Веће произвођача
Веће произвођача је било дом Савезне народне скупштине ФНРЈ од децембра 1953. до јуна 1963. као веће које бирају произвођачи запослени у производњи, транспорту и трговини. Други дом је био Савезно веће, а постојало је и посебно Веће народа. Установљено је Уставним законом донетим 13. јануара 1953. и представљало је почетак примене радничког самоуправљања у државну управу, јер су посланици овог већа били представници својих привредних организација, које су бирали индустријски радници, чланови земљорадничких задруга, занатлије и занатски радници. Устав СФРЈ донет 7. априла 1963, који је назван Повељом самоуправљања, својим одредбама требао је да назначи почетак „социјалистичке самоуправне демократије” па су уместо Већа произвођача, у Савезној скупштини СФРЈ формирана четири већа Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, у којима су посланике бирали радних људи у радним заједницама. СаставВеће произвођача су сачињавали народни посланици које су бирали произвођачи запослени у производњи, транспорту и трговини сразмерно учешћу привредних области у укупном друштвеном производу Федеративне Народне Републике Југославије. Народне посланике као представнике својих привредних организација бирали су радници и службеници привредних предузећа, чланови земљорадничких задруга, као и занатлије и занатски радници. Један посланик се бирао на 70.000 произвођачког становништва. Бирали су их индустријски, пољопривредни и занатски произвођачи одвојено сваки у својој произвођачкој групи.[1] Индустријска група обухватала је раднике и службенике запослене у индустрији, рударству, шумарству, грађевинарству, транспорту, трговини, угоститељству и комуналној делатности. Пољопривредна група обухватала је земљораднике који су чланови земљорадничких задруга и раднике и службенике пољопривредних добара. Занатска група обухватала је трудбенике запослене у занатству.[2] За члана Већа произвођача могао је бити биран сваки произвођач који је уживао опште бирачко право и припадао произвођачкој групи из које се бирао посланик. Могао је бити биран и синдикални функционер који је као такав изабран од стране произвођача. Посланику који би трајно престао бити произвођач или би променио произвођачку групу у којој је изабран, престајао би му мандат.[3] НадлежностиДомови Савезне народне скупштине ФНРЈ (Савезно веће и Веће произвођача) заседали су одвојено. Законски предлог у чијем доношењу су равноправно учествовала оба дома могао је бити поднет једном или другом дому. Домови су могли одлучити да на заједничкој седници претресу поједине законске предлоге или друга питања у чијем решавању су учествовала оба дома, али гласање о законским предлозима вршило се на седници сваког дома одвојено.[4] Савезно веће и Веће произвођача равноправно су учествовали:[5]
Веће произвођача је могло давати препоруке привредним организацијама за њихов рад и државним органима и самоуправним установама у питањима из области привреде, рада и социјалног осигурања. У оквиру права одређених законом могло је доносити одлуке за рад привредних организација, државних органа и самоуправних установа.[7] Председници Већа произвођача
Види јошРеференце
Литература
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.svg)
.svg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
