Демографија Црне Горе обухвата приказ демографске структуре Црне Горе који се прецизно може пратити од 1909. године када је обављен први попис становништва. Тада је у Црној Гори живело 317.856 становника.[1] Према попису становништва из 2023. године Црна Гора је имала 623.633 становника.
Већину становништва чинили су православци (94,38%),[2] док су остали углавном били муслимани.
Српским језиком је говорило 95% становништва, а у већем броју је било и становништва са албанским језиком као матерњим.
Сматра се да је тадашњи број становника био прецењен и процењен је на око 220.000. Црногорска власт није сматрала за потребно да у пописним књигама има одредницу о националном карактеру свог становништва, будући да се сматрало да су сви Срби.[3]
Већина становништва је говорила српским и хрватским језиком: 205.550 (92,14%) , док су говорници албанског чинили најбројнију националну мањину (17. 133 становника). По регионима је лингвистичка структура била следећа:
За округе Андријевица, Бар, Колашин, Никшић, Подгорица и Цетиње је пописан број становника од 199.227 становника од којих говорника српског и хрватског језика 181.989 или 91,35%, а говорника албанског језика 16.838 или 8,45%.
У Округу Беране било је 23.864. становника од којих је хрватским и српским говорило 23.561 становника, а албанским 275 становника.
Територија данашње Црне Горе је 1931. године била део Зетске бановине која је тада имала 925.516 становника. Црна Гора у данашњим границама имала је укупно 360.044 становника.
Од укупног броја етничких Муслимана само се 40.008 (44,64%) определило за различите варијанте српског језика, док је већина навела босански и бошњачки као матерњи језик.
Од укупног броја Црногораца било је 3.081 католика, 2.492 муслимана и 355.395 православаца; од укупног броја Албанаца било је 12.772 католика и 26.216 муслимана; од укупног броја Југословена било је 11.243 православних, 4.149 католика и 1.856 муслимана.
Вероисповести у Црној Гори по насељима 1991. године
Вероисповести у Црној Гори по насељима 1991. године
Верски састав Црне Горе по насељима 1991. године
Верски састав Црне Горе по насељима 1991. године
Удео православца у Црној Гори по насељима 1991. године
Удео муслимана у Црној Гори по насељима 1991. године
Удео католика у Црној Гори по насељима 1991. године
Од укупног броја Црногораца 156.374 (58,42%) навело је српски као матерњи језик, док је црногорски навело 106.214 лица; од укупног броја Срба 197.684 (99,63%) навело је српски језик као матерњи; од укупног броја Југословена 1.705 (91,67%) је навело српски као матерњи језик; од укупног броја Албанаца 30.382 (97,49%) је навело албански језик као матерњи; од укупног броја Бошњака 18.662 (38,73%) је навело бошњачки језик као матерњи, 13.718 (28,47%) је навело босански као матерњи, 12.549 (26,04%) је навело црногорски, а 2.723 (5,65%) је навело српски језик као матерњи; од укупног броја Муслимана 13.627 (55,34%) је навело црногорски као матерњи, 8.696 (35,31%) је навело српски за матерњи језик, 1.094 (4,44%) бошњачки, 414 албански и свега 282 лица је навело босански језик као матерњи; од укупног броја Хрвата 2.529 (37,13%) је навело српски за матерњи, 2.438 (35,80%) хрватски и 1.375 (20,19%) црногорски језик.
Језици у Црној Гори по насељима 2003. године
Српски језик у Црној Гори по насељима 2003. године
Црногорски језик у Црној Гори по насељима 2003. године
Албански језик у Црној Гори по насељима 2003. године
Језици у Црној Гори по општинама 2003. године
Језички састав Црне Горе по општинама 2003. године
Језички састав Црне Горе по општинама 2003. године
Од укупног броја Црногораца 11.710 су муслимани, 5.000 католици, а 241.728 православци; од укупног броја Албанаца 8.126 су католици, а 22.834 су муслимани. Ово су једине две националности у Црној Гори са значајним бројем припадника две или више религија.
Вероисповести у Црној Гори по насељима 2003. године
Православци у Црној Гори по насељима 2003. године
Муслимани у Црној Гори по насељима 2003. године
Католици у Црној Гори по насељима 2003. године
Вероисповести у Црној Гори по општинама 2003. године
