Демографска историја Новог Сада

Демографска историја Новог Сада

Од оснивања Новог Сада 1694. године, најбројнија етничка група у граду били су Срби. После 1867. године, Нови Сад се налази под управом угарског дела Аустроугарске монархије. Током овог периода, политика мађаризације, коју је спроводила угарска влада, променила је демографску структуру града, односно, од претежно српског Нови Сад је добио етнички мешовит карактер. По попису из 1880. године, 41,2% становника града је говорило српским, а 25,9% мађарским језиком.^[1] До 1910. године, процентуално учешће говорника српског језика пало је на 34,52%, док се процентуално учешће говорника мађарског језика попело на 39,72%.^[2]

Не може се са сигурношћу рећи да ли су Мађари или Срби били најбројнији народ у граду 1910. године, с обзиром да многи историчари оспоравају тачност резултата пописа из 1910. године будући да овај попис није бележио етничку припадност грађана, нити је бележио искључиво матерњи језик, већ је такође бележио „најчешће говорен језик“,^[3] тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика, с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији. У говорнике мађарског језика урачунато је и 2.326 Јевреја, који су се декларисали да се служе мађарским језиком^[2][4] (по попису из 1910. године, укупан број говорника мађарског језика у Новом Саду, укључујући и поменуте Јевреје, био је 13.343, док је број говорника српског језика био 11.594^[2]). Још један пропуст пописа из 1910. године био је тај што у попису нису бележени само стални становници града, већ такође и привремени становници, који нису живели у граду већ су овде били стационирани по дужности војне или цивилне службе.^[1]

Током турске управе, 1590. године, становништво свих села која су постојала на територији данашњег Новог Сада (на левој обали Дунава) бројало је 105 кућа, настањених искључиво Србима. Међутим, турски подаци из овог доба помињу само оне становнике који су плаћали порез, тако да је број Срба који су живели на овом подручју (на пример оних који су служили у турској војсци) био већи.^[5]

Још 1697. године, Варадински Шанац (каснији Нови Сад) означен је као српско насеље, а у ово време имао је тридесетак домова.^[6]

По подацима из 1720. године, становништво Рацког Града (касније познатог као Нови Сад) бројало је:^[7]

• 112 српских кућа
• 14 немачких кућа
• 5 мађарских кућа

По подацима из 1748. године, Нови Сад је имао 3.152 (по другим подацима 4.620) становника, од чега:^[8]

• Срби = преко 1.500
• Немци = преко 1.000
• Шокци = 250
• Мађари = 170

По подацима из 1762. године, Нови Сад је имао 2.763 становника старијих од 12 година (млађи тада нису пописани), од којих:^[9]

• 2.040 православних
• 723 католика

По попису из 1775. године, Нови Сад је имао 8.874 становника, од којих:^[9]

• 6.391 православних
• 2.483 католика

По попису из 1777. године, Нови Сад је имао 7.930 становника, од којих:^[9]

• 5.402 православних
• 2.528 католика

По попису из 1778. године, Нови Сад је имао 7.885 становника, од којих:^[9]

• 5.388 православних
• 2.497 католика

1780. године, Нови Сад је имао око 2.000 кућа, од којих 1.144 српских.^[10]

По попису из 1780. године, Нови Сад је имао 8.833 становника, од којих:^[11]

• 5.915 православних
• 2.718 католика

По подацима из 1786. године, Нови Сад је имао око 2.000 домова са 10.000 становника, од којих су 1.144 српска дома са преко 6.000 душа.^[11]

По попису из 1804. године, Нови Сад је имао 13.262 становника, од којих:^[11]

• 4.129 православних (мушкараца)
• 2.090 католика (мушкараца)
• 213 јеврејских (мушкараца)
• 116 калвинских (мушкараца)
• 99 евангелистичких (мушкараца)

Од 16.311 становника 1816. године, пописано је само мушкараца 8.021, од којих:^[11]

