Вировитичка жупанија се у историјским изворима помиње почевши од 13. века, као једна од жупанија у саставу Краљевине Угарске. Тешко је пострадала током 16. века у време турског освајања. Након ослобођења од турске власти крајем 17. века била је под коморском и војном управом, а поновно је успостављена 1745. године. Након Хрватско-угарске нагодбе из 1868. године, остала је у саставу Краљевине Хрватске и Славоније, а одлуком Хрватског сабора из 1918. године, којом су раскинуте све државно-правне везе с Аустријом и Угарском, постала је делом Краљевине СХС. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Осјечке области.[1]
Становништво
Према попису из 1910. године, жупанија је имала 272 430 становника, а говорили су следеће језике:
Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 55—61.
Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 163—175.
Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од аустро-турског рата 1737-1739. до краја XVIII века”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—216.
.svg)
