Демографија Војводине

Део серије о Војводини
Војводина
Симболи покрајине
Застава Грб Датуми
Култура
Историја
Географија
Банат Бачка Мачва Срем
Демографија
Језици Религија
Политички систем
п р у

Демографија Војводине обухвата приказ демографске структуре Аутономне Покрајине Војводине. Према попису из 2022. године, Војводина има 1.740.230 становника.

Пре римског освајања, на подручју данашње Војводине су живели индоевропски народи илирског, трачко-дачког и келтског порекла. Од илирских (панонских) племена, овде су живели Амантини и Бреуци, од трачко-дачких племена Агатирзи, Гети, Дачани и Синги, а од келтских племена Скордисци, Боји и Ерависци. Касније се досељавају Римљани, Сармати и Готи. Од сарматских племена, овде су живели Јазиги, Роксолани и Лимигани.

За време Велике сеобе народа, на подручју данашње Војводине је у периоду од 5. до 7. века дошло до значајних демографских промена, које су се огледале у досељавању Авара и Словена.^[1] У време доласка Мађара у Панонску низију (896. године), ову регију су насељавали искључиво Словени.^[2]

• 
  Словени на подручју данашње Војводине у 6. веку
• 
  Словени на подручју данашње Војводине у 6-10. веку
• 
  Словени на подручју данашње Војводине у 6-7. веку
• 
  Етнички састав територије данашње Војводине у 6-8. веку
• 
  Словени на подручју данашње Војводине у 7-8. веку
• 
  Верска мапа територије данашње Војводине у време Великог раскола 1054. године
• 
  Верска мапа територије данашње Војводине у 14. веку.

У време успостављања турске власти (1521—1552) на подручју Војводине је дошло до значајних демографских промена, које су посведочене подацима из турских пописних дефтера. У време османске управе, од 16. до почетка 18. века, Срби су чинили апсолутну већину становништва на подручју данашње Војводине.^[3]

1690. године, у Војводини (без Срема) живело је око 210.000 Срба.^[4] У ово време, готово целокупно становништво региона чинили су Срби, уз које је живео и мањи број Шокаца.^[5]

• 
  Етничко-верски састав становништва већих градова у Војводини током османске управе (16—17. век)
• 
  Верска мапа територије данашње Војводине у 16-17. веку.
• 
  Етничко подручје Јужних Словена у Панонској низији између 16. и 18. века (према Јовану Цвијићу и др Душану Ј. Поповићу)

У овом периоду израђен је читав низ карата које су приказивале тадашњу демографску ситуацију на просторима данашње Војводине. На некима од ових карата постоје извесни пропусти и грешке, тако да ове карте на појединим местима не приказују стварни састав становништва на одређеним подручјима.

• 
  Етничка карта Војводине 1867. године
• 
  Етничка карта Војводине 1868. године
• 
  Етничка карта Војводине 1876. године
• 
  Етничка карта Војводине 1880. године
• 
  Етничка карта Војводине 1892. године
• 
  Словени у Војводини 1900. године
• 
  Језички састав становништва Војводине 1911. године
• 
  Етничка карта Војводине 1914. године
• 
  Етничка карта Војводине 1917. године
• 
  Етничка карта Војводине 1918. године

Након ослобођења Бачке и Горњег Срема (1699), односно Баната и Доњег Срема (1718) од турске власти, Хабзбуршка монархија је на тим подручјима спровела неколико пописа.

Према аустријском попису у Бачкој из 1715. године, Срби, Буњевци и Шокци су чинили 97,6% становништва региона.^[6] У целом попису нађено је само 40 старешина домова који нису били Јужни Словени.^[7]

• 
  Етнички састав становништва Бачке 1715. године

Попис у Бачкој из 1720. године, забележио је да у региону живи 104.569 становника, од чега:^[8]

• 
  Етнички састав становништва Бачке 1720. године

После Пожаревачког мира из 1718. године, први аустријски попис у Банату, забележио је око 20.000 становника, углавном Срба.^[9]

• 
  Етнички састав становништва Баната 1743. године
• 
  Етнички састав становништва Баната 1774. године

Становништво Бачке, 1820. године:^[8]

Последњи попис становништва у Аустроугарској одржан је 1910. године. Овај попис није бележио етничку припадност, па ни искључиво матерњи језик становништва, већ „најчешће говорен језик“^[12], тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији.

Језичке карте Војводине 1910.
Језички састав	Српски	Мађарски	Немачки	Румунски	Словачки

• 
  Језички састав становништва Војводине по насељима 1910. године
• 
  Језички састав становништва Војводине по насељима 1910. Напомена: мапа рађена на основу података о говорном језику са пописа из 1910. године и не подудара се са бројношћу етничких група у појединим местима (Новом Саду, Зрењанину, Суботици, итд), будући да су се неким језицима (у првом реду мађарским) служили припадници различитих етничких група (Мађари, Јевреји, Буњевци, итд.)
• 
  Језички састав становништва Војводине по општинама 1910. (територијална организација из 2011). Лингвистички подаци из 1910. године не подударају се у потпуности са етничким саставом приказаних територија, будући да су мађарским језиком говорили припадници неколико етничких група (Мађари, Јевреји, Буњевци, итд).
• 
  Мађаризација Војводине, 1720-1910

Верске карте Војводине 1910.
Верски састав	Православна	Католичка	Лутеранска	Калвинистичка	Гркокатоличка

Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) и дефинисањем државних граница према суседним државама (Румунија и Мађарска), означен је почетак новог раздобља у демографској историји Војводине.

Први попис становништва у Краљевини СХС спроведен је 31. јануара 1921. године, а резултати пописа су објављивани сукцесивно, у периоду од 1924. до 1932. године.^[13]

Према другим подацима,^{[тражи се извор]} у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, који су говорили следеће језике:

• српски, хрватски, словеначки, и македонски - 813.274 (46,75%)
• остали словенски - 99.227 (5,70%)
• мађарски - 391.720 (22,52%)
• немачки - 358.604 (20,61%)
• арнаутски - 642
• остали - 76.268 (4,38%)

• 
  Језици у Војводини 1931. године
• 
  Језици у Војводини 1931. године

Напомена: на попису из 1931. године је било и 21.000 (или 1%) Јевреја

Према другим подацима,^{[тражи се извор]} у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, подељених у следеће вероисповести:

• Католичка - 789.183 (45,36%)
• Православна - 727.049 (41,79%)
• Евангеличка - 171.831 (9,88%)
• Исламска - 1.884 (0,11%)
• остали - 49.788 (2,86%)

Верске карте Војводине 1931.
Верски састав	Православна	Католичка	Евангеличка	Гркокатоличка

Напомена: подаци са пописа становништва у Бачкој из 1941. године, који је обављен у време мађарске окупације, комбиновани су овде са подацима са пописа у Банату и Срему из 1931.

Приликом спровођења пописа из 1948. године, извршено је неколико политички мотивисаних захвата у области прикупљања и обраде пописних података. Тако су у заједничку (обједињену) категорију сврстани Русини и Украјинци, док је слободно изјашњавање онемогућено Буњевцима и Шокцима, који су на основу посебне одлуке из 1945. године подведени под Хрвате.

Укупно - 1.663.212^[14][15]

Етничке карте Војводине 1948.
Етнички састав	Срби	Мађари	Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима	Словаци	Румуни	Немци	Црногорци	Русини и Украјинци

Приликом спровођења пописа из 1953. године, поново су извршени разни (политички мотивисани) захвати у области прикупљања и обраде пописних података. Тако су Русини и Украјинци приликом обраде пописних података поново сврстани у заједничку (обједињену) категорију, док су Буњевци и Шокци поново подведени под Хрвате.

• 
  Мађари у Војводини (1953)
• 
  Хрвати у Војводини, са прибројаним Буњевцима и Шокцима (1953)
• 
  Црногорци у Војводини (1953)
• 
  Румуни у Војводини (1953)
• 
  Словаци у Војводини (1953)

Приликом спровођења пописа из 1961. године, настављено је са праксом из претходних пописа (1948, 1953), тако да су поново извршени разни (политички мотивисани) захвати у области прикупљања и обраде пописних података. И овога пута, Русини и Украјинци су приликом обраде података сврстани у заједничку (обједињену) категорију, док су Буњевци и Шокци поново подведени под Хрвате.

Укупно - 1.854.965^[17]

Етничке карте Војводине 1961. по насељима
Етнички састав	Срби	Мађари	Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима	Црногорци	Словаци	Румуни	Русини и Украјинци

• 
  Етнички састав Војводине по насељима 1961. године
• 
  Удео Мађара у Војводини по насељима 1961. године

Приликом спровођења пописа из 1971. године, исправљена је ранија погрешна пракса, која се манифестовала током претходних пописа (1948, 1953, 1961), када су Русини и Украјинци сврставани у заједничку пописну категорију, тако да су подаци за та два народа овога пута приказани одвојено. Насупрот томе, Буњевци и Шокци су поново подведени под Хрвате.

