Волфганг Кетерле
Волфганг Кетерле (нем. Wolfgang Ketterle; рођен 21. октобра 1957) немачки је физичар и професор физике на Масачусетском технолошком институту. Његова истраживања су се фокусирала на експерименте који су хватали и хладили атоме на температуре близу апсолутној нули,[1] а водио је једну од првих група које су реализовале Бозе-Ајнштајнов кондензат у тим системима 1995. године.[2] Заједно са Ериком Корнелом и Карлом Виманом, 2001. године је добио Нобелову награду за физику „за постизање Бозе-Ајнштајнове кондензације у разређеним гасовима алкалних атома, и за рана фундаментална истраживања особина кондензата”.[3] БиографијаКетерле је рођен у Хајделбергу, у немачкој савезној држави Баден-Виртемберг, а школу је похађао у свом родном граду и Епелхајму.[4] Универзитет у Хајделбергу уписао је 1976. године, пре него што се пребацио на Минхенски технички универзитет две године касније, где је 1982. године стекао еквивалент дипломе мастера.[4][5] Докторирао је експерименталну молекуларну спектроскопију 1986. године, под менторством Херберта Валтера и Хартмута Фигера на Институту квантне оптике Макс Планкс у Гархингу код Минхена, пре него што је започео постдокторско истраживање у Гархингу и на Универзитету у Хајделбергу.[5] Придружио се групи Дејвида Е. Причарда 1990. године у Истраживачкој лабораторији за електронику на Масачусетском технолошком институту.[4] Запослио се на Физичком факултету на МИТ-у 1993. године, а од 1998. године је професор физике.[5] Именован је за помоћног директора Истраживачке лабораторије за електронику 2006. године, а именован је и за директора Центра за ултрахладне атоме на МИТ-у.[5] Након постизања Бозе-Ајнштајнове кондензације у разблаженим гасовима 1995. године, његова група је 1997. године била у стању да покаже интерференцију између два сударајућа кондензата,[6] као и прву реализацију „атомског ласера”, атомског аналогног оптичког ласера.[7] Поред текућих истраживања Бозе-Ајнштајновог кондензата у ултрахладним атомима, његова најновија достигнућа укључују стварање молекуларног Бозе кондензата 2003. године,[8] као и експеримент из 2005. године који је пружио доказе за „високотемпературну” суперфлуидност у фермионском кондензату.[9] Кетерле је такође тркач који се децембра 2009. године појавио у часопису Runner's World у рубрици „I'm a Runner” („Ја сам тркач”).[10] Говорио је о томе како је носио своје патике за трчање у Стокхолм када је добио Нобелову награду и срећно трчао у рани сумрак. Завршио је и Бостонски маратон 2013. године, са временом 2:49:16,[11] а 2014. године, у Бостону, оборио је свој лични рекорд са временом 2:44:06. Кетерле је члан Управног одбора Центра за изврсност у образовању (CEE - Center for Excellence in Education),[12] а учествује у серији истакнутих предавања CEE-овог водећег програма за средњошколце. Члан је и Међународног научног саветодавног комитета аустралијског Центра за будуће нисконапонске електроничке технологије.[13] Приватни животКетерле се 2011. године венчао са Мишел Плот. Има петоро деце, троје са Габријеле Кетерле, са којом је био у браку од 1985. до 2001. године.[4] Публикације
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
