократија буде замијењена неким аутократским режимом, гдје се државни вођа неће бринути о изборима. Док у Њемачкој такво размишљање има 33% становника, у Француској и Великој Британији их је 40%, а постотак се још повећава у другим државама све до 60% становника у Пољској и Португалији.^[1]

Порекло

Порекло либералне демократија се може пратити до европског 18. века, и периода просветитељства. У то време, већина европских држава су биле монархије, у којима је политичку моћ држао било монарх или аристократија. Могућност демократије није била озбиљно разматрана политичка теорија још од класичне антике, и широко распрострањено уверење било је да би демократија била инхерентно нестабилна и хаотична у својим политикама због промењивих нахођења народа. Даље се веровало да је демократија у супротности са људском природом, јер су људска бића сматрана инхерентно злим, насилним и да им је неопходан јак вођа да обуздају своје деструктивне импулсе. Многи европски монарси сматрали су да је њихова моћ била одређена од Бога и да је довођење у питање њиховог права на владавину једнако богохуљењу.

Ова конвенционална гледишта испрва је оспоравала релативно мала група просветитељских интелектуалаца, који су веровали да људске послове треба водити разумом и у складу са принципима слободе и једнакости. Тврдили су да су сви људи створени једнаки и да се стога политички ауторитет не може оправдати на бази „племените крви”, наводне привилеговане везе са Богом или било које друге карактеристике за коју се тврдило да чини једну особу супериорном над другима. Они су даље тврдили да владе постоје да би служиле народу - а не обрнуто - и да би закони требало да буду једнако примењиви на оне који владају, као и на оне којима се влада (концепт познат као владавина права).

Неке од ових идеја су почеле да се изражавају у Енглеској у 17. веку.^[2] Постојао је обновљени интерес у Велику повељу слободе,^[3] а усвајање Петиције права из 1628. године и Habeas Corpus закона из 1679. године успоставили су извесне слободе субјеката. Идеја политичке партије се формирала међу групама које су расправљале о правима на политичко представљање током Патнејских дебата из 1647. године. Након Енглеских грађанских ратова (1642–1651) и револуције из 1688. године, Декларација о правима је донесена 1689. године, којом су кодификована одређена права и слободе. Тај закон прописује потребу за редовним изборима, правила за слободу говора у парламенту и ограничава моћ монарха, осигуравајући да, за разлику од већег дела Европе у то време, краљевски апсолутизам не превлада.^[4]^[5] То је довело до значајних друштвених промена у Британији у погледу положаја појединаца у друштву и растуће моћи парламента у односу на монарха.^[6]^[7]

Референце

^ http://www.dw.de/antisemitizam-i-seksizam-je-li-to-nova-europa/a-14908729-1 Preuzeto 18. travnja 2013.
^ Kopstein, Jeffrey; Lichbach, Mark; Hanson, Stephen E., ур. (2014). Comparative Politics: Interests, Identities, and Institutions in a Changing Global Order (4, revised изд.). Cambridge University Press. стр. 37—39. ISBN 9781139991384. „Britain pioneered the system of liberal democracy that has now spread in one form or another to most of the world's countries”
^ „From legal document to public myth: Magna Carta in the 17th century”. The British Library. Архивирано из оригинала 18. 10. 2017. г. Приступљено 16. 10. 2017 ; „Magna Carta: Magna Carta in the 17th Century”. The Society of Antiquaries of London. Архивирано из оригинала 25. 09. 2018. г. Приступљено 16. 10. 2017.
^ „Britain's unwritten constitution”. British Library. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 27. 11. 2015.
^ „Constitutionalism: America & Beyond”. Bureau of International Information Programs (IIP), U.S. Department of State. Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г. Приступљено 30. 10. 2014.
^ „Citizenship 1625–1789”. The National Archives. Приступљено 22. 1. 2016 ; „Rise of Parliament”. The National Archives. Приступљено 22. 1. 2016.
^ Heater, Derek (2006). „Emergence of Radicalism”. Citizenship in Britain: A History. Edinburgh University Press. стр. 30—42. ISBN 9780748626724.

