Попис становништва 1921. у Краљевини СХС

Попис становништва из 1921. године био је први попис становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Спроведен је 31. јануара 1921. године, а резултати пописа су објављивани сукцесивно, у периоду од 1924. до 1932. године.^[1]

Пописом су биле обухваћене разне демографске категорије, укључујући податке о вероисповести и матерњем језику. Међутим, приликом прикупљања и обраде података о матерњем језику, извршена су разна спајања. Тако су говорници сродних језика, српског и хрватског, сврстани у заједничку категорију, а исто је учињено и са говорницима русинског и малоруског (украјинског), који су такође сврстани у заједничку категорију. О размерама поменуте појаве најсликовитије сведочи чињеница да су говорници два сродна, али неспорно различита језика, чешког и словачког, такође сврстани у заједничку категорију за потпуно фиктивни "чехословачки" језик, који је као такав постојао само у интегралистичким (антисловачким) плановима чешког руководства новостворене Чехословачке. Пошто је та држава била блиска савезница Краљевине СХС, београдске државне власти су одлучиле да политику савезничке државе подрже и примене у сопственом попису, остављајући тиме сведочанство о размерама политичког уплива на спровођење овог пописа.^[2][3]

Поред таквих и сличних, политички мотивисаних захвата, који су онемогућили добијање прецизних података о говорницима појединих језика, највећим недостатком овог пописа сматра се одлука државних власти да се из пописа изостави прикупљање података о етничкој припадности. Тиме је постављена основа за настанак различитих тумачења, а затим и спорова који су настали поводом покушаја да се до слике о етничкој структури становништва дође путем укрштања података о вероисповести и матерњем језику.^[4]

Структура становништва Краљевине СХС по матерњем језику:^[5][6]

• Срби: 4.791.000; Хрвати: 3.427.000

Структура становништва Краљевине СХС према вјероисповијести:^{[6] [7]}

• 
  Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима
• 
  Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима (и котарским испоставама)

У Београду је пописано 110.319 становника, без предграђа, у којима је могло бити још око 20.000 становника.^[8]

• Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији
• Попис становништва 1948. у ФНРЈ
• Попис становништва 1953. у ФНРЈ
• Попис становништва 1961. у ФНРЈ
• Попис становништва 1971. у СФРЈ
• Попис становништва 1981. у СФРЈ
• Попис становништва 1991. у СФРЈ

• "Политика", 2. феб. 1921 (запажања социјалног типа у Београду)