Гимназија „Вељко Петровић” Сомбор
Гимназија „Вељко Петровић”, познатија као Сомборска гимназија је школа која се налази у Доситејевој улици 2 у Сомбору. У фебруару 2023. године школа је добила Сретењски орден, четврти највиши државни орден Србије, за допринос Републици и грађанима Србије.[2] Поред Вељка Петровића, међу истакнутим алумнима школе су Иван Радовић, Милан Коњовић, Гаја Алага, Богдан Маглич, Тихомир Новаков, Сима Ћирковић, Иван Гутман, Иринеј Буловић и други.[3] Уз подршку Града Сомбора и Покрајинског секретаријата за образовање Војводине 2022. године објављена је књига др Атиле Пфајфера, доцента на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, 150 година Гимназије у Сомбору.[4] ИсторијатОснивањеПрва образовна установа на месту гимназије била је Латинска гимназија основана 1781. године.[1] Тадашња школска зграда подигнута је на месту ранијег османског купатила где је 1698. године Мартин Липковић добио дозволу за изградњу пиваре и поште.[3] Одлука фрањевца фра Боне Михаљевића да затвори Латинску гимназију изазвала је незадовољство родитеља који су мотивисали власти да већ почетком наредне школске године отворе државну школу.[3] Прве идеје о отварању гимназије у граду појавиле су се већ 1819. године када је српска заједница у Сомбору прикупила 20.000 форинти за нову школу, али градске власти нису успеле да обезбеде земљиште за нову установу.[3] Године 1830. у граду је покренут шесторазредни гимназијски програм, а од 1853. године пружао је наставу немачког и српског језика у основној гимназији.[1] Сомборске римокатоличке основне школе увеле су четворогодишњи наставни план и програм 1846. године, а истом одлуком 1855. године и православне школе.[3] Град је 1843. године именовао комисију за предложену нову гимназију, али након ове одлуке није уследило оснивање школе.[3] Гимназија града Сомбора на српском и мађарском језику основана је тек 1869. године, али је остала отворена само 2 године.[3] Садашња установа коначно је основана 1872. године као „Државна гимназија Сомбор”[1] Аустроугарски период до Првог светског ратаУ почетку је школа уписивала само четири разреда ученика, али је сваке наредне школске године увођена по један виши разред све до 1876/77. године када се проширила на осморазредну установу.[3] Године 1886. школа је премештена у садашњу зграду инспирисану севернонемачком архитектуром, где се настава одвијала искључиво на мађарском језику све до краја Првог светског рата када су Банат, Бачка и Барања припојени новоствореној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.[1] У просеку у то време школа је имала између 250 и 350 ученика у сваком одељењу, од којих је око половина из Сомбора, а друга половина из Бачко-бодрошког округа или суседних крајева.[3] ЈугославијаИзмеђу 1918. и 1923. године настава се поново изводила на српском и мађарском језику, док је од 1923. настава на мађарском језику укинута.[1] Непосредно после ослобођења Сомбора у октобру 1944. године и до краја априла 1945. године, у згради Гимназије била је смештена војна болница совјетске Црвене армије и Југословенске партизанске армије.[3] Године 1968. школа је добила име по бившем ђаку, Вељку Петровићу.[1] Референце
Спољашње везе |
||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