Литература

Heater, Derek (2006). „Emergence of Radicalism”. Citizenship in Britain: A History. Edinburgh University Press. стр. 30—42. ISBN 9780748626724.
Kopstein, Jeffrey; Lichbach, Mark; Hanson, Stephen E., ур. (2014). Comparative Politics: Interests, Identities, and Institutions in a Changing Global Order (4, revised изд.). Cambridge University Press. стр. 37—39. ISBN 9781139991384. „Britain pioneered the system of liberal democracy that has now spread in one form or another to most of the world's countries”
Haas, Michael (2014). Deconstructing the 'Democratic Peace': How a Research Agenda Boomeranged. Los Angeles, CA: Publishinghouse for Scholars.
Willard, Charles Arthur (1996). Liberalism and the Problem of Knowledge: A New Rhetoric for Modern Democracy. . University of Chicago Press. ISBN 0226898458. OCLC 33967621.
Tom Ginsburg; Aziz Z. Huq (2018). How to Save a Constitutional Democracy. University of Chicago Press.
Alnes, Jan Harald, and Manuel Toscano (2014). Varieties of Liberalism: Contemporary Challenges. .
Alterman, Eric (2008). Why We're Liberals. New York: Viking Adult. ISBN 978-0-670-01860-4.
Ameringer, Charles (1992). Political parties of the Americas, 1980s to 1990s. Westport: Greenwood Publishing Group. ISBN 0-313-27418-5.
Auerbach, Alan; Kotlikoff, Laurence (1998). Macroeconomics. Cambridge: MIT Press. ISBN 0-262-01170-0.
Bernstein, Richard (2004). Thomas Jefferson: The Revolution of Ideas. New York: Oxford University Press US. ISBN 0-19-514368-X.
Chabal, Emile (2017). „The Agonies of Liberalism”. Contemporary European History. 26 (1): 161—173. S2CID 157872856. doi:10.1017/S0960777316000321. }}
Coker, Christopher (1998). Twilight of the West. Boulder: Westview Press. ISBN 0-8133-3368-7.
Colomer, Josep Maria (2007). Great Empires, Small Nations. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-43775-2.
Colton, Joel and Palmer, R.R.. A History of the Modern World. New York: McGraw Hill, Inc. 1995. ISBN 0-07-040826-2.
Copleston, Frederick (1959). A History of Philosophy: Volume V. New York: Doubleday. ISBN 0-385-47042-8.
Delaney, Tim (2005). The march of unreason: science, democracy, and the new fundamentalism. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-280485-5.
Diamond, Larry (2008). The Spirit of Democracy. New York: Macmillan. ISBN 978-0-8050-7869-5.
Dobson, John (2006). Bulls, Bears, Boom, and Bust. Santa Barbara: ABC-CLIO. ISBN 1-85109-553-5.
Doherty, Brian (2007). Radicals for Capitalism: A Freewheeling History of the Modern American Libertarian Movement. ^{[потребан је пун навод]}
Dorrien, Gary (2001). The making of American liberal theology. Louisville: Westminster John Knox Press. ISBN 0-664-22354-0.
Fawcett, Edmund (2014). Liberalism: The Life of an Idea. .
Flamm, Michael; Steigerwald, David (2008). Debating the 1960s: liberal, conservative, and radical perspectives. Lanham: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-2212-1.
Gallagher, Michael; et al. (2001). Representative government in modern Europe. New York: McGraw Hill. ISBN 0-07-232267-5.
Godwin, Kenneth; et al. (2002). School choice tradeoffs: liberty, equity, and diversity. Austin: University of Texas Press. ISBN 0-292-72842-5.
Gould, Andrew (1999). Origins of liberal dominance. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 0-472-11015-2.
Gray, John (1995). Liberalism. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 0-8166-2801-7.
Grigsby, Ellen (2008). Analyzing Politics: An Introduction to Political Science. Florence: Cengage Learning. ISBN 978-0-495-50112-1.
The liberal tradition in America; an interpretation of American political thought since the Revolution. New York, Harcourt, Brace. 1955. ISBN 0-15-651269-6.
Hafner, Danica; Ramet, Sabrina (2006). Democratic transition in Slovenia: value transformation, education, and media. College Station: Texas A&M University Press. ISBN 1-58544-525-8.
Handelsman, Michael (2000). Culture and Customs of Ecuador. Westport: Greenwood Press. ISBN 0-313-30244-8.
Heywood, Andrew (2003). Political Ideologies: An Introduction. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 0-333-96177-3.
Hodge, Carl (2008). Encyclopedia of the Age of Imperialism, 1800–1944. Westport: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33406-1.
Jensen, Pamela Grande (1996). Finding a new feminism: rethinking the woman question for liberal democracy. Lanham: Rowman & Littlefield. ISBN 0-8476-8189-0.
Karatnycky, Adrian; et al. (2001). Nations in transit, 2001. Piscataway: Transaction Publishers. ISBN 0-7658-0897-8.
Karatnycky, Adrian (2000). Freedom in the World. Piscataway: Transaction Publishers. ISBN 0-7658-0760-2.
Kerber, Linda (1976). The Republican Mother. Baltimore: Johns Hopkins University Press.
Kirchner, Emil (1988). Liberal parties in Western Europe. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-32394-0.
Knoop, Todd (2004). Recessions and Depressions. Westport: Greenwood Press. ISBN 0-313-38163-1.
Lightfoot, Simon (2005). Europeanizing Social Democracy?: The Rise of the Party of European Socialists. New York: Routledge. ISBN 0-415-34803-X.
Mackenzie, G. Calvin; Weisbrot, Robert (2008). The liberal hour: Washington and the politics of change in the 1960s. New York: Penguin Group. ISBN 978-1-59420-170-7.
Manent, Pierre; Seigel, Jerrold (1996). An Intellectual History of Liberalism. Princeton: Princeton University Press. ISBN 0-691-02911-3.
Mazower, Mark (1998). Dark Continent. New York: Vintage Books. ISBN 0-679-75704-X.
Monsma, Stephen; Soper, J. Christopher (2008). The Challenge of Pluralism: Church and State in Five Democracies. Lanham: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-5417-7.
Peerenboom, Randall (2007). China modernizes. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-920834-0.
Perry, Marvin; et al. (2008). Western Civilization: Ideas, Politics, and Society. Florence, KY: Cengage Learning. ISBN 978-0-547-14742-0.
Pierson, Paul (2001). The New Politics of the Welfare State. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-829756-4.
Riff, Michael (1990). Dictionary of modern political ideologies. Manchester: Manchester University Press. ISBN 0-7190-3289-X.
Roberts, J.M. (1992). The Penguin History of the World. New York: Penguin Group. ISBN 0-19-521043-3.
Ros, Agustin (2001). Profits for all?: the cost and benefits of employee ownership. New York: Nova Publishers. ISBN 1-59033-061-7.
Ryan, Alan (2012). The Making of Modern Liberalism. Princeton University Press. .
Scott, Jonathan (јануар 2008). „Sidney [Sydney], Algernon (1623–1683)”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/25519. (Subscription or UK public library membership required.)
Shaw, G. K (1988). Keynesian Economics: The Permanent Revolution. Aldershot, England: Edward Elgar Publishing Company. ISBN 1-85278-099-1.
Sinclair, Timothy (2004). Global governance: critical concepts in political science. Oxford: Taylor & Francis. ISBN 0-415-27662-4.
Song, Robert (2006). Christianity and Liberal Society. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-826933-1.
Stacy, Lee (2002). Mexico and the United States. New York: Marshall Cavendish Corporation. ISBN 0-7614-7402-1.
Steindl, Frank (2004). Understanding Economic Recovery in the 1930s. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 0-472-11348-8.
Susser, Bernard (1995). Political ideology in the modern world. Upper Saddle River: Allyn and Bacon. ISBN 0-02-418442-X.
Van Schie, P. G. C. and Voermann, Gerrit. (2006). The dividing line between success and failure: a comparison of Liberalism in the Netherlands and Germany in the 19th and 20th Centuries. ISBN 3-8258-7668-3. . Berlin: LIT Verlag Berlin-Hamburg-Münster.
Various authors (2007). Countries of the World & Their Leaders Yearbook 08, Volume 2. Detroit: Thomson Gale. ISBN 978-0-7876-8108-1.
West, Thomas G. (1996). „Foreword”. Discourses Concerning Government. Indianapolis: Liberty Fund. ISBN 0865971412.
Wolfe, Alan (2009). The Future of Liberalism. New York: Random House, Inc. ISBN 978-0-307-38625-0.
Worell, Judith (2001). Encyclopedia of women and gender, Volume I. Amsterdam: Elsevier. ISBN 0-12-227246-3.
Young, Shaun (2002). Beyond Rawls: an analysis of the concept of political liberalism. Lanham: University Press of America. ISBN 0-7618-2240-2.
Zvesper, John (1993). Nature and liberty. New York: Routledge. ISBN 0-415-08923-9.
Adams, Ian (1998). Ideology and politics in Britain today. Manchester: Manchester University Press. ISBN 0-7190-5056-1.
Cook, Richard (2004). The Grand Old Man. Whitefish: Kessinger Publishing. ISBN 1-4191-6449-X. on Gladstone.
Falco, Maria (1996). Feminist interpretations of Mary Wollstonecraft. State College: Penn State Press. ISBN 0-271-01493-8.
Forster, Greg (2005). John Locke's politics of moral consensus. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-84218-2.
Gross, Jonathan (2001). Byron: the erotic liberal. Lanham: Rowman & Littlefield Publishers, Inc. ISBN 0-7425-1162-6.
Locke, John (2009). A Letter Concerning Toleration: Humbly Submitted. CreateSpace. ISBN 978-1-4495-2376-3.
Locke, John (1947). Two Treatises of Government. reprint, New York: Hafner Publishing Company, Inc. ISBN 0-02-848500-9.
Roach, John (1957). „Liberalism and the Victorian Intelligentsia”. Cambridge Historical Journal. 13 (1): 58—81. JSTOR 3020631. doi:10.1017/S1474691300000056.
Wempe, Ben (2004). T. H. Green's theory of positive freedom: from metaphysics to political theory. Exeter: Imprint Academic. ISBN 0-907845-58-4.
Frey, Linda; Frey, Marsha (2004). The French Revolution. Westport: Greenwood Press. ISBN 0-313-32193-0.
Hanson, Paul (2009). Contesting the French Revolution. Hoboken: Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-6083-4.
Leroux, Robert, (2011). Political Economy and Liberalism in France: The Contributions of Frédéric Bastiat. . London and New York, Routledge, 2011.
Leroux, Robert, and David Hart (eds), French Liberalism in the 19th century. An Anthology, London and New York, Routledge, 2012.
Lyons, Martyn (1994). Napoleon Bonaparte and the Legacy of the French Revolution. New York: St. Martin's Press, Inc. ISBN 0-312-12123-7.
Shlapentokh, Dmitry (1997). The French Revolution and the Russian Anti-Democratic Tradition. Edison, NJ: Transaction Publishers. ISBN 1-56000-244-1.
Research, Industrial Systems (2006). British Democracy: Its Restoration & Extension. Industrial Systems Research. ISBN 9780906321317.

