У Републици Српској је просечна густина насељености 47 становника на km2,[1] што је сврстава у ред ретко насељених европских региона. Уз то је, регионални размештај становништва веома неравномеран (нпр. Херцеговина 20 ст/km², а Посавина и Семберија 150 ст/km²), што представља додатни проблем за економски и укупни развој Републике Српске.
Још у прошлом веку већинско становништво у Босни и Херцеговини је било православно, што показује и попис из 1865. године када је забиљежено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика).
Већинско православно становништво забележено је и пописима у периоду између два светска рата (из 1921. и 1931. године).
У првим пописима у социјалистичкој Југославији 1948, 1951. и 1961. године на подручју СР БиХСрби су били најбројнија етничка група. Према првом ванредном попису у социјалистичкој Југославији из 1948. године, од укупно 2.565.277 становника у БиХ, Срба је било 1.136.116, или 44,29% становника, Муслимана је било 788.403, или 30,73% становника, а Хрвата је било око 614.123, или 23,94% становника.[2] Према првом редовним попису у социјалистичкој Југославији из 1961. године, од укупно 3.277.948 становника у БиХ, Срба је било 1.406.057, или 42,9% становника, Муслимана је било 842.248, или 25,7% становника, а Хрвата је било око 711.665, или 21,7% становника.[3]
Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати).[4] Према последњем попису у СФРЈ1991. године на подручју Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине даље је порастао удео Муслимана на око 43,67%, а смањио се удео Срба на око 31,37%, или 1.369.258 Срба од укупно 4.364.574 становника у СР БиХ.[5]
Према попису становништва Босне и Херцеговине из 1991. године број становника износио је 4.364.649. Од тога је Срба било 1.369.883 или 31,38%, Муслимана је било 1.905.274 или 43,65%, Хрвата је било 755.883 или 17,31%,Југословена је било 239.857 или 5,49%, а осталих етничких група 93.752 или 2,14%.[6]
Године 1993. у ратним условима број становника на територији тадашње Републике Српске је процијењен 1.378.852.[7]1996. године је спроведен попис домаћинстава, избеглица и расељених лица. Тим пописом је регистровано 410.173 домаћинства и број укупног становништва је процењен на 1.391.593 становника.
2000. године је процењена популација од 1.469.182 становника.
Етнички састав простора данашње Републике Српске по насељима 1961. године
Етнички састав простора данашње Републике Српске по насељима 1981. године
Етнички састав простора данашње Републике Српске по насељима 1991. године
Етнички састав Републике Српске по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
Етнички састав Републике Српске по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
Удео Срба у Републици Српској по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
Удео Муслимана у Републици Српској по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
Удео Хрвата у Републици Српској по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
Због великог броја неправилности током обраде података, и приказаног броја у износу од 198.000 фиктивних становника Република Српска је одлучила да објави сопствене податке о броју становника за своју територију, који су једини валидни и признати резултати од стране власти и институција Републике Српске. Према подацима Републичког завода за статистику у Српској живи 1.170.342 становника од чега 598.530, или 51,14% жена и 571.812, или 48,86% мушкараца.[10][11]
Од пописаног становништва 82,95% су се изјаснили као Срби, 12,69 као Бошњаци, 2,27 као Хрвати, док су 1,25% из реда осталих, то јест Срба је било 970.857, Бошњака је било 148.477, а Хрвата је било 26.509.[12]
Етнички састав Републике Српске по општинама 2013. године
Етнички састав Републике Српске по општинама 2013. године
Удео Срба у Републици Српској по општинама 2013. године
Удео Бошњака у Републици Српској по општинама 2013. године
Удео Хрвата у Републици Српској по општинама 2013. године
Густина насељености по општинама у РС и БиХ 2013. године (прелиминарни резултати пописа)
Процес индустријализације и модернизације саобраћајне мреже након Другог светског рата нису значајније утицали на просторни размештај градских насеља, али су подстакли процес урбанизације. Наиме, развијени градски центри су се ширили и на околна рурална насеља и истовремено њихов број функција се повећавао. Поред тога, нека рурална насеља попримила су бројне урбане функције (изграђени индустријски погони, отворене трговине, амбуланте, школе, спортски терени и сл.) и имају тенденцију прерастања у градска насеља.
Највеће општине у Српској су (подаци из 2004. године):
^Грабељшек 1994, стр. 11, 27. Бројеви су преписани са 11 стране, а на (неозначеној редним бројем) 27 страни дати су незнатно другачији бројеви за 1961. Ту је укупно 3.278.053 становника, Срба је 1.406.043 становника, а Муслимана је 842.388 становника.
1Институције Републике Српске, не признају резултате, приказане од стране Агенције за статистику Босне и Херцеговине, али не планирају издати сопствене податке за ову пописну категорију.
