Ален Ливерић

Ален Ливерић
Ален Ливерић
Лични подаци
Датум рођења	14. јун 1967. (58 год.)
Место рођења	Ријека, СР Хрватска, СФР Југославија
Занимање	глумац
Породица
Партнер	Анастазија Балаж
Деца	4
Рад
Активни период	1988—данас
	Веза до IMDb-а

Ален Ливерић (Ријека, 14. јун 1967) хрватски је глумац.

Биографија

Рођен је 14. јуна 1967. у Ријеци. Уписао је студије глуме на загребачкој Академији драмске уметности, одсек у Ријеци, 1986. године. Дипломирао је 1990, а од исте године је стални члан ансамбла драме Хрватског народног казалишта Ивана пл. Зајца у Ријеци. Године 1997. прешао је у Хрватско народно казалиште у Вараждину, да би се 2001. вратио у Ријеку. Наредних 14 година је носио репертоар ријечког позоришта, где има статус првака. Од јануара 2016. је у ангажману Хрватског народног казалишта у Задру.^[1]^[2]^[3]

Филмографија

Год.	Назив	Улога
1988.	Загрљај
1990.	Карневал, анђео и прах	Шегрт
1991.	Вјежбање живота
1994.	Мука	Ђавал
1998.	Трансатлантик	Лука
1999.	Четвероред	Блаж Блажинић
2002.	Сјећање на Георгију	Иван Старчевић
2004.	Дуга мрачна ноћ	Јозеф Шмит
2005.	Бумеранг	Бошко Кривић
2007−2008.	Добре намјере	Свен
2008.	Ничији син	Иван
2005−2008.	Луда кућа	Јошко Какарига
2008.	Хитна 94	др Томислав Матић
2011.	Уста уста	др Пиетрић
2011.	Флеке	др Марио
2011.	Јосеф	Натпоручник Тифенбах
2011.	Мезанин	Шеф
2011−2012.	Ларин избор	Зоран Арманини
2013.	Загонетни дјечак	Млинарић
2013.	Хитац	Матија
2013−2014.	Зора дубровачка	Ђиво Кнего
2013.	Стела	Фрањов пријатељ
2014−2015.	Ватре ивањске	Патрик Видан
2014.	Број 55	Извиђач
2016.	С оне стране	Вулетић
2016−2018.	Новине	Тони Нардели
2017.	Мртве рибе	Зец
2017.	The Last Well	Трговац
2018.	Одгој младежи	Петровић
2018.	Почивали у миру	Анте Леко
2018.	Дом
2018.	Пети кат лијево	Маријан
2018.	Ф20	Баја
2018.	Главно јело
2019.	Генерал	Бродски путник
2019−2020.	Друго име љубави	Шоле
2021.	Плави цвијет	Јаков
2021.	По тамбури	Албино Аборидин
2022.	Нестали	Заповедник ХВ
2022−2023.	Кумови	Дамир
2022.	Дивљаци	Зоља
2024.	Мајка Мара	Воја
2024.	Funcut	Бранко

Лични живот

Има две ћерке с бившом супругом Дијаном, с којом се разишао 2011. године.^[4] У вези је са глумицом Анастазијом Балаж, са којом има два сина.^[5]

Награде

1996. Награда за најбољег младог глумца и награда „Медитеран” Новог листа за улогу Владимира (Чекајући Годоа) на Хрватском фестивалу малих сцена у Ријеци
2001. Награда за најбољу креацију и анимацију на 18. СЛУК-у за улогу Феликса у представи Оком око ока луткарске сцене ХНК Вараждин
2001. Награда „Фабијан Шоваговић” на 8. фестивалу глумца у Винковцима за најбоље глумачко остварење за улогу Феликса (Оком око ока, Луткарске сцене ХНК Вараждин)
2001. Награда пет звездица на Међународном фестивалу у Марибору за најбољу представу Оком око ока
- За исту представу награђен је и на фестивалима у Пакистану, Турској и у Лондону.
2003. Дани сатире у Загребу — Глумачка награда Златни смијех за улогу Креше у представи Комшилук наглавачке
2004. Марулићеви дани у Сплиту — Награда „Марул” за најбоље глумачко остварење за улогу Доменика Соријана у представи Филумена Мартурано Е. Де Филипа
2004. Дани сатире у Загребу — глумачка награда Златни смијех за улогу Доменика Соријана у представи Филумена Мартурано Е. Де Филипа
2005. Награда Приморско-горанске жупаније за унапређивање квалитета културног стваралаштва, за улогу у представи Филумена Мартурано
2006. Награда града Ријеке за улогу Волфганга Амадеуса Моцарта у представи Амадеус П. Шафера
2006. Награда „Ранијеро Брумини” ХНК Ивана пл. Зајца за најбоље остварену мушку улогу у сезони 2005/06. за улогу Волфганга Амадеуса Моцарта у представи Амадеус П. Шафера
2008. Златна арена за најбољу главну мушку улогу на 55. Фестивалу играног филма у Пули за улогу Ивана у филму Ничији син редитеља Арсена Антона Остојића
2008. Награда „Ранијеро Брумини” ХНК Ивана пл. Зајца за најбоље остварену мушку улогу у сезони 2007/08. за улогу Петруча у представи Укроћена горопадница Вилијама Шекспира
2008. Посебно признање „Др Ђуро Рошић” за најбољи глумачки пар сезоне 2007/08, са Јеленом Лопатић, за улоге Јелене и Алена у представи Турбо-фолк О. Фрљића
2009. Награда за најбољег глумца на филмском фестивалу East-West у Оренбургу (Русија) за улогу Ивана у филму Ничији син редитеља Арсена Антона Остојића
2019. Награда за најбољег глумца на америчком филмском фестивалу краткометражног филма Milwaukee Twisted Dreams Film Festival у Висконсину у САД за улогу у филму Посљедњи бунар Филипа Фалковића
2019. Награда за најбољу мушку улогу на филмском фестивалу End Of Days у Флориди (Орландо) за улогу у филму Посљедњи бунар Филипа Фалковића

Референце

^ Бабић, Дорис (20. 3. 2024). „Alen Liverić: Karijera je ljudska izmišljotina”. Zadarski tjednik. Приступљено 7. 4. 2025.
^ „Alen Liverić”. Hrvatsko narodno kazalište Ivana pl. Zajca. Приступљено 7. 4. 2025.
^ „Glumci”. Hrvatsko narodno kazalište Zadar. Приступљено 7. 4. 2025.
^ Назор, Антонија (1. 12. 2011). „Alen Liverić: supruga i ja sad živimo odvojeno”. Story. Приступљено 7. 4. 2025.
^ Румора, Карла (10. 12. 2024). „Domaći glumac donio je odluku koja mijenja sve: U 55. dobio četvrto dijete, 12 godina mlađa kolegica podržava ga u svemu”. Story. Приступљено 7. 4. 2025.