Укупно - 1.952.533

Етничке карте Војводине 1971. по насељима
Етнички састав	Срби	Мађари	Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима	Југословени	Црногорци

Приликом спровођења пописа из 1981. године, слободно изјашњавање поново није дозвољено Буњевцима и Шокцима, који су и овога пута подведени под Хрвате.

Укупно - 2.034.772

Етничке карте Војводине 1981. по насељима
Етнички састав	Срби	Мађари	Југословени	Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима	Словаци	Румуни	Црногорци

Приликом спровођења пописа из 1991. године, исправљена је ранија погрешна пракса, која се манифестовала током претходних пописа (1948, 1953, 1961, 1971, 1981), када су Буњевци и Шокци подвођени под Хрвате, тако да је припадницима буњевачке и шокачке заједницама овога пута омогућено да се слободно изјасне о својој етничкој припадности.^[19]

Укупно - 2.012.517

Етничке карте Војводине 1991. по насељима
Етнички састав	Срби	Мађари	Југословени	Хрвати	Словаци	Румуни	Црногорци

• 
  Етнички састав Војводине по насељима 1991. године

Укупно - 2.013.889

• Православна - 1.170.694 (58,13%)
• Католичка - 458.683 (22,78%)
• Протестантска - 78.925 (3,92%)
• Исламска - 9.775 (0,49%)
• Јудаистичка - 284 (0,01%)
• Непознато - 211.345

Верске карте Војводине 1991.
Верски састав	Православна	Католичка	Протестантска

• 
  Верски састав Војводине по насељима 1991. године

• 
  Етнички састав Војводине по насељима 2002. године
• 
  Етнички састав Војводине по насељима 2002. године
• 
  Етнички састав Војводине по насељима 2002. Године (сви Словени су урачунати заједно)
• 
  Етнички састав становништва Војводине 2002. године - подаци по насељима
• 
  Удео Срба у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Удео Мађара у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Удео Словака у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Удео Румуна у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Удео Хрвата у Војводини по насељима 2002.
• 
  Етнички састав становништва Војводине 2002. године - подаци по општинама
• 
  Удео Срба у Војводини по општинама 2002. године
• 
  Удео Мађара у Војводини по општинама 2002. године
• 
  Насеља у Војводини са словачком, русинском и чешком апсолутном и релативном већином 2002. године
• 
  Насеља у Војводини са црногорском, буњевачком и хрватском апсолутном и релативном већином 2002. године

Верске карте Војводине 2002.
Верски састав	Православна	Католичка	Протестантска	Верски састав

• 
  Језички састав становништва Војводине 2002. године - подаци по општинама

• 
  Етнички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по насељима
• 
  Етнички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
• 
  Етнички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
• 
  Проценат Срба 2011. године - подаци по општинама и градовима Војводине
• 
  Проценат Мађара 2011. године - подаци по општинама и градовима Војводине
• 
  Проценат Срба у Војводини према попису из 2011. године по насељима
• 
  Проценат Мађара у Војводини 2011. године - подаци по насељима
• 
  Проценат Румуна у Војводини 2011. године - по насељима
• 
  Проценат Црногораца у Војводини 2011. године - по насељима
• 
  Проценат Рома у Војводини према попису из 2011. године по насељима
• 
  Проценат Хрвата у Војводини према попису из 2011. године по насељима
• 
  Проценат Словака у Војводини према попису из 2011. године по насељима

Од укупно 1.931.809 становника:

• Православна 1 357 137 (70,25%)
• Католичка 336 691 (17,43%)
• Протестантска 64 029 (3,31%)
• Исламска 14 206 (0,74%)

• 
  Проценат становништва Војводине према вероисповести 2011. године по насељима
• 
  Верски састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
• 
  Верски састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима

• 
  Проценат становништва Војводине према матерњем језику, по насељима, 2011. године
• 
  Језички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
• 
  Језички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима

• 
  Већи градови у Војводини по попису из 2011. године.

