Демографија Србије обухвата приказ демографске структуре Републике Србије. Према попису из 2022. године, који не обухвата податке за АП Косово и Метохија), пописани део Србије има 6.647.003 становника. Од тога 75% становништва живи у градовима, док је проценат писменог становништва 98,0%. Стопа рађања је 1,63 деце у просеку по свакој жени.[1] Просечна дужина живота становника је 73 године (мушкарци 70, жене 76).
Популација (ист.)
Год.
Поп.
± %
1834.
678.192
—
1841.
828.895
+22,2%
1843.
859.545
+3,7%
1846.
915.080
+6,5%
1850.
956.893
+4,6%
1854.
998.919
+4,4%
1859.
1.078.281
+7,9%
1863.
1.108.668
+2,8%
1866.
1.216.219
+9,7%
1874.
1.669.337
+37,3%
1884.
1.901.336
+13,9%
1895.
2.493.770
+31,2%
1910.
2.922.858
+17,2%
1921.
4.781.446
+63,6%
1931.
5.675.567
+18,7%
1948.
5.794.966
+2,1%
1953.
6.163.154
+6,4%
1961.
6.678.227
+8,4%
1971.
7.202.591
+7,9%
1981.
7.729.676
+7,3%
1991.
7.822.915
+1,2%
2002.
7.498.001
−4,2%
2011.
7.253.862
−3,3%
2015.
7.132.862
−1,7%
2016.
7.041.599
−1,3%
2022.
6.647.003
−5,6%
Историја
Античко доба
У античком добу, подручје данашње Србије насељавало је више индоевропских народа. У питању су била различита племена Илира, Трачана и Келта. У географском смислу, Илири су насељавали западне, Трачани источне, а Келти северне делове данашње Србије. Касније су се појавили и Римљани и Сармати. Током римске власти, локално становништво је постепено романизовано, а од остатака овог становништва ће настати популације касније познате под именом Власи.
Иако су у већем делу античког доба становници територије данашње Србије углавном били пагани, део подручја данашње Србије око Сирмијума и Сингидунума је представљао један од раних центара ширења хришћанства у Римском царству.
Главни предмет пописивања од 1890–1910. године било је фактичко (присутно) становништво. Али сви ови пописи регистровали су напоредо и правно (стално) становништво.[3]
(Попис су бојкотовали Албанци и делови ромског и муслиманског становништва, тако да је на Косову и Метохији пописано само 359.346 становника и од тога Албанаца само 9.091 (2,53%), Муслимана 57.758 (16,07%) и Рома 44.307 (12,33%), по тим подацима Срба је било на КиМ-у 194.190 (54,04%), Црногораца 20.365 (5,67%), Турака 10.445 (2,91%), Хрвата 8.062 (2,24%) и Југословена 3.457 (0,96%). Касније је Савезни завод за статистику уради званичну процену броја становника Албанаца на 1.596.072, Муслимана на 66.189, и Рома на 45.745, а за целокупну територију КиМ је процењено 1.956.196 становника)
На попису становништва одржаном на територији Србије од 1. до 15. октобра 2011. године, пописано је 4,15% особа мање него на претходном попису. Узрок овоме био је негативни природни прираштај, као и делимични бојкот пописа.[4]
Национална припадност
Према националној припадности, као Срби изјаснило се 83,3% особа, а још 20 етничких заједница имало је по више од 2.000 припадника. Примећен је веома велики раст броја особа које су се изјасниле по регионалној припадности, као и оних који се нису изјаснили. Осим тога, забележен је велики пораст броја особа изјашњених као Горанци и Роми. Највећи пад броја припадника био је међу Југословенима и Црногорцима:
Напомене: † - непотпун обухват
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности“ (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)
Пописом који је 2011. године спроведен на подручју Републике Србије (без територије Косова и Метохије), обухваћена је и верска припадност становништва.[5]
Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)
Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)
Удео православаца у Србији по општинама 2011. године
Удео православаца у Србији по општинама 2011. године
Језички састав
Језички састав Србије по општинама 2011. године
Општим пописом који је 2011. године спроведен на подручју Републике Србије (без територије Косова и Метохије), прикупљени су и подаци о матерњем језику становништва.
Попис је показао даљи пад становништва у Србији, који је у међупописним периоду износио 7,51%.
Национална припадност
Срби су остали највећа етничка група у Србији, са 5.360.239 припадника односно 80,64% укупног становништва. Значајна разлика пописа 2022. године у односну на претходне је велики број непознатих, који проистиче из широке примене административних извора за прикупљане података о грађанима који нису могли, или нису желели да учествују у попису[7]
Напомене: † - бојкот пописа 2011.
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности“ (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)
Ocić, Časlav (2006). „Kosovo and Metohia: Ethnodemographic Changes from the End of World War II to 1991”. Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа(PDF). Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 441—460. Архивирано из оригинала(PDF) 25. 3. 2016. г. Приступљено 1. 8. 2017.
Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
.jpg)
.png)
.png)
