Сремска жупанија
Сремска жупанија (лат. Comitatus Syrmiensis, хрв. Srijemska županija, мађ. Szerém vármegye, нем. Komitat Syrmien) била је жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (од 12. до 16. века), а потом Хабзбуршке монархије (између 1745. и 1918. године) и најзад Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1918. до 1924. године). Обухватала је подручје Срема, а управно седиште жупаније био је град Вуковар (данас у саставу Хрватске). Током раздобља хабзбуршке власти, Сремска жупанија је најпре била у саставу Краљевине Славоније, а потом се налазила у саставу Краљевине Хрватске и Славоније, која је била у државној заједници са Краљевином Угарском. У том периоду (1745-1918), два пута је укидана и обнављана, тако да није постојала у два краћа интервала (1785-1790) и (1849-1861). Знатно је увећана 1886. године, прикључењем Петровардинског окружја. Након тога, захватала је укупну површину од 6.866 km2, а у време пописа из 1910. године имала је 414.234 становника (густина 60,3 ст./km2). Укинута је 1924. године и трансформисана у Сремску област. Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Србије (већи, средишњи и источни део) и Хрватске (мањи, западни део). Порекло назива Сремска жупанија, као и сама област Срема, носила је назив изведен од имена древног, староримског града Сирмијума. Природне одликеУ време Аустроугарске управе, Сремска жупанија се налазила на крајњем истоку Хабзбуршке Хрватске и Славоније, односно на крајњем југу Хабзбуршке Угарске и била је погранична ка Краљевини Србији. Простор жупаније приближно се поклапао са простором области Срема. Једино је на крајњем западу жупаније било неколико насеља, која су природно припадала области Славоније. Историја Простор Срема био је у доба антике у оквиру Римског царства и ту се налазио древни град Сирмијум. У раном средњем веку за овај простор водиле су се борбе између Византије и њених северних суседа (Хуна, Острогота, Гепида, Ломбарда, Авара, Франака, Бугара, Панонских Словена, и касније Мађара). Сремска жупанија је формирана у 12. веку, као једна од жупанија средњовековне Краљевине Угарске. Ова жупанија је обухватала само источни део Срема, док је у западним областима постојала засебна Вуковска жупанија. Поменуте жупаније су биле под непосредном угарском влашћу и нису припадале средњовековној Бановини Славонији. Крајем средњег века то је био погранични простор између Краљевине Угарске и српских држава (Краљевине Србије, Сремске државе краља Драгутина, Српског царства, Српске деспотовине).[1] Након 1521. године, Срем је потпао под власт Османског царства,[2] а на подручју дотадашње жупаније основан је Сремски санџак.[3] Хабзбуршко царство преотело је део Срема од Турака већ 1688. године, а остатак 1718. године. Сремски простор је тада подељен између хабзбуршке Војне крајине и Дворске коморе. Сремска жупанија је основана 1745. године на простору северозападног Срема, док је југоисточни део остао у саставу Војне границе. Жупанија је била део Краљевине Славоније, која се заједно са Краљевином Хрватском налазила у саставу хабзбуршке Краљевине Угарске. Жупанија је имала своју сталешку скупштину, а на челу управе налазио се велики жупан. Током 18. века, поред Срба, Шокаца и Хрвата досељени су и Немци, Мађари, Русини и Словаци, али у мањем броју него у другим јужним деловима Хабзбуршке монархије.  Током српске револуције (1848-1849) у Сремским Карловцима је у пролеће 1848. године проглашена Српска Војводина, која је обухватала и Сремску жупанију. После револуције, на темељима те одлуке, постојало је Војводство Србија и Тамишки Банат, које је било кратког века (1849—1860). Током овог раздобља жупанија није постојала, јер је војводство било подељено на округе. После 1860. године Сремска жупанија је обновљена и прикључена је Краљевини Славонији, која је заједно са Краљевином Хрватском чинила здружену Краљевину Хрватску и Славонију, која је имала одређени ниво аутономије у оквиру хабзбуршке Краљевине Угарске. Током 1873. године извршено је развојачење свих регименти у саставу хрватске и славонске војне крајине, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја, међу којима је било и Петроварадинско окружје, које је настало развојачењем дотадашње Петровардинске регименте. Тек 1881. године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији, која је тиме добила границу на рекама Уни и Сави. У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја наставила су да постоје све до 1886. годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе. Тада је Петроварадинско окружје укључено у састав Сремске жупаније, која је тиме изашла на реку Саву.[4][5] Непосредно по окончању Првог светског рата, одржан је Велики народни збор у Руми на коме су 24. новембра 1918. године усвојени закључци о политичком положају Срема у контексту предстојећег народног и државног уједињења. Цео простор Сремске жупаније је потом укључен у новостворену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Жупанија је наставила да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Сремске области.[6] Део некадашње жупаније који је данас у саставу Србије већим делом припада АП Војводини, док је мањи део у саставу Града Београда. Становништво
Становништво према матерњем језику (Попис 1910):
Етнички размештај: У Сремској жупанији је преовлађивало јужнословенско становништво, с тим што су Срби били бројнији у средишњем и источном Срему, док су Хрвати били бројнији у западном. Оба народа су више била присутна на селу, него у граду. Немци су поглавито насељавали градове и варошице, као и неколико већих села у средишњем делу Срема, тј. најплоднији део, северно од мочвара уз Саву и јужно од брда Фрушке горе. Мађари, Словаци и Русини су били ограничени на по пар насеља, размештених широм Срема. Управна поделаПочетком 20. века, управна подела Сремске жупаније била је следећа:
Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.svg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
