Градимир Миловановић

Градимир Миловановић
Градимир Миловановић
	Градимир Миловановић
Лични подаци
Датум рођења	2. јануар 1948. (77 год.)
Место рођења	Зоруновац, ФНР Југославија
Научни рад
Поље	математика
Институција	Електронски факултет Универзитета у Нишу, Електронски факултет Универзитета у Нишу,
Академија	САНУ
Ментори	Драгослав Митриновић
Познат по	нумеричка анализа, Теорија апроксимације

Градимир Миловановић (Зоруновац, 2. јануар 1948) српски је математичар, дописни члан САНУ од 2006. године а редовни од 2012. године и редовни професор Електронског факултета Универзитета у Нишу од 1986. године. Од 30.10.2014. године је професор универзитета у пензији.^[1]

Биографија

Рођен је 2. јануара 1948. године у Зоруновцу, од мајке Вукадинке (Савић) Миловановић и оца Вукашина Миловановића, Општина Књажевац. У Зоруновцу је завршио основну школу а у Књажевцу средњу школу, гимназију природно-математичког смера. На Електронском факултету у Нишу дипломирао је 1971. године ^[1](Смер Обраде података) и стекао звање дипломирани инжењера електронике и рачунарства. Последипломске студије из области примењене математике завршио је 1974. године^[1], одбранивши магистарски рад „О неким итеративним методама за убрзавање конвергенције итеративних процеса у Банаховом простору“. Године 1975. Одбранио је докторску дисертацију под називом „О неким функционалним неједнакостима“ и стекао научни степен доктора наука.

Каријера

Након дипломирања (1971.г.) изабран је за асистента при Катедри за обраду података а 1974.г. за асистента при Катедри за математику Екетронског факултета у Нишу. На Електронском факултету у Нишу изабран је за доцента 1976. године, за ванредног професора 1982.г. а за редовног професора 1986.г.^[2]

Био је декан Електронског факултета 2002.-2004.г, ректор Универзитета у Нишу 2004.-2006.г., ректор „Факултета за компјутерске науке Мегатренд универзитета“ 2008.-2011.г., члан Математичког института САНУ у Београду од 2011.г., члан одбора Математичког друштва Србије (2003.-2006), председник Научног већа Математичког института при САНУ, потпредседник Научног друштва Србије (2006.-2010) и предсдник Научног одбора за математику, рачунарске науке и механику. Члан је неколико међународних научних удружења.^[1]

Организовао је 4 међународне научне конференције и више пута био члан организационих и програмских комитета научних скупова.

Руководио је израдом следећих научних пројеката:

Савремени проблеми математике
Методи и модели у теоријској, индустријској и примењеној математици
Примењени ортогонални системи, конструктивне апроксимације и нумерички методи

Научни радови

Објавио је преко 300 научних радова и написао пет монографија и 22 уџбеника из области математике. Сарађивао је са многим домаћим и светским математичким часописима и био члан редакције у неколико стручних часописа-едиција.

Као гост, учесник или предавач боравио је више пута у најразвијенијим научним центрима у: САД, Италији, Немачкој, Француској, Великој Британији, Шпанији, Пољској, Данској, Норвешкој, Турској, Бугарској, Румунији.^[2]^[3]^[4]

Доприноси у науци

Главни доприноси професора Миловановића у науци односно математици односе се на области: апроксимација, нумеричке анализе, теорије ортогоналности и екстремних проблема:

Увођење нових концепата ортогоналности у реалним и комплексним доменима
Конструкција С-ортогоналних полинома и квадратуре са вишеструким чворовима
„Сплајна“ апроксимације које очувавају максимални моменат апроксимирајуће функције
Контрукција квадратурних процеса максималног степена тачности
Брзи сумациони процеси засновани на примени квадратура
Нови приступи у теорији ортогоналних Минцових система
Екстремни проблеми са алгебарским и тригонометријским полиномима ^[2]

Чланство у стручним удружењима

Научно друштво Србије
Друштво математичара Србије
Америчко математичко друштво са седиштем у Провиденсу, САД („American Mathematical Society“)
Друштво за индустријску и примењену математику са сдиштем у Пенсилванији, САД („Society for Industrial and Applied Mathematics“)
Друштво за примењену математику и механику са седиштем у Цириху, Швајцарска („Gesellschaft für Angewandte Mathematik und Mechanik“)
Француско математичко друштво („Société Mathématique de France“)

Књиге и научни радови

Поред већег броја уџбеника научних радова из области математике наводимо следеће научне радове-књиге:

„О неким итеративним методама за убрзавање конвергенције итеративних процеса у Банаховом простору“ (магистарски рад)
„О неким функционалним неједнакостима“ (Докторска дисертација).
„Теме у полиномима: екстремни проблеми, неједнакости, нуле“
„Тезе о најновијем напредку у неједнакостима“ ^[2]

Признања и награде

Годишња награда Универзитета у Нишу (1985)^[1]
Награда Ниша за допринос у развоју науке (1995)^[1]
Златна плакета Универзитета у Нишу (1995)^[1]
„Монографија у част Градимира Миловановића“ издата од стране међународне издавачке компаније „Springer‒Verlag“ из Луксембурга (2011)^[1]
Годишња награда града Београда у области природнихи техничких наука (2015)^[1]
Признање Међународне медитеранске научне конференције чисте и примењене математике у Анталији, Турска, (2018) ^[4]