Од укупно 1.740.230 становника:

Православна 1.228.236 (70,57 %)

Католичка 243.587 (13,99 %)

Протестантска 47.568 (2,73 %)

Исламска 15.049 (0,86 %)

Војводина је позната по својој етничкој разноликости. Етничке групе Војводине набројане су следећим редом:

Срби чине апсолутну етничку већину становништва Војводине. Према попису становништва из 2022. године, у Војводини је живело 1.190.785 Срба, и они су чинили 68,42% становништва овог региона. Срби су такође већинско становништво у већини војвођанских општина и већих градова. Од великих градова, Срби не чине већину становништва у Суботици, која има етнички мешано становништво, али је српски језик главни језик у Суботици. Срби чине већину становништва у следећим великим градовима Војводине: Новом Саду (78%), Сомбору (67%), Сремској Митровици (87%), Кикинди (76%), Зрењанину (74%), Панчеву (76%), Вршцу (73%), Руми (86%), Бачкој Паланци (78%), Инђији (84%), Кули (52%), Апатину (61%) и Темерину (64%). Остале општине у којима Срби чине већину становништва су: Нова Црња (70%), Нови Бечеј (69%), Сечањ (69%), Житиште (60%), Нови Кнежевац (59%), Алибунар (56%), Бела Црква (74%), Ковин (75%), Опово (86%), Пландиште (54%), Оџаци (82%), Беочин (68%), Србобран (67%), Сремски Карловци (76%), Тител (85%), Жабаљ (86%), Ириг (82%), Пећинци (92%), Стара Пазова (81%) и Шид (77%). Срби такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитим општинама Врбас (48%) и Бач (46%). Српски језик је један од шест службених језика Војводине, а то је такође и главни језик који се говори у овој покрајини.

• 
  Удео Срба у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Проценат Срба у Војводини према попису становништва из 2011. године по насељима
• 
  Удео Срба у Војводини по општинама 2002. године
• 
  Удео Срба у Војводини по општинама и градовима 2011. године

Мађари углавном живе у северном делу Војводине (највише у северној Бачкој). Они чине већинско становништво у шест војвођанских општина: Кањижи (86%), Сенти (81%), Ади (77%), Бачкој Тополи (59%), Малом Иђошу (56%) и Чоки (52%). Скореновац је најјужније место у Србији са већинским мађарским становништвом, Секељима. Мађари такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитим општинама Бечеј (49%) и Суботица (38%). Око 60% војвођанских Мађара живи на подручју ових осам општина. Према попису из 2022, у Војводини укупно има 182.321 Мађара. Они чине 10,47% становништва покрајине и друга су етничка група по бројности. Мађарски језик је један од шест службених језика Војводине.

• 
  Удео Мађара у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Проценат Мађара у Војводини према попису из 2011. године по насељима
• 
  Удео Мађара у Војводини по општинама 2002. године
• 
  Удео Мађара у Војводини по општинама и градовима 2011. године

Словаци су трећа по бројности етничка група у Војводини и чине већину становништва у општини Бачки Петровац (65%), а такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитој општини Ковачица (41%). У Војводини према попису из 2022, живи 39.807 Словака и они чине 2,28% становништва покрајине. Словачки језик је један од шест службених језика Војводине.

• 
  Удео Словака у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Проценат Словака у Војводини према попису из 2011. године по насељима

У Војводини према попису из 2022, живи 32.684 Хрвата и они чине 1,87 % становништва покрајине. Хрватски језик је један од шест службених језика Војводине.

• 
  Удео Хрвата у Војводини по насељима 2011. године

У Војводини према попису из 2022 живи 12.438 етничких Југословена, који чине 0,71 % становништва покрајине. Углавном говоре српским језиком.

У Војводини, према попису из 2022, живи 12.424 етничких Црногораца, који они чине 0,71 % становништва покрајине. Углавном говоре српским језиком.

• 
  Проценат етничких Црногораца у Војводини према попису из 2011. године, по насељима

У Војводини живи, према пописи из 2022, 19.595 Румуна и они чине 1,12% становништва покрајине. Румунски језик је један од шест службених језика Војводине.

• 
  Удео Румуна у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Проценат Румуна у Војводини према попису из 2011. године по насељима

У Војводини, према попису из 2022, живи 40.938 Рома и они чине 2,35% становништва покрајине. Ромски језик није службен у Војводини, али се на овом језику емитује ТВ програм, а издају се и друге публикације.

• 
  Проценат Рома у Војводини према попису из 2011. године по насељима

Буњевци су етничка група која углавном живи на северу Војводине. У Војводини, према попису из 2022, живи 10.949 Буњеваца. Буњевци говоре икавским и екавским дијалектом српског језика.

