Бјеловарско-крижевачка жупанија

Бјеловарско-крижевачка жупанија
Грб
Држава	Краљевина Хрватска и Славонија
Админ. центар	Бјеловар
Жупан	Петар Зрелец (1921—1924.)
Површина	5,048 км² km2
Становништво	1910.
— број ст.	332.592

Бјеловарско-крижевачка жупанија (лат. Comitatus Belovariensis-Crisiensis, мађ. Belovár-Kőrös vármegye, нем. Komitat Bellau-Kreutz) назив је историјске жупаније у Краљевини Хрватској и Славонији унутар Земаља круне св. Стефана након Хрватско-угарске нагодбе. Постојала је од 1886. до 1918. године, а центар јој је био у Бјеловару.

Бјеловарско-крижевачка жупанија граничила је са жупанијом Сомођ у Угарском краљевству, Вировитичком, Пожешком, Вараждинском и Загребачком жупанијом у Хрватско-славонском краљевству. Њену северну границу чинила је река Драва, а око 1910. површина јој је обухватала 5.048 km².

Бјеловарско-крижевачка жупанија је настала 1886. године, уједињењем двају дотадашњих жупанија, Бјеловарске и Крижевачке, а обједињавање њихових жупанијских управа извршено је по слову Закона о уређењу управе и устројства жупанија. Новостворена жупанија наследила је администативну структуру и историјске традиције својих претходница, како младе Бјеловарске жупаније која је основана 1871. године, тако и древне Крижевачке жупаније која је основана још у средњем веку (лат. Comitatus Crisiensis).^[1]

Питање обједињавања поменутих жупанија било је отворено још од времена развојачења старог Вараждинског генералата, чије су регименте (крижевачка и ђурревачка) укинуте 1871. године и реорганизоване у нову Бјеловарску жупанију, која се граничила са старом Крижевачком жупанијом, тако да се од почетка постављало питање о њиховом евентуалном спајању, које је најзад и спроведено 1886. године.^[2]

Године 1918, након што је Хрватска раскинула државно-правне везе с Аустроугарском и постала делом Краљевине СХС, и подручје ове жупаније постало је делом исте. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924).^[3]

Велики жупани бјерловарско-крижевачки били су:^[4]

• Будислав пл. Будисављевић-Приедорски (1886—1889.)
• Радислав Рубидо-Зихи (1889—1893.)
• Милутин пл. Кукуљевић-Сакцински (1893—1904.)
• Теодор Георгијевић (1904—1910.)
• Ђуро Дедовић (1910 – 1914)
• Гјуро Дедовић (1910—1914.)
• Теодор Бошњак (1914)
• Владимир Трешчец-Брањски (1914 – 1915)
• Ладислав пл. Лабаш-Блажековечки (1915 – 1918)
• Гавро Гојковић (1918)
• Матија Лисичар (1919)
• Лука Шошки (1919—1920.)
• Петар Зрелец (1921—1924.)

Према попису из 1910. жупанија је имала 332.592 становника, а по језику којим је говорило подељено је овако:

• хрватски језик: 253.687
• српски језик: 44.533
• мађарски језик: 14.224
• немачки језик: 4.235

Почетком 20. века, жупанија је била подељена на следеће котареве: