Пабст је рођен у малом граду у Бохемији, у Аустроугарској (данашње Роудњице на Лаби у Чешкој), као син железничког службеника. Док је одрастао у Бечу, студирао је драму на Академији декоративних уметности, а каријеру је започео као сценски глумац у Швајцарској, Аустрији и Немачкој. Године 1910. Пабст је отпутовао у Сједињене Државе, где је радио као глумац и редитељ у Немачком позоришту у Њујорку. Године 1914. одлучио је да постане режисер и вратио се да регрутује глумце по Европи.[1] Пабст је био у Француској када је почео Први светски рат, ухапшен је и држан као непријатељски странац, те је потом интерниран у логор за ратне заробљенике у близини Бреста. Док је био у затвору, Пабст је организовао позоришну групу у логору и режирао представе на француском језику. По изласку 1919. вратио се у Беч, где је постао директор авангардног позоришта Нова бечка позорница (нем.Neue Wiener Bühne).[2]
Каријера филмског режисера
Пабст је започео своју каријеру као филмски режисер по налогу Карла Фрелиха који је ангажовао Пабста за свог асистента. Пабст је свој први филм режирао 1923 (под насловом: Благо (The Treasure).[3] Развио је таленат за „откривање“ и развој талената глумица, укључујући Грету Гарбо, Асту Нилсен, Луиз Брукс и Лени Рифенштал.[4]
Након појаве звука, снимио је трилогију филмова који су му обезбедили репутацију: Вестфронт 1918 (1930), Опера од три гроша (1931) са Лоте Ленјом (по мјузиклу Бертолда Брехта и Курта Вајла) и Другарство (нем.Kameradschaft, 1931).
Након снимања Модерног хероја (1934) у САД и Улице сенки (1937) у Француској, Пабст (који је планирао да емигрира у Сједињене Државе) је ухваћен у Француској 1939, када је објављен рат, док је био у посети својој мајци, и био приморан да се врати у нацистичку Немачку. Под покровитељством министра пропаганде Јозефа Гебелса, Пабст је снимио два филма у Немачкој током овог периода: Комичари (1941) и Парацелзијус (1943). Гебелс је иначе сматрао Пабста дефитистом и пацифистом.[5]
Baxter, John. "G.W. Pabst" in International Directory of Films and Filmmakers. Chicago, 1990. pp. 376–378
Groppali, Enrico. Georg W. Pabst. Firenze, La Nuova Italia, 1983
Jacobsen, Wolfgang (ed.) G.W. Pabst. Berlin, Argen, 1997
Kagelmann, Andre and Keiner, Reinhold. "Lässig beginnt der Tod, Mensch und Tier zu ernten: Überlegungen zu Ernst Johannsens Roman Vier von der Infanterie und G. W. Pabsts Film Westfront 1918" in Johannsen, Eric; Kassell (ed.) Vier von der Infanterie. Ihre letzen Tage an der Westfront 1918. Media Net-Edition. 2014. ISBN978-3-939988-23-6. стр. 80-113..
Kracauer, Siegfried. De Caligari à Hitler. Une histoire psychologique du cinéma allemand, Paris, Flammarion, 1987
Mitry, Jean. Histoire du cinéma: Art et industrie (5 volumes) Paris, Editions Universitaires – J.P. Delarge, 1967–1980
Rentschler, Eric (ed.) The Films of G.W. Pabst. An extraterritorial cinema. New Brunswick, Rutgers University Press, 1990
Pabst, Georg Wilhelm. "Servitude et grandeur de Hollywood" in Le rôle intellectuel du cinéma, Paris, SDN-Institut International de Coopération Intellectuelle, 1937. pp. 251–255
Van den Berghe, Marc. La mémoire impossible. Westfront 1918 de G.W. Pabst. Grande Guerre, soldats, automates. Le film et sa problématique vus par la 'Petite Illustration' (1931), Bruxelles, 200
