Запис на Хиландарској завеси

Викизворник има изворни текст повезан са чланком Запис на Хиландарској завеси.

Запис на хиландарској завеси извезла је Јелена као монахиња 1398/1399. док је живела са својом сродницом кнегињом Милицом, тада већ монахињом Евгенијом. Завеса је од црвеног свиленог атласа (144 x 118 цм). На њој је златном и сребрном жицом извезена композиција на којој Исус у архијерејској одежди служи служби са св. Василијем Великим и св. Јованом Златоустим. Поред књижевне вредности ова завеса за царске двери у Хиландару има велики значај и за српски уметнички вез.^[1]

Јефимија или Јелена Мрњавчевић била је кћи угледног властелина у држави цара Душана, кесара Војихне, а пре замонашења била је жена деспота Угљеше. Сматра се и првом женом, писцем у Србији и њена три дела од којих је једно Запис на Хиландарској завеси се сматрају најзначајнијим делима српске средњовековне књижевности.^[2]

После погибије мужа у Маричкој бици 1371. године, замонашила се и прешла у Србију. Живела је на двору кнеза Лазара и ту је била очевидац косовског страдања и Лазареве смрти.

Од прљавих усана, од мрскога срца,

од нечистог језика, о Христе мој,

и не одгурни мене, рабу своју,

ни јарошћу твојом, господе,

изобличи мене у часу смрти моје,

ни гневом твојим казни мене

у дан доласка твога,

јер пре суда твога, господе,

осуђена сам свешћу мојом;

ниједна надежда није у мени

за спасење моје, ако милосрђе твоје не победи множину безакоња мојих.

Зато те молим, незлобиви господе,

ни мало ово приношење не одгурни,

које приносим светоме храму

пречисте твоје матере

и надежде моје,

Богородици Хиландарској,

јер веру примих удовичину,

која ти принесе две лепте, господе,

тако и ја ово принесох,

недостојна раба твоја о владичице,

Јефимија монахиња, кћи господина ми

ћесара Војихне, који лежи овде,

негда деспотица.

И приложи се ова катапетазма

храму пресвете Богородице Хиландарске

године 6000 и 970 (= 1398/99),

индикта 8.

И ко ће је однети од храма

пресвете Богородице Хиландарске,

да је одлучен од јединосушне

и неразделиме Тројице,

и да му је супарница

пречиста Богомати Хиландарска

у дан страшног испитивања, амин.^[3]

• Туга за младенцем Угљешом
• Похвала кнезу Лазару
• Средњовековна Србија