Шафариков триод

Шафариков триод је ћирилични пергаментни рукопис с краја 12. века.

Према И.А.Карабинову, то је најстарији сачувани старословенски триод. Садржи 151 лист, почетак, крај и неки листови из средине триода су изгубљени. Отвара се 7. каноном канона у суботу ујутру Сирне недеље, а завршава се каноном на јутрењу Педесетнице^[1].

Судећи по језичким особеностима, створила га је Охридска књижевна школа. Записано ћирилицом са глагољским уметцима. Претпоставља се да је рукопис имао вербални прототип ^[2].

Триода припада значајним рукописима који користе музички знак фита (грчки тета), а садржи 55 одговарајућих знакова, који чине 9 група са различитим фреквенцијама појављивања у тексту. Означава најраније појављивање теме хаплоун међу ћириличним споменицима, начин писања фита, у комбинацији са удвојеним знаковима певачке нотације: окси-дипли, вариа-пијазма и апостроф ^[3].

Раније је рукопис припадао Павлу Шафарику, сада се чува у Руској националној библиотеци (бр. Ф.п. И.74)^[4].

Референце

^ Тутолмина С. Н. Фитные начертания в ненотированных триодях (по материалам сербских и болгарских рукописей XII–XIII вв.) Вестник ПСТГУ. II: Музыкальное искусство христианского мира 2008 стр. 15-30}}
^ Милтенов, Я. Кирилски ръкописи с глаголически вписвания. – Wiener slawistisches Jahrbuch, 55, 2009, 191-291.
^ Кожухаров, С. Проблеми на старобългарската поезия. С., 2004, 325—326, 328.
^ Христова, Б. и др., Славянски ръкописи от български произход в Руската национална библиотека, Санкт-Петербург. С., 2009, № 12.

п р у Српски средњовековни рукописи
Глагољица	Маријинско јеванђеље Гршковићев одломак Асеманијево јеванђеље Михановићев одломак Зографско јеванђеље Словенски апокрифи Синајски псалтир Синајски молитвеник Кијевски мисал Винодолски законик Пољички статут Клоцов зборник Бојански палимпсест Рилски глагољски листићи Минхенски јеванђелистар
Ћирилица	Душанов законик Мирослављево јеванђеље Благајска плоча Вуканово јеванђеље Сребреничка повеља Повеља манастиру Свете Богородице на Мљету Хиландарски листићи Братков минеј Зборник попа Драгоља Битољски натпис Летопис попа Дукљанина Минхенски псалтир Никољско јеванђеље Октоих Остромирово јеванђеље Савина књига Чедадско четворојеванђеље Јањинска хроника Грачаничка повеља Дечанска хрисовуља Светостефанска хрисовуља Светоарханђеловска хрисовуља Данилов зборник Супрасаљски зборник Матичин апостол Енински апостол Млетачки зборник Вруточко четворојеванђеље Даничићево четворојеванђеље Повеља Кулина бана Плоча великог судије Градеше Натпис требињског жупана Грда Натпис попа Тјеходрага Раваничка повеља Темнићки натпис Хумска плоча Хиландарска повеља Стефана Немање Хиландарска повеља Стефана Немањића Пахомијеви записи Житије деспота Стефана Лазаревића Похвала кнезу Лазару Житије Стефана Дечанског Натпис на косовском каменом стубу Новобрдски законик Законоправило Запис на Хиландарској завеси Исповедна молитва Слово љубве Стихови Раванчанина I Стихови Раванчанина II Туга за младенцем Угљешом Хиландарски медицински кодекс Битољски триод Добромирово јеванђеље Охридски апостол Вараждински апостол Шафариков триод Болоњски псалтир Добрејшово јеванђеље Радомирово јеванђеље Дечански псалтир Карпинско јеванђеље Станиславов пролог Београдски паримејник Карејски типик Хиландарски типик Студенички типик Цетињски летопис Ерлангнески рукопис Горички зборник Радослављево јеванђеље Хвалов зборник Дивошево јеванђеље Сврљишки одломци јеванђеља Чајничко јеванђеље Довољско четворојеванђеље‎ Манојлово четворојеванђеље‎ Копитарево четворојеванђеље‎ Јеванђеље Николе Стањевића Шишатовачки апостол Четворојеванђеље манастира Слепче Берлински зборник
Други	Ремско јеванђеље

Референце

Portal di Ensiklopedia Dunia