Момчило Спремић

Момчило Спремић
Момчило Спремић
	Фотографија академика Спремића
Лични подаци
Датум рођења	29. август 1937. (87 год.)
Место рођења	Доња Бадања, Краљевина Југославија

Момчило Спремић (Доња Бадања код Лознице, 29. август 1937) српски је историчар, универзитетски професор и академик.^[1]^[2]

Биографија

Основну школу и гимназију завршио је у родном крају. Дипломирао је на групи за историју Филозофског факултета у Београду^[2] где је 1965. магистрирао са тезом Турски трибутари у XIV и XV веку и докторирао са дисертацијом Дубровник и Арагонци 1442-1495 (ова дисертација објављена је као књига на српском и италијанском).^[3]

Његов рад везан је за Филозофски факултет у Београду. На овом факултету је 1962. изабран за асистента, 1970. за доцента, 1976. за ванредног и 1983. за редовног професора. Предавао је Општу историју средњег века и Латинску палеографију са дипломатиком. Био је на Специјализацији на Универзитету у Стразбуру код професора Ф. Тиријеа и на Историјском институту у Напуљу.^[3] Био је продекан Филозофског факултета и управник одељења за историју.

За дописног члана Српске академије науке и уметности изабран 30. октобра 2003, за редовног члана изабран 5. новембра 2009.^[2]

Бави се историјом Србије и осталих балканских земаља као и историјом Средоземља (пре свега Шпаније и Италије) у позном средњем веку.

Тридесет година је истраживао у Дубровачком архиву али и у архивима Барселоне, Венеције, Рима и Париза. Објавио је преко 250 научних радова у Србији/Југославији, као и у Италији, Аустрији, Немачкој, Холандији, Француској.^[3]

За књигу Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба добио је Награду за науку Вукове задужбине. Његови најзначајнији радови објављени су у књизи Прекинут успон, српске земље у позном средњем веку.

Признања и награде

Награда Вукове задужбине
Октобарска награда
Светосавска повеља^[4]
Награда из фонда Душана Баранина
Златни кључ града Смедерева
Орден Кантакузине Бранковић Првог степена
Орден витеза заслужног за Републику Италију, одликовање председника Републике Италије^[1]^[2]

Одабрана дела

Списак одабраних радова:^[5]