[1] ttp://www.dw.de/antisemitizam-i-seksizam-je-li-to-nova-europa/a-14908729-1 Preuzeto 18. travnja 2013.

[2] Kopstein, Jeffrey; Lichbach, Mark; Hanson, Stephen E., ур. (2014). Comparative Politics: Interests, Identities, and Institutions in a Changing Global Order (4, revised изд.). Cambridge University Press. стр. 37—39. ISBN 9781139991384. „Britain pioneered the system of liberal democracy that has now spread in one form or another to most of the world's countries”

[3] „From legal document to public myth: Magna Carta in the 17th century”. The British Library. Архивирано из оригинала 18. 10. 2017. г. Приступљено 16. 10. 2017 ; „Magna Carta: Magna Carta in the 17th Century”. The Society of Antiquaries of London. Архивирано из оригинала 25. 09. 2018. г. Приступљено 16. 10. 2017.

[refNARoP-4] „Britain's unwritten constitution”. British Library. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 27. 11. 2015.

[refIIP-5] „Constitutionalism: America & Beyond”. Bureau of International Information Programs (IIP), U.S. Department of State. Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г. Приступљено 30. 10. 2014.

[6] „Citizenship 1625–1789”. The National Archives. Приступљено 22. 1. 2016 ; „Rise of Parliament”. The National Archives. Приступљено 22. 1. 2016.

[7] Heater, Derek (2006). „Emergence of Radicalism”. Citizenship in Britain: A History. Edinburgh University Press. стр. 30—42. ISBN 9780748626724.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]