Википедија:Транскрипција са енглеског језика

Ова страна је једна од помоћних страница на Википедији. Она приказује правила транскрипције имена из неког страног језика у српски. Написана је са циљем да опише, приближи и самим тим олакша пренос страних имена како уредницима Википедије на српском језику, тако и њеним читаоцима.

Транскрипција имена из енглеског у српски језик врло се често користи, те понекад изазива недоумице. Уредници Википедије труде се да у називима користе правописно исправне облике, чак и у случајевима када се у већини литературе и медија наилази на ликове који не одговарају правописним препорукама.

• Овде се може наћи део Правописа српскога језика (Матица српска, 2010) у ком је обрађена транскрипција са енглеског језика.
• Овде се од стр. 23. налази готово идентичан текст који је писао проф. др Твртко Прћић.
• Овде се може наћи додатна потврда Матице српске о томе који транскрипциони речник треба користити.
• Овде се може наћи Нови транскрипциони речник енглеских личних имена (Прометеј, 1998) проф. др Твртка Прћића.

Правопис 2017, тачка 197а: У прилагођеном писању имена најважнији је циљ постојаност облика свих важнијих имена, да би се поуздано знало како код нас гласе и да се без двоумица и домишљања могу тражити и налазити у азбучно обрађеним приручницима. Зато у овој материји нема места успостављању нових двојстава, нити се може ауторима школских и општих приручника признавати право да туђа имена уобличују према својим транскрипционим схватањима. Посебно је важно да сви уџбеници и приручници који обрађују географску грађу и све географске карте транскрибују имена сагласно правописним правилима. То треба да буде обавеза и других делатности које често уобличавају туђа имена — у новинарству, у превођењу филмова и књига, и др. У примени транскрипционих правила Одбор за стандардизацију српског језика (при Институту за српски језик САНУ, Београд), пружаће стручну помоћ онима који се за њу обрате.
— Правопис српскога језика, издање из 2017. године; тачка 197а, стр. 173.

Имена из енглеског језика у српском се јављају у изузетно високој учесталости. Ово се објашњава чињеницом да је енглески језик, матерњи већини становништва Велике Британије, Ирске, Сједињених Америчких Држава, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда, последњих година постао глобални лингва франка (лат. lingua franca). Доминантан је у светским размерама у свим доменима комуникације. Илустрације ради, процењује се да две трећине одраслих Европљана говори овим језиком.^[1] Енглеска имена веома су честа у књигама, часописима и на ТВ екранима, у култури, спорту, забави. Зато се транскрипцији имена из овог језика прилази са посебном пажњом.

Специфичан проблем који се јавља код преношења британских, америчких, канадских и других имена јесте сложен однос изворног записа и изговора. Наиме, веома су чести случајеви хомографије и хомонимије, а изговор многих назива није лако предвидљив. Често једна иста комбинација слова представља неколико различитих гласова, а с друге стране се исти гласови могу представити са више могућности. Примера ради, диграфом ou се у именима Pound, Young, Boult, Dougal, Gouf означавају сасвим различити самогласници: Паунд, Јанг, Боулт, Дугал, Гоф.

Исто тако се диграфом ch у именима Charles, Charlotte, Chris, Crichton означавају разнолики сугласници: Чарлс, Шарлот, Крис, Крајтон (у потоњем, дакле, без реализације). Из свега овога произилази да на основу само писаног или само изговорног облика неке речи није увек могуће са сигурношћу знати како је написати. Управо због тога полазиште предложеног модела транскрипције јесте комбинација изговореног и написаног изворног облика имена.

Треба пазити и на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Изложеним правилима, стога, не подлежу одавно прихваћена имена, најчешће под утицајем изворног писања или изговора или посредством немачког и француског језика, већ само она имена која ће тек пристизати у српски језик и она која се скоријих година јављају у више насумичних варијација. Други случај илуструју примери James, Clark, који се обично преносе како Џемс, Клерк, тако и Џејмс, Кларк (двојако, дакле). Треба се, међутим, определити за други пар, јер је он у складу са датим транскрипционим моделом.

