Тренутне чланице Комонвелта (тамноплава), бивше чланице (наранџаста) и британска прекоморске територије и Крунски поседи (светлоплава).
Комонвелт нација је удружење од 56 држава. Њега чине скоро све бивше колоније Уједињеног Краљевства .
Симбол Комонвелта и на челу истог је краљ Чарлс III . Међутим, таква позиција не доноси никакву политичку или извршну моћ над чланицама Комонвелта — она је више симболичне природе.
Организација је први пут званично споменута 1926. године када је усвојена Балфорова декларација . Првобитне чланице су биле: Уједињено Краљевство , Канада , Аустралија , Доминион Нови Зеланд , Јужна Африка , Ирска Слободна Држава и Доминион Њуфаундленд . На Империјалној конференцији из 1930. године Комонвелт је поново споменут а следеће године је чинио део Вестминстерског статута (Аустралија и Нови Зеланд нису усвојиле документ до 1942. и 1947. године).[ 1] Године 1949. потписана је Лондонска деклерација и та године се сматра рођенданом савременог Комонвелта када је и усвојено данашње име — Комонвелт нација.[ 2]
Најновије чланице Комонвелта су Габон и Того које су се придружиле заједници 29. јуна 2022. године. Занимљиво је то што су те државе, заједно са Руандом и Мозамбиком , једине које нису имале било какве колонијалне или уставне везе с Уједињеним Краљевством.[ 3] Најскорије напуштање Комонвелта било је 13. октобра 2016, када су Малдиви напустили заједницу. Међутим, званично су се вратили у исту 1. фебруара 2021. године.[ 4]
Од јуна 2022. године, три чланице Комонвелта се налазе у Европи , дванаест у Северној Америци и Карибима , једна у Јужној Америци , двадесет и једна у Африци , осам у Азији и једанаест у Океанији .
Целокупна заједница броји популацију од 2,4 милијарди људи, скоро трећину светског становништва, од којих 1,21 милијарди живи у Индији .
Тренутно шеснаест држава чланица чине Крунске земље Комонвелта . Пет њих су монархије са својим индивидуалним монархом (Брунеј , Есватини , Малезија , Тонга ). Остале чланице су републике .
Република Ирска и Зимбабве бивше су чланице Комонвелта. Јужноафричка Република , Пакистан , Гамбија и Малдиви напустили су и касније се опет придружиле заједници.
Тренутне чланице
Све датуме наведене испод обезбедио је Национални секретаријат Комонвелта. Популација држава важе од 1. јануара 2018.[ 5]
Бивше чланице
Држава
Датум придружења
Континент
Датум напуштања
Република Ирска
19. новембар 1926.
Европа
18. април 1949.
Зимбабве
октобар 1980.
Африка
7. децембар 2003.
Распуштене чланице
Потенцијалне чланице
Држава
Датум придружења
Континент
Становништво
Напомене
Сомалиленд
2009.[ 15]
Африка
~3.500.000[F]
Сомалиланд је непризната самопроглашена држава, међународно призната као део Сомалије . Поднела је захтев за придруживање Комонвелту под статусом посматрача.
Судан
2009.[ 16]
Африка
42.425.989
Судан је био кондоминијум Уједињеног Краљевства и Египта познат као Англо-египатски Судан, али је, у пракси, структура кондоминијума обезбедила потпуну британску контролу над Суданом до независности 1956. године. Судан је изразио интересовање за придруживање Комонвелту.[ 17]
Јужни Судан
2011.[ 18]
Африка
13.670.642
Независност од Британије стекла је као део Судана 1956. године, док је независност од Судана стекла 2011.[ 19]
Суринам [ 20]
2012.
Јужна Америка
555.934
Бурунди [ 21]
2013.
Африка
10.524.117
Зимбабве
2018.[ 22]
Африка
16.150.362
Датума 15. маја 2018, председник Мнагагва поднео је захтев за поновно чланство Зимбабвеа у Комонвелту.
^ F. Број становника се заснива на проценама из 2014. године.
