Гимназија „Јован Јовановић Змај” Нови Сад
Гимназија „Јован Јовановић Змај” је најстарија од четири гимназије у Новом Саду. Носи назив једног од најзначајнијих српских песника крајем 19. и почетком 20. века, Јована Јовановића Змаја. Историја Српска велика православна гимназија је основана 27. јануара 1810. године у Новом Саду, граду који је од 1748. уживао статус слободног града у Аустријској монархији, а био је и најзначајнији економски и културни центар Срба на простору Балкана. Основао ју је трговац и грађанин Новога Сада, Сава Вуковић од Берексова (Лазар Томановић га наводи као Мостарца),[1] пошто је поклонио износ од 20.000 форинти за ту сврху. Остали новосадски грађани подстицајем митрополита карловачког Стефана Стратимировића и епископа бачког Гедеона Петровића, објавом Основног писма Српске гимназије новосадске, уписали су такође велике прилоге, те је брзо сакупљено преко 100.000 форинти. Идуће године је вредност овога новца, ради државног банкрота, пала на петину. Поновним прилозима подигнут је износ за градњу гимназије на близу 50.000 форинти. Године 1811. отворен је први и други разред, 1816/1817. трећи, а затим сваке године по један, тако да је 1819/1820. имала 6 разреда. Због рата 1848. године гимназија је била затворена и те је године изгорела. Гимназија је поново отворена 1852/1853, али само са 4 нижа разреда, и тако је остала до 1865/1866. Те године добила је право јавности, те је отворен 5. и 6. разред, 1866/1867 7. разред, а 1867/1868 8. разред. Наставни план је био стално усаглашаван са наставним планом у државним гимназијама. Познатији управитељи и професори гимназије били су: Павле Шафарик, Јован Хаџић, Петар Јовановић, Ђорђе Натошевић, Ђорђе Магарашевић, Милован Видаковић, Јован Ђорђевић, Никола Крстић, Јован Туроман, Васа Пушибрк, Јован Грујић, Александар Сандић, Лаза Костић, Ђорђе Дера, Михајло Остојић, Јован Грчић, Јован Живојновић, Исидор Бајић и др. Од 1811. до 1911. године кроз гимназију у Новом Саду је прошло укупно 18.000 ученика. Уз карловачку гимназију, гимназија у Новом Саду имала је велике заслуге за одржање и ширење српске националне идеје. Велики број знаменитих Срба прошао је кроз ову школу. Њена важност постала је већа у доба када се Матица српска преселила у Нови Сад и у доба Новога Сада као „Српске Атине“. Њена аутономија била је много мања него аутономија карловачке гимназије. Влада је подигла мађарску гимназију, да српској науди, али без успеха. Број ученика се није смањивао, а било је и Немаца и Јевреја. који су српску стављали испред мађарске гимназије. Српска гимназија је добила велику помоћ, која је помагала Србе против мађаризације. Марија Трандафил је основала при српској гимназији закладу за ђаке, из које се издавало 30 стипендија.[1] Садашња зграда је подигнута 1900. године средствима барона Милоша Бајића и других добротвора на месту првобитних здања у порти Саборног храма Светог великомученика Георгија по пројекту архитекте Владимира Николића у ренесансном стилу. 2016. Године зграда гимназије је темељито реновирана. Поред обнове оштећених делова унутрашње и спољашње конструкције, главном крову зграде је додат стаклени кров за школски музеј у стилу и на месту старог крова. Згради је промењена бела боја у јарко беж боју са додатним светлијим беж и белим бојама које истичу кључне делове зидова и рељефа. Нова боја зграде инспирисана је бојама других историјских барокних грађевина Новог Сада и околних места. Називи школе
Директори гимназије
Знаменити ученици и професориКроз више од два века постојања, Гимназија „Јован Јовановић Змај" је била прави расадник српске интелигенције. Кроз ову школу прошли су као ученици или као професори бројни знаменити људи српске историје, али и јавни, културни и научни радници. НаставнициМеђу најзначајнијим професорима који су предавали у Гимназији били су:
УченициКњижевници и песници
Политичари и јавни раднициНаучници и просветни радници
Уметници
Остали
СтатистикаУ периоду од 1816. до 1848. године Гимназију је похађало преко 3.300 ученика, што је дало немерљив значај за развој интелигенције и национални препород код Срба.[2] Од 1868. до 1918. године у Гимназију је уписано 15.792 ученика различитих националности — Срба, Немаца, Јевреја, Хрвата, Мађара, Словака, Румуна и Русина, што најбоље сведочи о квалитету наставе у Гимназији.[3] Образовни смеровиУ школи постоји неколико образовних смерова:
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ од септембра 2007. постоје огледна одељења седмог и осмог разреда основне школе за талентоване ученике за математику, физику и информатику, за сада једина у Војводини. Део наставног кадра Гимназије чине професори и асистенти са факултета Универзитета у Новом Саду. Билингвална наставаТакође и од септембра 2010. године, са радом је почела и билингвална настава. Билингвална настава постоји на руском, енглеском, француском и немачком језику. Смер је природно-математички али се на страном језику уче математика, физика, хемија, информатика и биологија. Остали предмети уче се на српском језику. Билингвална настава на францускомПријемни који се полаже да би се уписао овај разред је око 3 недеље пре обичног пријемног, који је сваки ученик обавезан да положи, како би уписао ово одељење. Потребно знање из француског језика је ниво DELF A2. Ово одељење је основала француска амбасада која прати школовање ових ученика кроз све 4 године. На крају 4. године, добија се диплома из француског језика и право на студирање у Француској, без полагања теста разлике језика. Такође, добија се и шанса за добијање стипендије за наредно школовање у Француској. Ученици сваке године посећују Француску, и на тај начин вежбају своје знање из француског језика. Оваква одељења већ постоје у Београду и Нишу. Ваннаставне активности
Ученички парламентВећ неколико година, активан је и ученички парламент који је највећи[тражи се извор] Ученички парламент у Србији. Парламент броји велики број чланова (98). Већ неколико година реализује се културна размена професора и ученика са Гимназијом из Сланог (Чешка). Награде и признања
Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе |
||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