Према попису из 2022. године, у Војводини живи 11.207 припадника русинског народа, а русински језик је један од шест службених језика у покрајини. Досељавање Русина на подручје данашње Војводине започело је средином 18. века, за време хабзбуршке власти. Војвођански Русини су већим делом гркокатоличке вероисповести (75%), а мањим делом су православци (18%). Русини у Србији говоре панонским наречјем русинског језика и користе русинску ћирилицу. Русински језик спада у групу источнословенских језика. Војвођански Русини имају неколико мањинских установа и организација, међу којима су: Национални савет русинске националне мањине, Завод за културу војвођанских Русина, Друштво за русински језик, књижевност и културу и Матица русинска.

У Војводини, према попису из 2022, живи 7.021 етничких Македонаца и они углавном говоре македонски језик. Места у којима чине значајну етничку мањину су места Пландиште, Глогоњ, Дужине, Качарево и Јабука (Панчево) која се са 32,54% Македонаца сматра важним упориштем Македонаца у Војводини. Македонски језик је један од службених језика у местима Јабука (Панчево), Дужине и Пландиште.

У Војводини, према попису из 2022, живи 3.133 етничких Украјинаца и они углавном говоре украјинским језиком.

У Војводини, према попису из 2022, живи 2.419 етничких Муслимана и они углавном говоре српским језиком. Према попису становништва из 2002. године, у Србији је живело 19.503 етничких Муслимана, од којих је 15.869 живело у Централној Србији, а 3.634 у Војводини.

У Војводини, према попису из 2022, живи 1.985 етничких Немаца и они углавном говоре немачки језик. Немачко становништво у Војводини је раније било бројније (око 350.000 пре Другог светског рата), али се већина Немаца иселила у Немачку после Другог светског рата.

У Војводини, према попису из 2022, живи 1.291 Словенаца и они углавном говоре словеначки језик.

У Војводини, према попису из 2022, живи 1.935 Албанаца и они углавном говоре албански језик.

У Војводини живи 1.658 Бугара и они углавном говоре бугарски језик.

У Војводини живи 1.648 Чеха и они углавном говоре чешки језик.

У Војводини живи 940 Руса и они углавном говоре руски језик.

У Војводини живи 606 Горанаца и они углавном говоре српски језик. Етнички Горанци углавном живе на Косову и Метохији.

У Војводини живи 417 Бошњака и они углавном говоре бошњачки језик.

У Војводини живи 101 етнички Влах. Власи углавном живе у Централној Србији и говоре влашки језик.

Шокци су мала етничка група, која углавном живи у Војводини. У Србији живи 1.864 Шокаца и они углавном говоре српски језик. У прошлости је шокачко становништво било бројније (преко 20.000 у 19. веку).

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 206 етничких Јевреја. У прошлости је јеврејско становништво Војводине било бројније (око 19.000 пре Другог светског рата), али је највећи број њих убијен за време фашистичке окупације у Другом светском рату. Војвођански Јевреји су углавном говорили Јидиш језиком.

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 287 етничких Ашкалија. Ашкалије су раније сматрани делом ромског народа, али су сада признати као посебна етничка заједница. Ашкалије углавном живе на Косову и Метохији и говоре албански језик. Потомци су албанизованих косовских Рома, а тврде да су њихови преци на Балкан дошли из Палестине (њихово име је настало од имена града Ашкелон у данашњем Израелу).

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 201 етничких Египћана. Египћани су раније сматрани делом ромског народа, али су сада признати као посебна етничка заједница. Египћани углавном живе на Косову и Метохији и говоре албански језик. Потомци су албанизованих косовских Рома, а тврде да су њихови преци на Балкан дошли из Египта.

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живео 191 етнички Грк.

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 103 етничка Пољака.

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је званично живело само 27 етничких Кинеза, али је стварно присуство ове етничке заједнице знатно веће. Иако су Кинези скорашњи досељеници у Војводину, у Новом Саду, а и другим градовима покрајине, има много кинеских продавница и ресторана.

• 
  Етнички састав Војводине по насељима 2002. године
• 
  Етнички састав Војводине по насељима 2002. године
• 
  Етнички састав Војводине 2002. године - подаци по насељима
• 
  Етнички састав Војводине 2002. године - подаци по општинама
• 
  Етнички састав Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
• 
  Насеља у Војводини са словачком, русинском и чешком апсолутном и релативном већином 2002. године
• 
  Насеља у Војводини са црногорском, буњевачком и хрватском апсолутном и релативном већином 2002. године

• Ликовна и наивна уметност Војвођанских Словака (језик: словачки) (језик: енглески)
• Етнички састав становништва Војводине
• Етнички састав становништва Војводине (1880—1991)
• Историја Војводине (мапе)