Драгослав Михаиловић (право презиме Михајловић; Ћуприја, 17. новембар1930 — Београд, 12. март2023) био је српски књижевник и академик. Био је писац, романсијер, сценариста, драматург и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Добитник је многих књижевних награда и признања. Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме.[2] Дела су му превођена на више страних језика.[3]
Биографија
Студирао је Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Факултет је завршио 1957. године, али није успео да нађе стално запослење; често је мењао посао.
Михаиловић је тврдио да је дошао у сукоб с Управом државне безбедности (УДБА) пошто се побунио против хапшења својих другова, који су ухапшени због политичких вицева. Након тога, један сведок је изјавио да се Драгослав Михаиловић од самог почетка определио за резолуцију Информбироа, као и да је изјавио да је Тито „амерички шпијун” и да је партија „ликвидирала СКОЈ”. Године 1949. избачен је из кандидатуре за члана Комунистичке партије Југославије, а 15. септембра 1950. је ухапшен. На Голи оток пребачен је 28. фебруара 1951. и тамо је провео 15 месеци.[4][5]
Роман Кад су цветале тикве први пут је објављен 1968. и изазвао је значајну реакцију социјалистичке власти. Представа која је у Југословенском драмском позоришту у Београду требало да се игра по овом роману забрањена је пре него што је изведена премијера. Михаиловић сматра да ју је Тито лично забранио[6] на инсистирање Кардеља.[7]
^„Роман године 1983.”. НИН званични сајт. Архивирано из оригинала 05. мар 2017. г. Приступљено 6. 1. 2021.Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