Енглеско лично име транскрибује се у српски језик према правилима проф. Твртка Прћића, аутора дела о транскрипцији са енглеског језика у Правопису издатом 2010. године и онако како је забележено у неком од релевантних приручника. Уколико се међу ауторима јави неслагање у погледу транскрибовања неког имена (што је сасвим нормално и очекивано), онда се примењује оно правило који је извор новији или који је аутор компетентнији и слично, с тим што је увек на првом месту Правопис, па речници проф. Прћића, па онда све остало.

Уколико у наведеним приручницима није забележена транскрипција неког личног имена, онда се на интернету (или у добрим и угледним енглеско-енглеским речницима) покушава пронаћи ИПА запис дотичног имена, па се на основу њега и правила транскрибовања датих у Правопису 2010. или доленаведеним приручницима проф. Твртка Прћића конкретно име транскрибује. Уколико није могуће наћи ИПА запис, добро дође и spelled pronunciation (која се нпр. појављује у Маријам Вебстеру), мада је у том случају поступак мало другачији и мало компликованији.

Треба водити рачуна и о томе да ли су у Правопису или у наведеним приручницима записани и изузеци од правила, што додатно компликује сам поступак, али и на општа правила, као што је интервокалско ј у ија, ије, ију, ио.

При транскрипцији се полази од изговора датог појма или имена. Зато је прво потребно имати одговорајући ИПА запис изговора. Осим интернета, могуће је користити и неке од референтних енглеских речника, као на пример:

• Cambridge English Pronouncing Dictionary (аутор Данијел Џоунс)
• Longman Pronunciation Dictionary (аутор Џон Велс)

Могуће је користити и следеће сајтове као помоћ за изговор, јер имају, поред ИПА записа, и звучни запис:

• Dictionary.com, Marriam Webster Dictionary, thefreedictionary.com
• списак имена са контраинтуитивним изговором
• изговор имена познатих на сајту секретаријата Мисурија

За преношење гласова у српски запис, користи се (литература поређана према важности):

• Правопис српског језика, Транскрипција имена из енглеског језика, Матица српска, 2010.
• Транскрипциони речник енглеских личних имена, Твртко Прћић или Речник географских имена, Твртко Прћић
• Речник језичких недоумица, Иван Клајн (изузетно, када нема решења у издањима изнад)

Енглеским кратким и дугим монофтонзима одговарају српски наглашени кратки и дуги самогласници, претежно са силазним тоналитетом. Енглеским дифтонзима за које не постоје одговарајући дифтонзи у српском, одговарају спојеви српских наглашених кратких самогласника са претежно силазним тоналитетом и елемената /j/ и /u/. Енглески латентни сугласник /ʳ/, у неким монофтонзима и дифтонзима увек се преноси као р (по угледу на амерички начин изговора). Остале комбинације енглеских гласова сматрају се низовима монофтонга и дифтонга.

Глас /ə/ се скоро увек преноси, а нарочито у позицијама где би његовим изостављањем у транскрипцији дошло до комбинације гласова која нису у духу српског језика (нарочито на крају речи: жн, шн, сн, пн и други). Енглеским ненаглашеним самогласницима одговарају српски ненаглашени кратки самогласници, с неутралним тоналитетом који се могу адекватно утврдити једино према релевантном слову. Другим речима, ако је представљен:

• словом /a/, преноси се као /а/ — Cartland ће бити Картланд (не „Картлнд, Картленд”)
• словима /е/, /ai/, /ei/, /(b)u(ry)/, преноси се као /е/ — Carpenter ће бити Карпентер (не „Карпнтр”)
• словима /о/, /ough/, преноси се као /о/ — Mason ће бити Мејсон (не „Мејсн”)
• словима /u/, /ou/, преноси се као /у/ — Edmund ће бити Едмунд (не „Едмнд”)

Ненаглашени самогласник /ɪ/ преноси се као и у случајевима када је представљен једним од слова а, и, о, у (нпр. Hamilton — Хамилтон). У случају када је у оригиналном запису представљен словом е, тако се и транскрибује (нпр. Evander — Евандер, не „Ивандер, Ивендер”). Слично је и са наглашеним /æ/ (нпр. Arrow — Ароу, не „Ероу”).

Сугласници у енглеском језику су углавном исти као и у српском. Већина их се, стога, преноси по акустичком утиску. Енглеским звучним сугласницима одговарају српски звучни сугласници и, обрнуто, енглеским безвучним одговарају српски безвучни сугласници. Посебни консонанти имају свој начин преношења (нпр. /w/ постаје в).

Исељавање становника из бројних европских, азијских и афричких земаља у англофоне државе — раније Велику Британију, а данас Сједињене Америчке Државе, Канаду, Аустралију и на Нови Зеланд — условило је појаву да се уз уобичајена енглеска презимена јављају и она из завичајних језика тих досељеника. Пример ове појаве јесу (Leonard) Bernstein, (Robert) Duvall, (Lee) Iacocca. Таква презимена су попримила енглески изговор, па их као енглеска и треба транскрибовати (Бернстајн/Бернстин, Дувал, Ајакока), а не према немачком, француском, односно италијанском изговору (Бернштајн, Дивал, Јакока). Објашњење је да се не ради о немачком, француском, италијанском презимену, већ о енглеском презимену страног порекла. Још важније, често изворни изговор оваквих имена није познат.

Што се тиче општих правописних правила, сходно њима, поједине групе имена подлежу још и следећим захтевима:

• између слова и-а, и-е, и-у уноси се сонант ј: Вилијам (William), Колијер (Collier), Џулијус (Julius), не „Вилиам, Колиер, Џулиус”; с друге стране, склоп ио овоме не подлеже: Вермилион (Vermillion), не „Вермилијон”
• не примењује се једначење сугласника по звучности: Ешби (Ashby), Апдајк (Updike), Редфорд (Redford), Карингтон (Carrington), не „Ежби, Абдајк, Ретфорд, Каринктон”
• низови гласова н-ј, л-ј у начелу се не своде на њ, љ, већ се и у ћирилици пишу словима нј, лј: Банјан (Bunyan), Малјон (Malyon), не „Бањан, Маљон”; изузетак је писање одраније укорењеног гласа њ на почетку имена: Њуман (Newman), Њујорк (New York), не „Нјуман, Нјујорк”
• презимена са елементима Fitz- и M(a)c- пишу се без размака или двојног великог почетног слова: Фицџералд (Fitzgerald, FitzGerald), Макгрегор (McGregor, MacGregor, Macgregor), не „ФицЏералд, МакГрегор, Мак Грегор”
• презимена са елементима De, Du, Le, La, Van пишу се малим почетних словом ако их претходи име, а великим ако им не претходи: Де Палма (De Palma), али Брајан де Палма (Brian De Palma), не „де Палма, Брајан Де Палма”
• транскрибована вишечлана географска имена (осим имена улица, тргова и сличног) пишу се великим почетним словом свих чланова: Форт Лодердејл (Fort Lauderdale), Солт Лејк Сити (Salt Lake City), Лох Нес (Loch Ness)
• осталим вишечланим именима велико је почетно слово само првог члана: Стејт департмент (State Department), Дејли телеграф (Daily Telegraph), Тајмс сквер (Times Square), не „Департмент, Телеграф, Сквер”

Да би се избегла лутања око изговора слова енглеског алфабета, а затим и писане импровизације акронима попут Би-Би-Ци и Ци-Ен-Ен за BBC, CNN уместо Би-Би-Си и Си-Ен-Ен, предочене су њихове и говорне и писане вредности у енглеском и српском језику: A (еј), B (би), C (си), D (ди), E (и), F (еф), G (џи), H (ејч), I (ај), J (џеј), K (кеј), L (ел), M (ем), N (ен), O (оу), P (пи), Q (кју), R (ар), S (ес), T (ти), U (ју), V (ви), W (дабл-ју), X (екс), Y (вај), Z (зед/зи).

Од општих правила транскрипције се може одустати једино у случајевима устаљених имена. Зато се на пример употребљава Вашингтон за град и за Џорџа Вашингтона, иако је транскрипција према изложеним правилима Вошингтон, што се и примењује у случају глумца Дензела Вошингтона.

Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма^{[тражи се извор]}. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори. Ипак, укорењенима се не могу сматрати погрешни ликови новијег датума типа Тортуро (Turturro), Кејз (Keys) или Хоук (Hawke). Овакве облике треба сузбијати и преправљати.

