Антон Цајлингер
Антон Цајлингер (нем. Anton Zeilinger; Рид у Инкрајсу, 20. мај 1945) аустријски је физичар и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности од 2. новембра 2006.[1] БиографијаЗавршио је основне студије физике и математике на Универзитету у Бечу, докторат 1971. године и хабилитацију 1979.[1] Радио је као ванредни професор на Масачусетском технолошком институту 1981—1983. и на Универзитету у Бечу 1983—1990, као професор на Техничком универзитету у Минхену 1988—1989, на Универзитету у Инзбруку 1990—1999. и на Универзитету у Бечу од 1999.[1] Као виши научник ради на Институту за квантну оптику и квантну информацију на Аустријској академији наука.[2] Заједно са Данијелом Гринбергером и Мајклом Хорном је радио на основама квантне механике и нове контраинтуитивне карактеристике стања са три и четири честице. Први је са својим тимом реализовао експеримент што је отворило поље интерференције са више честица и квантних корелација са више честица. Користећи методе развијене тамо, извео је прву квантну телепортацију. Реализовао је први експеримент квантне криптографије заснован на заплету, а касније и квантну информатику на све већим удаљеностима и, имплементирајући вишедимензионална стања, са све већим капацитетом информација. Редовни је члан Аустријске академије наука од 1998, Немачке академије природних научника од 2005. и Берлинско-Бранденбуршке академије науке од 2002. године.[1] Године 2009. је основао Међународну академију Траункирхен која је посвећена подршци надареним студентима у науци и технологији.[3] Добитник је награде Фондације „Теодор Кернер” 1980, Винчијеве награде за изврсност 1995. и Европске оптичке награде 1997, проглашен је за научника године у Аустрији 1996, добитник је награде града Беча 2000, Хумболтове награде 2000, награде „Ервин Венцл” 2001, аустријског крста за заслуге у науци и уметности 2001, награде „Јоханес Кеплер” 2002, награде Академије науке у Гетингену 2003, меморијалне награде „Клопстег” 2004, медаље „Лоренц Окен” 2004, међународне награде „Краљ Фејсал” 2005, почасног доктората Хумболтовог универзитета у Берлину 2005, медаље „Исак Њутн” 2007. и Волфове награде за физику 2010.[1] Интервјуисао је Моргана Фримана у другој сезони серије Through the Wormhole. Добитник је Нобелове награде за физику 2022. године.[4][5] Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia