Здраворазумско знање и научно истраживање

Део серије о
Психологији
Преглед Историја Дисциплине и гране
Основни типови Абнормална психологија Бихејвиоризам Биолошка психологија Когнитивна психологија Компаративна психологија Међукултурна психологија Културна психологија Диференцијална психологија Развојна психологија Еволуцијска психологија Експериментална психологија Математичка психологија Неуропсихологија Психологија личности Позитивна психологија Квантитативна психологија Социјална психологија
Примењена психологија Војна психологија Експериментална психологија Здравствена психологија Клиничка психологија Форензичка психологија Психологија заједнице
Психолошки процеси Емоције Мотивација Мишљење Опажање Интелигенција Заборављање Учење Социјализација Комуникација
Психологија по државама Психологија у Срба
Портал Психологија
п р у

И пре настанка психологије као науке, људи су се користили чулима и размишљањем да би дошли до неких закључака о људима и свету око њих. Пошто се људи у процесу закључивања често ослањају на интуицију, осећања и предубеђења, како би се такве чињенице и закључци одвојили од чињеница до којих се дошло путем научних истраживања, научници су их прозвали здраворазумским знањем.^[1]

Научна истраживања се баве проучавањима психолошких проблема путем научно утврђених метода. Њихова истраживања не смеју да имају одлике здраворазумског сазнања, јер здраворазумско мишљење долази до емпиријски непотврђених чињеница. Научна истраживања стога садрже неколико одлика које их одвајају од здраворазумског знања.

Те одлике и особине се могу поделити у две групе. Прву групу чине особине које се односе на начин утврђивања чињеница, а другу групу чине особине које се тичу закључивања о утврђеним чињеницама и њиховој анализи.^[1]

У прву групу спадају следеће особине:

1. Емпиричност
2. Темељност
3. Објективност
4. Систематичност
5. Контролисаност

У науци су валидне чињенице само уколико се до њих дошло путем емпиријског сазнања и потврђених научних метода. Спекулације о чињеницама у науци немају места.

Чињенице које се узимају у обзир морају бити проверене темељно ради поузданости. Оне се такође морају поклапати са чињеницама из више сличних огледа.

Нормално је да истраживач има нека своја убеђења и осећања пред истраживање. Због тога постоје различите методе којим се форсира непристрасан приступ истраживача током истраживања. Сви подаци се морају узети у обзир, било да они противрече или одговарају истраживачевим ставовима или идејама.

Представља планску припрему. Систематска припрема значи да се јасно и детаљно мора знати шта се тачно истражује, којим методама, под којим условима, са каквим истраживачима итд. Систематска припрема се решава помоћу нацрта истраживања.

Представља услове истраживања. Велики број фактора може да утиче на истраживање, стога истраживање може да крене у поптуно погрешном правцу и да доведе до неваљаних резултата. Потребна је контрола фактора који нису предмет испитивања, да би резултати били поуздани.^[1]

У другу групу спадају следеће особине:

1. Прецизност
2. Рационалност
3. Критичност
4. Обрађеност: статистички поступци
5. Јавност

Научна истраживања морају бити јасно одређена и прецизно написана, како би остали истраживачи и читаоци могли да их схвате. Теорије које се налазе у истраживању морају бити прецизна, јер што су неодређенија, то их је теже схватити. Резултати такође морају бити прецизно формулисани, што је најбоље урадити тако што се квантитативно изразе.

Истраживачи су, као и остали људи, често подложни грешкама у размишљању. Стога је врло важно да се истраживач води правилима логике и научног закључивања.

Критичност представља стално преиспитивање. Сумња у резултате и теорије представља сјајан начин да се понове истраживања и да се резултати преиспитају. Управо због сумње која је битан фактор у развоју сваке науке, наука се разликује од религијских и идеолошких мишљења.

Обрада података се врши највише статистичким и математичким поступцима. Без одговарајуће обраде, резултати су слабо научно употребљиви. Истраживачи морају бити упућени у такве методе како би што боље могли да одаберу одговарајуће методе за обраду података.

Резултати неког истраживања постају део науке тек када се јавно објаве, јер тада постају доступни члановима заједнице.

Што истраживање више поштује ове особине, оно је квалитетније и његови резултати су поузданији. Различите научне области се разликују по квалитету истраживања. Најпоузданије методе се налазе у природним наукама, попут физике, хемије итд. Психологија заостаје у том делу научне утемељености и у оквиру психологије постоје разлике у погледу квалитета истраживања.^[1]

Свако истраживање се може хронолошки поделити на неколико периода. Основна подела је подела на три периода: период пре прикупљања података, током и после. Иако је прикупљање података централно, активности, период пре и после су знатно дуже активности. Период пре прикупљања података се може поделити на фазе припреме истраживања и састављања нацрта истраживања. Период после прикупљања података се може поделити на фазу обраде података и фазу састављања извештаја о истраживању.^[1]

1. ^ ^{а б в г д} Тодоровић, Д. (2008). Методологија психолошких истраживања. Београд: Центар за примењену психологију.