Примери: Лондон, Бирмингем, Чикаго, Џорџ Вашингтон (и град и држава), Абрахам Линколн, Асошијетед прес, Аустралија, Исак Њутн, Пасадена, Кју-клукс-клан, Глазгов, Мекдоналдс, Едмунд Халеј, Вилијам Шекспир

Како би системски гласили: Ландон, Бермингам, Шикаго, Вошингтон, Ејбрахам Линкон, Асосијејтед прес, Острејлија, Ајзак Њутон, Пасадина, Кју-клакс-клан, Глазгоу, Макдоналдс, Едмонд Хали, Вилијам Шејкспир

У сваком случају, увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић.

Опште именице (апелативи) из других језика не подлежу тако стриктним правилима транскрипције као лична имена. Уколико је општа именица англосаксонског порекла забележена у Правописном речнику или у неком од компетентних речника страних речи (рецимо: Клајн-Шипка: Речник страних речи или Васић, Прћић, Нејгебауер: Речник новијих англицизама), користи се забележени облик (нпр. не карлинг, већ керлинг, не плејстејшон, већ плејстејшн, не данс већ денс, не чао већ ћао), а уколико реч није забележена у наведеним изворим, користи се облик који је устаљен у средствима јавног информисања или у стручној литератури. У том случају, пажљива и опрезна претрага (са многим ограничењима, наравно) на Гуглу свакако долази у обзир.

Пример: по правилима транскрибовања страних личних имена playstation би се требало транскрибовати као плејстејшон, али је та реч у српски језик ушла и укоренила се у облику плејстејшн и тако је и забележена у речницима. Слично важи и за музичке правце денс и тренс.

Овде су сажето представљена правила и на њима засновани ставови изнети углавном на странама за разговор чланака око чијег су се назива уредници Википедије спорили.

• Ароу, Кенет

Неправилно: Кенет Ероу

Објашњење: Прћић каже да је боље Ароу него Ероу, односно, где је год то могуће требало би двоглас /æ/ транскрибовати као а.

• Боуи, Дејвид

Неправилно: Дејвид Боуви, Дејвид Бови; повезани чланци Сол Белоу, Расел Кроу, Роуан Аткинсон.

Објашњење: Bowie /boui/ Boui: David Bowie — ИЛИ /baui/ Baui; НЕ Боуви; НЕ Бови^[2]

Детаљније објашњење: Енглеско ow се не изговара оув! Изговара се оу (у овом случају) или ау.

• Вилијам

Табела под тачком 211. Правописа доноси пример William, као илустрацију правила да се подвучени самогласник транскрибује према слову.

Речник уз правопис даје „Вилијем (енг. William), боље него трад. Виљем (осим за личности које су се у том облику одраније усталиле у срп. култури), т. 211”.

Будући да је пример из табеле усклађен с правилом и Прћићевим речником, док одредница из правописног речника стоји и у Правопису из 1993, вероватно је грешком остала неусклађена с текстом новог Правописа.

• Гвам

Изговор: Guam — /gwɑ(ː)m/

Транскрипција: По Прћићу: /w/ се транскрибује као в; облик Гвам наводи и Речник географских имена.

Закључак: Гвам, иако српска литература углавном помиње Гуам.

• Дрим тијатер

Изговор: theater, theatre — /ˈθiːətə/^[3]

Транскрипција: По Прћићу: /θ/ се транскрибује као т; /iː/ — као и; /ə/ — када је представљен гласом а транскрибује се као а; по Правопису енглеско R се редовно преноси, без обзира на изговор. Дакле, тиатер.

Поправка по Правопису: Неопходно је поштовати правописне одредбе о писању међусамогласничког ј, што значи да се пише ија, ије, ију, а не иа, ие, иу.

Закључак: тијатер.

• Евандер Холифилд

Неправилно: Ивандер Холифилд. Повезани чланци: Реџајна, Елизабет Тејлор, Итан Хок

Енглеско име Evander се изговара /ɪ'væn.dɝ/, дакле са ненаглашеним и на почетку. На основу транскрипционих правила, ɪ се преноси као е, па је правилно Евандер.

Објашњење: Ненаглашени глас ɪ се увек преноси као и осим у случају када је у оригиналном запису представљен словом е и тада се преноси као е. Пример за то је име Elizabeth, које се изговара, а и пише, са истим почетним словом као и Evander.

