Радослављево јеванђеље

Радослављево јеванђеље
Радослављево јеванђеље
Руска народна библиотека у Санкт Петербургу, Русија
	Минијатура "Јеванђелиста Јован", преко које се налази завеса од бордо тканине.
Тип	Јеванђелистар
Датум настанка	1429.
Илуминирао/ла	Радослав
Патрон	Кнез Радослав
Стање	Сачувано 12 листова
Писмо	Ћирилица
Садржај	Богослужбена књига
Илуминација	Ауторски портрети јеванђелиста
Остало	Испод минијатуре Св. Јована у злату постоји запис уметника Радослава: „Промени се, Господе, у краљевству твог слуге Радослава, који је насликао ове свете слике“

Радослављево јеванђеље је рукопис Јеванђеља из 1429. године, који је урађен по захтеву српскога кнеза Радослава. Чува се у Руској народној библиотеци у Санкт Петербургу.

У старом српском рукописном наслеђу мало је споменика који својим остацима могу да сведоче о једној ери, вредности и лепоти кодекса и рукописа, као што је то случај са 12 сачуваних листова Радослављевог јеванђеља, чији се оригинал чува у рукописној збирци Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу.

Ових 12 листова представља део монументалног рукописног четворојеванђеља насталог у Србији крајем треће деценије 15. века, као и сведочанство о вредности и лепоти целог кодекса. На њима се налазе ауторски портрети јеванђелиста, почетак Јовановог јеванђеља и обиман запис преписивача који, осим књижевне и документарне вредности, пружа и извесне податке о настанку саме књиге.

Рукопис је у стручној литератури био познат под разним називима: Радослављево јеванђеље - по сликару, Лењинградско српско јеванђеље - по месту где се чува, Јеванђеље духовника Висариона - по наручиоцу, Четворојеванђеље Инока из Далше - по писару.

На основу овог средњовековног рукописа Радосављевог јеванђеља (чуваног у Русији до Октобарске револуције), Драгорад Драгичевић, књижевник и новинар је 2014. године написао роман "Инок и деспот“ који обрађује тему преписивања и превођења књига, коју је био предузео српски деспот Стефан Лазаревић у првој четвртини XV века.