Горан Гоцић

Горан Гоцић
Горан Гоцић на додели награде „Мома Димић”, 12. јули 2018, Неменикуће код Сопота
Лични подаци
Датум рођења	(1962-05-06)6. мај 1962.
Место рођења	Титово Ужице, ФНР Југославија
Књижевни рад
Најважнија дела	„Таи“
Награде	НИН-ова награда критике (2013)

Горан Гоцић (Титово Ужице, 6. мај 1962) српски је књижевник, филмски редитељ, преводилац и новинар.

Родио се у Ужицу, 6. мај 1962. Дипломирао је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду (1991). Магистрирао је у области медија и комуникација на Лондонској школи економије и политичких наука (The London School of Economics and Political Science).^[1] Радио је као новинар и уредник у тридесетак медијских кућа (НИН, Дневни телеграф, Борба, Политика, РТС, Би-Би-Си, Ченел 4, Индипендент, Сајт енд саунд, итд).

Објавио је студије „Енди Ворхол и стратегије попа“ (1997/2012) и „Емир Кустурица: Култ маргине“ (2001/2006).^[2] Аутор је дугометражних документарних филмова „Проклети странци“ (2000) и „Балкански дневник: Бугарска“ (2010).

За „Таи“, свој роман првенац, добио је НИН-ову награду критике за најбољи роман у 2013. години и Награду Милош Црњански за дело из периода 2011-2013.^[3]

Године 2018. за роман Последња станица Британија добио је награду „Мома Димић”.^[4]

• Гоцић, Горан (2013). Таи. Београд: Геопоетика. ISBN 978-86-6145-126-3. COBISS.SR 199500044 - НИН-ова награда за 2013. годину
• Гоцић, Горан (2017). Последња станица Британија. Београд: Лагуна. ISBN 978-86-521-2720-7. COBISS.SR 246688268 - Књижевна награда „Мома Димић”
• Човек из нехата, 2021.^[5]