• Макларен

Прћић: Макларен боље него Мекларен. Повезани чланци: Мекдоналдс, Ширли Маклејн, Пол Макартни, Макинтош

Објашњење: Mac односно Mc, које је пореклом из шкотских и ирских презимена, у енглеском језику се изговара као /mək/ или као /mæk/ (зависно од сваког појединачног случаја), а по Прћићу, транскрипција /мак/ је боља од /мек/.

Знак /æ/ боље је транскрибовати као а (осим код укорењених изузетака), док се ненаглашени глас /ə/ увек транскрибује према одговарајућем слову у оригиналу.

Критика: Клајн у свом Речнику каже следеће:^[4] Мекдоналд (McDonald); Мекдоналдс (McDonald's, назив ресторана), Меклин (Maclean, McLean), али Меклејн кад је шкотско презиме (Фицрој Меклејн). Слично бележи и речник уз Правопис, тако да се ови примери сматрају изузецима. Макларен, пак, то није.

• Пачино, Ал

Неправилно: Ал Паћино, повезани чланци Виченца

Докази за правилан изговор се могу наћи на следећим местима:

• И. Клајн: Речник језичких недоумица, стр. 128.
• Т. Прћић: Нови транскрипциони речник енглеских личних имена, стр. 105.
• Правопис српског језика МС, одељак о транскрипцији са италијанског

• Пресли, Елвис

Неправилно: Елвис Присли

Објашњење: Presley /presli/ — Пресли — НЕ Присли^[2]

• Рене Зелвегер

Неправилно: Ренеј Зелвегер

Објашњење: Изговор /ei/ који се обично преноси са еј, у овом случају се преноси са е, дакле Рене.

Детаљно објашњење: Двоглас /ei/ увек би требало преносити спојем /ej/ (примери Blake, Mailer, Clay, Mae), изузев ако је реч о страном гласу адаптираном у енглеском и представљеном словом е (примери Le Carré, Olivier, André, Suchet), када се, према слову, преноси као /E/. Дакле, имена Rene, René, Renee, Renée се увек преносе као Рене.

• Терман, Ума

Неправилно: Ума Турман. Повезани чланци: Еди Марфи, Тина Тарнер, Џорџ Бернс, Кетлин Тернер, Елизабет Херли, Дип перпл

Објашњење: Према Прћићу, наглашени глас /ɚ/ транскрибује се каo /ер/. Примери: Burns — Бернс, Kershaw — Кершо, Firth — Ферт, Byrd — Берд. Изузетак су имена која садрже комбинацију (W+)OR где се преноси као /OR/ како би се избегло изобличавање имена (нпр. World — Ворлд, не „Верлд”).

Критика: Од овога, ипак, постоје изузеци, тако да ће амерички глумац и комичар Eddie Murphy бити Еди Марфи, а певачица Tina Turner заправо Тина Тарнер, уместо системског Мерфи, Тернер.

Проф. Твртко Прћић је аутор одељка о транскрипционим правилима за енглески језик у најновијем Правопису из 2010. године. Следствено томе, правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у Правопису одобреном од стране Одбора за стандардизацију српског језика и Матице српске, два највиша меродавна тела задужена за бригу о српском језику.

Пошто ће неки читаоци Википедије користити неправилан назив неког појма када претражују Википедију, постоји мишљење да ће, ако је чланак насловљен мање познатом транскрипцијом, саму страницу бити теже наћи. Међутим, то није тачно. Ради довођења корисника на чланак са правилним именом користе се преусмерења.

Конкретно, страница са неправилним именом, нпр. Елвис Присли, у ствари треба да буде преусмерење на чланак са правилним именом — Елвис Пресли. Корисник који кликне на обичан линк (на пример Елвис Присли) скоро и да неће приметити да је преусмерен. Наравно, при креирању преусмерења треба водити рачуна о могућим проблемима у вези са њима. На пример, треба избегавати дупла преусмерења.

• Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2017). „Имена из енглеског језика”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 186—195. ISBN 978-86-7946-105-6. 
• Прћић, Твртко (1998). Нови транскрипциони речник енглеских личних имена. Нови Сад: Прометеј. ISBN 978-86-4890-624-3. 
• Прћић, Твртко (2004). Енглеско-српски речник географских имена. Нови Сад: Змај. ISBN 86-489-0411-0.