Спремић, Момчило (1963). „Свети Срђ под млетачком влашћу (1396–1479)”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 7 (1): 295—312.
Спремић, Момчило (1964). „Ратачка опатија код Бара”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 8 (1): 191—215.
Спремић, Момчило (1967). „Харач Солуна у XV веку”. Зборник радова Византолошког института. 10: 187—195.
Спремић, Момчило (1968). „Харач Скендербега”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 10 (1): 251—258.
Спремић, Момчило (1969). „Албанија од XIII до XV века”. Из историје Албанаца. Београд: Завод за издавање уџбеника. стр. 33—44.
Спремић, Момчило (1970). „Турски трибутари у XIV и XV веку”. Историјски гласник. 1—2: 9—59.
Спремић, Момчило (1971). Дубровник и Арагонци (1442—1495). Београд: Завод за издавање уџбеника.
- Spremić, Momčilo (1986). Dubrovnik e gli Aragonesi (1442—1495). Palermo: Accademia nazionale di scienze lettere e arti.
Спремић, Момчило (1972). „Крушевац у XIV и XV веку”. Крушевац кроз векове. Крушевац: Народни музеј. стр. 9—24.
Спремић, Момчило (1974). „Вазали краља Алфонса Арагонског”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 12 (1): 455469.
Спремић, Момчило (1975). „Gli Slavi tra le due sponde adriatiche”. Annali dell'Istituto italiano per gli studi storici. 4 (1973—1975): 87—103.
Спремић, Момчило (1976). „Дубровачка трговачка друштва у деспотовини Ђурђа Бранковића”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 13 (1): 85—102.
Спремић, Момчило (1976). „Деспот Ђурађ Бранковић и Мачванска бановина”. Историјски часопис. 23: 23—37.
Спремић, Момчило (1982). „Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—204.
Спремић, Момчило (1982). „Почетак владавине Ђурђа Бранковића”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 218—229.
Спремић, Момчило (1982). „Први пад Деспотовине”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 241—253.
Спремић, Момчило (1982). „Дуга војна и обнова државе”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 254—267.
Спремић, Момчило; Калић, Јованка (1982). „Султан Мехмед II Освајач и Србија”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 289—302.
Спремић, Момчило (1982). „Пропаст средњовековне државе”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 303—313.
Благојевић, Милош; Спремић, Момчило (1982). „Слом Црнојевића”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 414—430.
Спремић, Момчило (1994). Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Српска књижевна задруга.
Спремић, Момчило (2003). Београд у Фурланији (1. изд.). Београд: Музеј Српске православне цркве.
Spremić, Momčilo (2004). „La famille serbe des Branković - considérations généalogiques et héraldiques” (PDF). Зборник радова Византолошког института (на језику: француски). 41: 441—452.
Spremić, Momčilo (2004). „Der Metallexport vom Balkan in den Mittelmeerraum im 14. und 15. Jahrhundert”. Der Tiroler Bergbau und die Depression der europäischen Montanwirtschaft im 14. und 15. Jahrhundert. Innsbruck: Studien Verlag. стр. 202—209.
Спремић, Момчило (2005). Прекинут успон: Српске земље у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Спремић, Момчило (2005). „Грбаљ и Српска деспотовина (1421-1459)”. Грбаљ кроз вјекове. Грбаљ: Друштво за обнову Манастира Подластва. стр. 193—213.
Спремић, Момчило (2005). „Кантакузина (Катарина) Бранковић”. Вараждински апостол: Поводом 550 година од настанка. Београд-Загреб: Музеј Српске православне цркве. стр. 19—47.
Спремић, Момчило (2006). Ђурађ Бранковић 1427-1456. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Спремић, Момчило (2006). „Бранковићи у Охриду”. Вардарски зборник. 5: 1—7.
Спремић, Момчило (2006). „Српска деспотовина - суседи и страни утицаји”. Глас САНУ. 404: 51—70.
Спремић, Момчило (2006). „Il despota Giorgio Branković e Venezia”. Глас САНУ. 404: 119—135.
Spremić, Momčilo (2007). „Ragusa-Dubrovnik, una città mediterranea e balcanica: Relazioni con la Sicilia nei secoli XIV e XV”. Città e vita cittadina nei paesi dell'area mediterranea. Roma: Viella. стр. 301—312.
Спремић, Момчило (2007). „Српски деспоти у Срему”. Срем кроз векове: Слојеви култура Фрушке горе и Срема. Београд: Вукова задужбина. стр. 45—73.
Спремић, Момчило (2008). „Деспот Стефан Лазаревић и господин Ђурађ Бранковић” (PDF). Историјски часопис. 56: 49—68. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 3. 2018. г. Приступљено 1. 9. 2017.
Спремић, Момчило (2008). „Бранковићи - ктитори манастира Крушедола”. Анали Огранка САНУ у Новом Саду. 4: 25—35.
Спремић, Момчило (2009). „Право и економија: Прописи и пракса о пословању меницама у Дубровнику и Србији 15. века”. Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора. Београд: САНУ. стр. 165—178.
Спремић, Момчило (2010). „Деспот Стефан Бранковић Слепи”. Глас САНУ. 414: 115—143.
Спремић, Момчило (2010). „Кантакузина (Катарина) Бранковић” (PDF). Mons Aureus: Часопис за књижевност, уметност и друштвена питања. 8 (30): 81—108.
Спремић, Момчило (2012). „Борбе за ослобођење Смедерева (1459—1485)” (PDF). Смедеревски зборник. 3: 13—29.
Спремић, Момчило (2012). „Деспотица Јелена Бранковић-Бериславић”. Глас САНУ. 420: 125—138.
Спремић, Момчило (2013). „Деспот Лазар Бранковић” (PDF). Зборник радова Византолошког института. 50 (2): 899—911. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 02. 09. 2017.
Спремић, Момчило (2014). Србија и Венеција (VI-XVI век) (1. изд.). Београд: Службени гласник.
Spremić, Momčilo (2014). „Le Despote Stefan Lazarević et Sieur Djuradj Branković” (PDF). Balcanica. 45: 145—163.
Спремић, Момчило (2015). „Средњовековне менице у Дубровнику и Србији”. Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић. Бања Лука: АНУРС. стр. 67—83.

Референце

^ ^а ^б „Момчило Спремић”. sanu.ac.rs. Приступљено 29. 1. 2024.
^ ^а ^б ^в ^г „Momčilo Spremić”. etno-institut.co.rs. Приступљено 29. 1. 2024.
^ ^а ^б ^в Спремић, Момчило (2005). Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбеника и наставна средства. стр. 451.
^ „Smederevo pod prstima” (на језику: српски). Web site of Smederevo. Архивирано из оригинала 06. 11. 2011. г. Приступљено 8. 5. 2011. „SVETOSAVSKU POVELjU ZA 2009. GODINU DOBILI SU:..2. AKADEMIK PROF. DR MOMČILO SPREMIĆ Svojim životnim delom "Despot Đurađ Branković i njegovo doba" dao je neprocenjivi doprinos istraživanju srpske despotovine i Smedereva kao njenog glavnog grada. .”
^ Синдик, Илија Д. „БИБЛИОГРАФИЈА РАДОВА АКАДЕМИКА МОМЧИЛА СПРЕМИЋА” (PDF). dais.sanu.ac.rs. Приступљено 29. 1. 2024.