Стихови Раванчанина I

Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и избрисан. Претражи Google: "Стихови Раванчанина И" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR Претражи Google: "Stihovi Ravančanina I" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Стихови Раванчанина I су дело средњовековне српске књижевности из друге половине 16. века.

Аутор је један од тројице Раваничана који су прославили кнеза Лазара у стиху и у прози. Вероватно их је писао одмах после преноса Лазаревих моштију са Косова (1390/91.). У Служби кнежевој доноси и стихове са молбом да кнез својим јадним Србима обеэбеди „вечновати в тишине“ (вечни мир). Није то било могуће, ни тада ни више векова доцније, али се то наметало као насушна потреба. Стихови си исписани из крушедолског рукописа, који је сада у Црквеном музеју, у Патријаршији у Београду. Потиче из друге половине 16. века, а преписан је из неког београдског рукописа, који је постао у доба деспота Стефана Лазаревића.

Стихове је запазио јеромонах Александар Андрејевић, „постригом Пећанин“, и унео их 1736. године у свој рукопис „Последованије стихологији през васе лето, славе и тропари и кондаци полијелеји“. Одатле је „Песме свецима Србима“, па и стихове („Светому и славному кнезу Лазару"), објавио Стојан Новаковић у својим познатим „Примерима књижевности и језика старога и српско-словенскога“. Код Александра су стихови у србуљском облику последње фазе, а у штампаним Србљацима пренети су у црквено-словенску рецензију и при томе су учињене мале измене у тексту.

ВЕЧНОВАТИ В ТИШИНЕ (У ТИШИНИ)
Кто тебе не ублажит¹,
б'драго² делатеља заповедеј божијих?
Или кто не похвалит
всекрасноје³ твоје житије?
С'брал бо⁴ јеси
јако⁵ же⁶ пчела љубодељнаја⁷
многоцветније добродетељи⁸,
будуштују⁹ славу,
иски¹⁰ земљнују изменити.

Око слепим,
нога хромим,
ж'зл¹¹ старости,
всем¹² всак¹³ бил јеси
милостивноју рукоју¹⁴.

Мученија же⁶ венцем
главу своју украсил јеси.

Христу богу предстојити¹⁵,
того¹⁶ слави¹⁷ наслаждаје ce¹⁸,
јему¹⁹ же⁶ и моли се,
молим²⁰ те, Лазаре мудре²¹.

трудом твојим вечновати в тишине
и спасти се душам нашим.

(Раваничан. (1390/91. или одмах после те године)

¹Прославља; ²бадрог, бодрог, срчаног; ³свекрасно; ⁴јер; ⁵као; ⁶а; ⁷трудољубива; ⁸врлине; ⁹будућу; ¹⁰иштући — у штампаним Србљацима: будушчују славу искиј приобрести, земнују изменив; ¹¹жезл, штап; ¹²свима; ¹³свако — у штампаним Србљацима: всја; ¹⁴милостивном руком; ¹⁵стојиш пред (Христом); ¹⁶тога; ¹⁷славе; ¹⁸наслађујући се; ¹⁹њему; ²⁰молимо; ²¹мудри.

• Ћорђе Сп. Радојичић, МАЧЕ ВОЈСКУ СРПСКИ КНЕЗ ЛАЗАРЕ (ЛМС, година 138)
• Стојан Новаковић, Примери књижевности и језика старога и српско-словенскога, год. 1904.