Danke Deutschland
Danke Deutschland (Хвала Немачкој) је назив песме у знак захвалности Немачкој за њено залагање за међународно признање независности Хрватске[1] јануара 1992. Песма, коју је тадашње хрватско руководство неколико недеља форсирало по медијима, никада није стекла популарност. Виђена је као политички кич, режим у Србији ју је користио за антипропаганду, како би се нагласио однос Немачке према Хрватској као наводно оживљавање нацистичко-усташког савеза. На српској телевизији, песма је приказана као снимак немачких трупа у Загребу током Другог светског рата. Политички и историјски контекст настанка песмеХрватска је прогласила независност од СФР Југославије 25. јуна 1991. Европска комисија је захтевала тромесечну суспензију те одлуке, у земљи је почео да бесни рат, хрватски Сабор је 8. октобра прекинуо све преостале везе са федерацијом, и до средине децембра Хрватску је већ признало неколико земаља, укључујући и Ватикан. Унутар саме Европске економске заједнице, Немачка је предводила напоре да наговори партнере на консензус о признавању независности Словеније и Хрватске; напокон, немачки министар иностраних послова Ханс-Дитрих Геншер је 19. децембра 1991, по повратку из Ватикана, објавио да ће Немачка ове земље признати независно од одлуке других влада и убрзо потом су то учиниле још неке земље појачавши тако притисак на ЕЕЗ. Европска економска заједница је тако 15. јануара 1992. објавила признање независности Словеније и Хрватске, мада је Бадинтерова комисија[2] саме ЕЕЗ препоручила да се признају Словенија и Република Македонија. Истог дана Хрватска телевизија је премијерно емитовала у ударном термину песму-захвалницу Немачкој под називом Danke Deutschland. Рефрен песмеИзворни текст на немачком језику:
Превод на српски језик:
Извођач, композитор и аранжерПесму је извела Сања Трумбић, која је остала упамћена и по другим дневно-родољубивим насловима, те хитовима са насловима попут Хаваји су само шкој („, а ја имам оток свој...“), Казни ме ко жену, Сто куна дај ми мама или Марине, жени ме. Данке Дојчланд је потисао композитор Ђорђе Новковић, мешовитог српско-хрватског порекла[3], рођен у Сарајеву[4] и отац познатог певача Бориса Новковића, који је годину дана касније радио и први хрватски самостални наступ на Песми Евровизије 1993. (Don't ever cry („, my Croatian sky“!)). Текст је био дело Теа Трумбића, познатог хрватског композитора и Сањиног супруга, а аранжман је урадио Никица Калођера. Употреба у медијима и свакодневном говору на бившим југословенским просторимаПесма Данке Дојчланд се одавно више не емитује, али је сам наслов остао у пост-југословенским популарним културама као фраза која сажима емоције које је сама песма изазвала, добивши каснијим расплетом догађаја и извесну ноту горчине, ироније и ситног задовољства. Коришћена је у различитим чланцима и новинским насловима.[5][6][7] Српска опозиција је током деведесетих једно време на протестним скуповима делила и беџеве са натписом Данке Кина, данке Зимбабве у алузији на уздржан глас Кине и противљење Зимбабвеа приликом увођења санкција УН СР Југославији у мају 1992[8] У годинама након настанка песме, фраза „данке Дојчланд” је у београдском жаргону кориштена као израз подругљивог захваљивања, слично саркастичном: „е, баш ти хвала”. Референце
Литература
Спољашње везе
|
||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
