Весна Капор

Весна Капор
Весна Капор на сајму књига у Београду.
Лични подаци
Датум рођења	(1965-01-03)3. јануар 1965. (60 год.)
Место рођења	Невесиње, СФР Југославија
Књижевни рад
Утицаји од	Милош Црњански, Иван Буњин, Маргерит Дирас
Најважнија дела	Три самоће или мјесто недовршених ствари По сећању се хода као по месечини Као што и вама желим Венац за оца, Маша и медведи
Награде	Награда Милош Црњански Лаза Костић Кондир Косовке девојке, Меша Селимовић, Данко Поповић, Ђуро Дамјановић

Весна Капор (Невесиње, 3. јануар 1965) српски је књижевник, уредник и критичар. Пише прозу и књижевну критику. Уредник је књижевног програма у Студентском културном центру у Београду.^[1]

Весна Капор рођена је у Невесињу, у Херцеговини, где је завршила основну школу Ристо Пророковић и Средњошколски центар Благоје Паровић. Филолошки факултет завршила у Београду. Објавила роман Три самоће или мјесто недовршених ствари (СКЗ, 2010, Филип Вишњић, 2011) и збирку прича По сећању се хода као по месечини (Агора, 2014, Филип Вишњић, 2016). Добитница је награде Лаза Костић^[2] и Награде Милоша Црњанског.^[3] Збирка прича По сећању се хода као по месечини била је и у најужем избору за Андрићеву награду, награду Стеван Сремац и награду Меша Селимовић. Кратку прозу Као што и вама желим објавила у краљевачкој Повељи, 2016. године, а збирку прича Венац за оца, 2018. године у београдској СКЗ. Добитница награде Кондир Косовке девојке за 2018. годину.^[4]

Ради у Студентском културном центру у Београду као уредник књижевног програма.

Аутор је регионалног књижевно-визуелног конкурса за младе писце Реч у простору и приређивач истоименог зборника.^[5] Поред представљања актуелне књижевне сцене, различитих поетика и генерација, приредила је трибинске циклусе: Како се пише прича, Дневник о Црњанском, Традиционално и модерно у српској књижевности, Политика и књижевност, Два гласа, женски и мушки принцип у песништву, Млади аутори на књижевној сцени, Глобализација, сад и овде, плус и минус, Смисао писања у (Н)овом веку, Велики рат и књижевност, Наши савременици - класици српске књижевности, Савремена руска књижевност и Велики рат, приче о писцима: Бојић и Дис. Добитница је и Повеље захвалности Филолошког факултета у Београду за изузетан допринос и успешну сарадњу у развоју наставе, језика, књижевности и културе. Њене приче су заступљене у збиркама: Путник са далеког неба, Зона Библиона, Са Андрићеве чесме, Корак исписан пером, Врт наде, Најкраће српске приче и Приче о Косову.

Проза Весне Капор преведена је на руски, македонски и мађарски језик.^[6] Књижевну критику и колумне објављивала у свим нашим важнијим часописима.

• Награда „Милош Црњански”, за књигу По сећању се хода као по месечини, 2015.
• Награда „Лаза Костић”, за књигу По сећању се хода као по месечини, 2015.
• Награда „Кондир Косовке девојке”, 2018.
• Награда „Данко Поповић”, за књигу приповедака Венац за оца, 2019.
• Награда „Меша Селимовић”, за роман Небо, тако дубоко, 2021.^[7][8][9]
• Награда "Ђуро Дамјановић" за роман "Небо, тако дубоко", 2021.
• Награда "Златни Беочуг", 2023.
• Награда Удружења књижевника Републике Српске за роман "Маша и медведи" 2024.

• Три самоће или мјесто недовршених ствари, роман (СКЗ, Београд, 2010^[10], Филип Вишњић, Београд, 2011^[11])
• По сећању се хода као по месечини, збирка прича (Агора, Зрењанин, 2014^[12], Филип Вишњић, Београд, 2016^[13])
• Као што и вама желим, кратка проза (Повеља, Краљево, 2016)^[14]
• Венац за оца, збирка прича (СКЗ, Београд, 2018)^[15]
• Милош Црњански: живот и коментари, са Предрагом Петровићем и фотографом Срђаном Вељовићем, Завод за унапређивање образовања и васпитања, Београд, 2014)^[16]
• Небо, тако дубоко, роман (СКЗ, Београд, 2021)
• Маша и медведи, роман (Вукотић медија, 2023)^[17]