Градимир Миловановић
Градимир Миловановић (Зоруновац, 2. јануар 1948) српски је математичар, дописни члан САНУ од 2006. године а редовни од 2012. године и редовни професор Електронског факултета Универзитета у Нишу од 1986. године. Од 30.10.2014. године је професор универзитета у пензији.[1] БиографијаРођен је 2. јануара 1948. године у Зоруновцу, од мајке Вукадинке (Савић) Миловановић и оца Вукашина Миловановића, Општина Књажевац. У Зоруновцу је завршио основну школу а у Књажевцу средњу школу, гимназију природно-математичког смера. На Електронском факултету у Нишу дипломирао је 1971. године [1](Смер Обраде података) и стекао звање дипломирани инжењера електронике и рачунарства. Последипломске студије из области примењене математике завршио је 1974. године[1], одбранивши магистарски рад „О неким итеративним методама за убрзавање конвергенције итеративних процеса у Банаховом простору“. Године 1975. Одбранио је докторску дисертацију под називом „О неким функционалним неједнакостима“ и стекао научни степен доктора наука. КаријераНакон дипломирања (1971.г.) изабран је за асистента при Катедри за обраду података а 1974.г. за асистента при Катедри за математику Екетронског факултета у Нишу. На Електронском факултету у Нишу изабран је за доцента 1976. године, за ванредног професора 1982.г. а за редовног професора 1986.г.[2] Био је декан Електронског факултета 2002.-2004.г, ректор Универзитета у Нишу 2004.-2006.г., ректор „Факултета за компјутерске науке Мегатренд универзитета“ 2008.-2011.г., члан Математичког института САНУ у Београду од 2011.г., члан одбора Математичког друштва Србије (2003.-2006), председник Научног већа Математичког института при САНУ, потпредседник Научног друштва Србије (2006.-2010) и предсдник Научног одбора за математику, рачунарске науке и механику. Члан је неколико међународних научних удружења.[1] Организовао је 4 међународне научне конференције и више пута био члан организационих и програмских комитета научних скупова. Руководио је израдом следећих научних пројеката:
Научни радови![]() Објавио је преко 300 научних радова и написао пет монографија и 22 уџбеника из области математике. Сарађивао је са многим домаћим и светским математичким часописима и био члан редакције у неколико стручних часописа-едиција. Као гост, учесник или предавач боравио је више пута у најразвијенијим научним центрима у: САД, Италији, Немачкој, Француској, Великој Британији, Шпанији, Пољској, Данској, Норвешкој, Турској, Бугарској, Румунији.[2][3][4] Доприноси у науциГлавни доприноси професора Миловановића у науци односно математици односе се на области: апроксимација, нумеричке анализе, теорије ортогоналности и екстремних проблема:
Чланство у стручним удружењима
Књиге и научни радовиПоред већег броја уџбеника научних радова из области математике наводимо следеће научне радове-књиге:
Признања и награде
РеференцеСпољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia