Вараждинска жупанија (бивша)

Вараждинска жупанија Comitatus Varasdinensis
12. век—1924
Грб
Вараждинска жупанија према стању од 1881. до 1918. године
Главни град	Вараждин
Регија	Југоисточна Европа
Земља	Краљевина Угарска
Површина	2.521 км² (1910) км2
Становништво	307.010 (1910)
Догађаји
Статус	Бивша жупанија
Историја
• Успостављено	12. век
• Укинуто	1924

Ово је чланак о бившој Вараждинској жупанији. За савремену жупанију види: Вараждинска жупанија.

Вараждинска жупанија (лат. Comitatus Varasdinensis, мађ. Varasd vármegye; нем. Komitat Warasdin) била је жупанија средњовековне Бановине Славоније у Краљевини Угарској, а потом је у пуном континуитету наставила да постоји све до времена нововековне Краљевине Хрватске и Славоније у Аустроугарској монархији. Главни град жупаније био је Вараждин.

Вараждинска жупанија граничила се на југу са жупанијама Загребачком и старом Крижевачком (потоња Бјеловарско-крижевачка жупанија), а према северу са угарском жупанијом Зала којој је припадало и Међимурје, док се на западу граничила са аустријском покрајином Штајерском. Северну границу жупаније чинила је река Драва, а читава је жупанија 1910. године обухватала површину од 2.521 km².

Током средњовековног раздобља, Вараждинска жупанија је припадала средњовековној Бановини Славонији у саставу Краљевине Угарске. Сматра се да је основана током 12. века. Наставила је да постоји у континуитету и за време хабзбуршке власти. Имала је своје представнике у земаљском Славонском сабору. У периоду од средине 15. до краја 17. века често је страдала од упада османске војске, што је у 16. веку довело до оснивања војно-крајишке области која је по свом седишту постала позната као Вараждински генералат.^[1]

Након османских територијалних губитака из времена Бечког рата (1683-1699) и померања границе далеко према истоку и југу, наступио је период трајнијег мира на подручју ове жупаније, која је током 18. века почела убрзано да се развија. У то време, појам Славоније је померен даље према истоку, тако да је дотадашња стара, односно горња Славонија почела да се сматра северном Хрватском. Након Хрватско-угарске нагодбе из 1868. године, Вараждинска жупанија је остала у саставу Краљевине Хрватске и Слаовоније, а град Вараждин је стекао додатне повластице као главни жупанијски град (у Хрватској и Славонији сличне су повластице имали Загреб, Осијек и Земун).^[2]

Након што је Хрватско-славонски сабор у октобру 1918. године раскинуо све државно-правне везе с Аустријом и Угарском, територија жупаније постала је делом Краљевине СХС. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Загребачке области.^[3]

Према попису из 1910. године, Вараждинска је жупанија бројала 307 010 становника, који су говорили следеће језике:

• Хрватски језик: 300 033
• Српски језик: 2 384
• Немачки језик: 1 172
• Мађарски језик: 1 095

Почетком 20. века, жупанија је била подељена на следеће котареве:

• Вараждински апостол

• ARHINET - Varaždinska županija (1)
• ARHINET – Varaždinska županija (2)