Остали кандидати
Остале државе које су изразиле интересовање за придруживање Комонвелту током година су Алжир , Бахреин ,[ 17] Камбоџа , Египат , Еритреја , Израел ,[ 23] Либија , Мадагаскар , Непал ,[ 24] [ 25] Палестина , Сједињене Државе и Јемен .[ 16] [ 26]
Неке државе и региони такође би се могли придружити Комонвелту као бивши делови Британске империје, укључујући: Ирак , Јордан , Кувајт , Мјанмар , Оман , Катар , Уједињене Арапске Емирате и Хонг Конг ,[ 27] или чак бивше британске протекторате као што су Авганистан [ 25] и Бутан .
Види још
Референце
^ „Nexus Commonwealth Awards 2013” . www.nexuscommonwealthawards.org . Приступљено 28. 8. 2019 .
^ „"The Commonwealth–History–Modern Commonwealth" ” . Архивирано из оригинала 11. 05. 2008. г.
^ Kron, Josh (28. 11. 2009). „Rwanda Joins the Commonwealth” . The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331 . Приступљено 28. 8. 2019 .
^ „Maldives becomes 54th member of Commonwealth family” . The Commonwealth . 1. 2. 2020.
^ „Members” .
^ „Current world population by country. Population data for every country as of 2019” . countrymeters.info . Приступљено 28. 8. 2019 .
^ Kohen, Marcelo G. (2006). Secession . London: Cambridge University Press. стр. 122 . ISBN 978-0-521-84928-9 .
^ Pondi, Jean-Emmanuel (октобар 1997). „Cameroon and the Commonwealth of Nations” . The Round Table . 86 (344): 563—570. doi :10.1080/00358539708454389 .
^ McIntyre, W. David (јануар 2000). „Britain and the creation of the Commonwealth Secretariat” . Journal of Imperial and Commonwealth History . 28 (1): 135—158. doi :10.1080/03086530008583082 .
^ Ingram, Derek (април 1996). „Commonwealth Update” . The Round Table . 85 (338): 153—165. doi :10.1080/00358539608454302 .
^ Josh Kron (29. 11. 2009). „Rwanda Joins British Commonwealth” . The New York Times . Приступљено 29. 11. 2009 .
^ Malaysia Act 1963
^ „Dominion Status” . Commonwealth of Nations. 2016. Архивирано из оригинала 18. 03. 2021. г. Приступљено 15. 10. 2016 .
^ „Tanzania – History” . Commonwealth Secretariat. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г. Приступљено 15. 2. 2008 .
^ Somaliland on verge of observer status in the Commonwealth. Qaran News , 16 November 2009
^ а б Howden, Daniel (26. 11. 2009). „The Big Question: What is the Commonwealth's role, and is it relevant to global politics?” . The Independent . London.
^ а б te Velde-Ashworth, Victoria (10. 10. 2005). „The future of the modern Commonwealth: Widening vs. deepening?” . Commonwealth Policy Studies Unit. Архивирано из оригинала (doc) 23. 7. 2011. г. Приступљено 16. 9. 2006 .
^ „South Sudan Launches Bid to Join Commonwealth” . gurtong.net . Архивирано из оригинала 11. 07. 2017. г. Приступљено 28. 08. 2019 .
^ South Sudan on Track to Join Commonwealth.
^ „Welcome to Allvoices” . allvoices.com . Архивирано из оригинала 25. 6. 2013. г.
^ „Burundi Applies to Join Commonwealth to Bolster Angolophone Ties” . Bloomberg.com (на језику: енглески). 13. 11. 2013.
^ Adebayo, Bukola (21. 5. 2018). „Zimbabwe applies to re-join Commonwealth, 15 years after leaving” . CNN .
^ „Israelis and Palestinians could join Commonwealth” . The Telegraph . 17. 12. 2006.
^ „The Commonwealth: What’s the point of it?” . The Economist . 19. 3. 2016. Приступљено 6. 6. 2019 .
^ а б „Nepal urged to join Commonwealth” . The Himalayan Times . 19. 1. 2016. Приступљено 6. 6. 2019 .
^ Osike, Felix (24. 11. 2007). „Rwanda membership delayed” . New Vision . Архивирано из оригинала 23. 1. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2009 .
^ „The Commonwealth: Who's in the club?” . Independent . 16. 3. 2006. Приступљено 6. 6. 2019 .
Спољашње везе