Гоце Делчев (град)

Гоце Делчев
Гоце Делчев;
	Споменик Гоце Делчеву
	Застава
Административни подаци
Држава	Бугарска
Област	Благоевградска област
Становништво
Становништво	‍
— 2007.	21.062
— густина	1,55 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	41° 34′ 00″ С; 23° 44′ 00″ И / 41.566667° С; 23.733333° И
Апс. висина	540 m
Површина	13.625 km2
	Гоце Делчев Гоце Делчев на карти Бугарске
Веб-сајт
	bulgaria.domino.bg/gotsedelchev

Гоце Делчев (до 1951. године Неврокоп, грч. Νευροκόπι) град је у Републици Бугарској, у југоисточном делу земље. Град је четврто по важности градско насеље унутар Благоевградске области и средиште њеног источног дела. Град је управно средиште општине Гоце Делчев.

Порекло назива

Град је назван по револуционару Гоце Делчеву. До 1951. године град се звао Неврокоп.

Географија

Град Гоце Делчев се налази у југозападном делу Бугарске, у историјској покрајини Пиринска Македонија. Од престонице Софије град је око 200 km, а од обласног средишта, града Благоевграда, град је удаљен 97 km. Грчка граница удаљена је свега 20ак км.

Област Гоце Делчева налази се у западном делу планинског ланца Родопа, на знатној надморској висини (540 m н. в.). Кроз град тече река Места.

Клима у граду је измењено континентална са планинским утицајем због знатне надморске висине.

Историја

Околина Гоце Делчева је првобитно била насељена Трачанима. У време старог Рима овде је постојао град Никополис, по коме се град касније називао Неврокоп. После тога овим подручјем владају Византија, средњовековна Бугарска, а затим је подручје пало под власт Османлија. У ово време извршена је масовна исламизација овог краја, где и данас има доста бугарских муслимана — Помака.

Јављају се два пренумеранта српске књиге у месту, у 19. веку, Павле Овничевић лекар и Димитрије Николајевић -пекар.

1912. године град је припао новооснованој држави Бугарској. После ослобођења град је добио губи источњачке црте и постаје претежно насељен Бугарима.

Становништво

По проценама из 2007. године град Гоце Делчев је имао око 20.000 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су малобројни Роми и Турци. Значајан део Бугара су муслимански Помаци. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд.

Претежна вероисповест становништва је православна, а мањинска ислам.