• 4.522 православних
• 2.530 католика
• 400 калвиниста
• 360 Јевреја
• 200 евангелика

1820. године, Нови Сад је имао 20.000 становника, од којих око 2/3 Срба.^[12]

По подацима из 1828. године, Нови Сад је имао 20.230 становника, од којих:^[11]

• 12.581 православних
• 5.664 католика
• 1.281 протестаната
• 750 Јевреја

По подацима из 1843. године, Нови Сад је имао 17.332 становника, од којих:^[13]

• 9.675 Православних хришћана
• 5.724 Католика
• 1.032 Протестаната
• 727 Јевреја
• 30 верника Јерменске цркве

Најбројнија етничка група у граду у ово време били су Срби, а друга група по бројности Немци.^[13]

По подацима из 1850. године, Нови Сад је имао 7.182 становника, од којих:^[14]

• Срби = 4.883
• Мађари = 1.284
• Немци = 777
• Шокци (Хрвати) = 208
• Словаци = 33
• Роми = 23
• Јевреји = 13
• Русини = 11

По подацима из 1860. године, Нови Сад је имао 14.055 становника, од којих:^[14][15]

• Срби = 7.150
• Немци = 2.688
• Мађари = 2.500
• Јевреји = 774
• Шокци = 600
• Словаци = 343

Због замерки да попис није тачан, извршен је нови попис, по коме је Нови Сад имао 19.530 становника, од којих:^[15]

• Срби = 8.409
• Немци = 3.148
• Мађари = 2.850
• Јевреји = 774
• Шокци = 600
• Словаци = 470
• Русини = 300

По подацима из 1864. године, Нови Сад је имао 17.569 становника, од којих:^[15]

• Срби = 7.945
• Мађари = 3.874
• Немци = 3.480
• Јевреји = 860
• Шокци = 600
• Словаци = 560
• Русини = 250

По подацима из 1870. године, Нови Сад је имао 19.119 (по другим подацима 19.301) становника, од којих:^[15]

• 8.134 православних
• 6.684 католика
• 1.725 калвина
• 1.343 лутерана
• 965 Јевреја
• 176 унијата
• 65 назарена
• 13 верника јерменске цркве

По попису из 1880. године, у Новом Саду је живело 21.325 становника, који су говорили следеће језике:^[11]

• српски језик = 8.790 (41,2%)
• мађарски језик = 5.517 (25,9%)

По попису из 1890. године, у Новом Саду је живело 24.717 становника, који су говорили следеће језике:^[11]

• српски језик = 9.300 (37,6%)
• мађарски језик = 7.804 (31,6%)

По попису из 1900. године, у Новом Саду је живело 28.736 (по другим подацима 25.296) становника, који су говорили следеће језике:^[11][16]

• мађарски језик = 10.321 (35,92%)
• српски језик = 9.889 (34,41%)
• немачки језик = 6.483 (22,56%)
• словачки језик = 1.489 (5,18%)
• хрватски, буњевачки и шокачки говор = 562 (1,96%)
• русински језик = 293 (1,02%)
• остали језици = 268 (0,93%)

По попису из 1910. године, у граду је живело 33.590 (по другим подацима 33.089) становника, који су се најчешће служили следећим језицима:^[2]

• 13.343 (39,72%) мађарским (*)
• 11.594 (34,52%) српским
• 5.918 (17,62%) немачким
• 1.453 (4,33%) словачким

(*) у говорнике мађарског језика урачунато је и 2.326 Јевреја, који су се декларисали да се служе мађарским језиком.^[16]

Према попису из 1921. године, град је имао 39.122 становника, од којих (подаци према матерњем језику):^[17]

• 16.071 (41,08%) Срба
• 13.065 (33,4%) Мађара
• 6.486 (16,58%) Немаца
• 1.294 (3,31%) Словака
• 672 (1,72%) Руса
• 613 (1,57%) Словенаца

По вероисповести било је:

