Веће република и покрајина
Веће република и покрајина је било дом Скупштине СФРЈ од маја 1974. до јуна 1992. године. Установљено је Уставом СФРЈ, донетим 21. фебруара 1974, а поред њега други дом је био Савезно веће. Састојало се од по 20 делегата које су бирале скупштине социјалистичких република и по осам делегата које су бирале скупштине социјалистичких аутономних покрајина. Након проглашења независноти појединих република СФРЈ, Веће република и покрајина је од краја 1991. функционисало само са делегатима из Србије и Црне Горе. Како је Скупштина СФРЈ наставила са обављањем својих дужности до формирања Савезне скупштине СРЈ, Веће република и покрајина престало је да постоји тек 11. јуна 1992. конституисањем Већа република Савезне скупштине СРЈ. СаставВеће република и покрајина је сачињавало по дванаест делегата из скупштине сваке републике и по осам делегата из скупштине сваке аутономне покрајине. Делегацију су бирала и опозивала сва већа скупштине републике, односно скупштине аутономне покрајине, на заједничкој седници тајним гласањем. Делегати изабрани у Веће република и покрајина задржавали су мандат у скупштинама у којима су изабрани.[1] Веће је имало председника и потпредседника. Председник је представљао Веће, сазивао седнице Већа, председавао седницама Већа и потписивао одлуке и друге опште акте које је Веће доносило. Председник и потпредседник Већа бирали су се на четири године. Веће република и покрајина могло је одлучивати самостално, равноправно са Савезним већем или на основу сагласности скупштина република и аутономних покрајина. Одлучивало је на седници на којој су биле заступљене све делегације скупштина република и скупштина аутономних покрајина и којој је присуствовала већина делегата. О питањима о којима се одлучивало на основу сагласности скупштина република и скупштина аутономних покрајина, Веће је одлучивало по делегацијама. Одлука се сматрала донесеном ако су за њу гласале све делегације.[2] НадлежностиСамосталне и равноправнеВеће република и покрајина самостално је: доносило законе о привременим мерама; утврђивало на предлог Председништва СФРЈ изворе и обим средстава и одлучивало о преузимању кредитних и других обавеза за потребе народне одбране и државне безбедности које би настале услед ванредних околности; претресало извештаје Савезног извршног већа и савезних органа управе, вршило политичку контролу над радом ових органа и својим смерницама усмеравало њихов рад; утврђивало политику извршавања савезних закона; вршило верификацију мандата и одлучивало о мандатно-имунитетским питањима својих делегата.[3] Савезно веће и Веће република и покрајина равноправно су: бирали и разрешавали председника и потпредседника односно потпредседнике Скупштине СФРЈ; бирали и разрешавали председника и чланове Савезног извршног већа, именовали и разрешавали савезне секретаре и друге одређене функционере и чланове колегијалних тела у савезним органима; бирали и разрешавали председника и судије Уставног суда и Савезног суда, именовали и разрешавали савезног друштвеног правобраниоца самоуправљања, именовали и разрешавали савезног јавног тужиоца; бирали и разрешавали чланове Савета федерације; ратификовали међународне уговоре који су захтевали доношење нових или измену важећих републичких и покрајинских закона; доносили одлуке о продужењу мандата делегата у Скупштини СФРЈ; доносили пословник о заједничком раду већа и о њиховим заједничким радним телима и одлуку о организацији и раду служби Скупштине.[4] На основу сагласностиВеће република и покрајина је обезбеђивало усаглашавање ставова скупштина република и скупштина аутономних покрајина у областима у којима је доносило савезне законе на основу сагласности тих скупштина. На основу такве сагласности Веће је: доносило друштвени план; утврђивало политику и доносило савезне законе којима су се утврђивали односи у разним областима (монетарног система и емисије новца, девизног система, спољнотрговинског промета, кредитних и других економских односа с иностранством, образовања новчаних и девизних резерви и располагања њима, кад је то било од интереса за целу земљу, царинске и ванцаринске заштите, друштвене контроле цена производа и услуга, кредитирања бржег развоја привредно недовољно развијених република и аутономних покрајина, утврђивања прихода друштвено-политичких заједница који су се остваривалу опорезивањем производа и услуга у промету, система и извора средстава за финансирање федерације, утврђивања мера ограничења тржишта и слободног промета робе и услуга и мера које су биле основа за компензацију и начина и облика компензације, удруживања организација удруженог рада које су обављале привредну делатност и њихових удружења у привредну комору за целу територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и обавезног удруживања организација удруженог рада у заједнице), давало аутентично тумачење савезних закона које је доносило; утврђивало укупан обим расхода буџета СФРЈ за сваку годину; одлучивало о оснивању фондова и преузимању обавеза СФРЈ; ратификовало међународне уговоре који су захтевали доношење нових или мењање важећих закона које је Веће доносило; и доносило пословник о свом раду.[3] Право предлагања савезних закона из делокруга Већа република и покрајина, који су се доносили на основу сагласности скупштина република и скупштина аутономних покрајина, имала је свака делегација и радно тело Већа, скупштина републике, односно скупштина аутономне покрајине и Савезно извршно веће.[5] Председници Већа република и покрајина
Види јошРеференце
Литература
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.svg)
.svg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