• католика = 15.120 (38,65%)
• православних = 14.891 (38,06%)
• евангелиста = 5.713 (14,6%)
• Јевреја = 2.663 (6,81%)
• муслимана = 426 (1,09%)

Језички састав становништва Новог Сада према попису из 1931. године - од укупно 63.985 становника (збирни подаци за Нови Сад и Петроварадин), било је говорника следећих језика:^{[тражи се извор]}

• српски, хрватски или словеначки језик = 32.227 (50,37%)
• мађарски језик = 17.354 (27,12%)
• немачки језик = 9.116 (14,25%)
• остали словенски језици = 4.546 (7,11%)

По попису из 1941. године, који су извршиле мађарске окупационе власти, у Новом Саду је живело 61.731 становника, који су говорили следеће језике:^[11]

• мађарски језик = 31.685 (51,3%)
• српски језик = 17.039 (27,6%)

По попису из 1948. године, у Новом Саду је живело 69.431 становника, од којих:^[11]

• Срби = 35.330 (50,89%)
• Мађари = 11.663 (16,8%)
• Хрвати = 8.417 (12,12%)

По попису из 1953. године, у Новом Саду је живело 76.752 становника, од којих:^[11]

• Срби = 40.710 (53%)
• Мађари = 21.810 (28,4%)

По попису из 1961. године, Нови Сад је имао 102.469 становника, од којих:^{[тражи се извор]}

• Срби = 61.326 (59,85%)
• Мађари = 23.812 (23,24%)
• Хрвати = 6.364 (6,21%)
• Црногорци = 1.255 (1,23%)

По попису из 1971. године, Нови Сад је имао 141.375 становника, од којих:^{[тражи се извор]}

• Срби = 88.659 (62,71%)
• Мађари = 22.998 (16,27%)
• Југословени = 8.487 (6%)
• Хрвати = 6.992 (4,95%)
• Црногорци = 2.663 (1,88%)
• Македонци = 1.032 (0,73%)

По попису из 1981. године, Нови Сад је имао 170.020 становника, од којих:^[11][18]

• Срби = 103.878 (61,1%)
• Мађари = 19.262 (11,3%)

По попису из 1991. године, Нови Сад је имао 179.626 становника, од којих:^{[тражи се извор]}

• Срби = 114.966 (64%)
• Југословени = 25.434 (14,16%)
• Мађари = 15.778 (8,78%)
• Црногорци = 5.359 (2,98%)
• Хрвати = 4.846 (2,7%)
• Словаци = 2.039 (1,14%)
• Русини = 1.809 (1,01%)
• Македонци = 1.205 (0,67%)
• Муслимани = 1.018 (0,57%)

Према попису из 2002. године, становништво Новог Сада бројало је 191.405 становника, подељених у следеће етничке групе:^[19]

• Срби = 141.475 (73,91%)
• Мађари = 11.538 (6,03%)
• Југословени = 7.055 (3,69%)
• Црногорци = 4.261 (2,23%)
• Хрвати = 3.519 (1,84%)
• Словаци = 1.673 (0,87%)
• Русини = 1.556 (0,81%)
• Роми = 1.177 (0,62%)
• остали

Према попису из 2011. године, становништво Новог Сада бројало је 250.439 становника, подељених у следеће етничке групе:^[20]

• Срби = 197.058 (78,68%)
• Мађари = 9.735 (3,88%)
• Хрвати = 3.295 (1,31%)
• Роми = 3.172 (1,26%)
• Црногорци = 3.001 (1,19%)
• Југословени = 1.878 (0,75%)
• Словаци = 1.780 (0,71%)
• Русини = 1.721 (0,68%)
• остали

• Историја Новог Сада
• Демографска историја Бачке
• Демографија Војводине
• Демографија Србије

• Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005.
• Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000.
• Ђорђе Рандељ, Нови Сад - слободан град, Нови Сад, 1997.
• Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књиге 1-3, Нови Сад, 1990.
• Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
• Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад. 2004.
• Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Ветерник, 2002.
• Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке - географске карактеристике, Нови Сад, 2007.
• Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.