Краљевство Енглеска

Краљевина Енглеска (енгл. Kingdom of England) назив је за државу за која је постојала на подручју северозападне Европе од 927. до 1707. На свом врхунцу Краљевина Енглеска је под својом влашћу држала две трећине Британије — подручје које одговара територији данашње Енглеске и Велса — као и оближња острва, не рачунајући мање прекоморске поседе и колоније успостављене у 16. и 17. веку.

Краљевина Енглеска своје порекло води од држава које су током Велике сеобе народа у 5. веку почели успостављати германски досељеници у Британију, међу којима су се највише истицали Англи, Саси и Јити, а који ће касније бити познати под заједничким именом Англосаксонци, односно преци данашњих Енглеза. Међу тим државама (касније познатим као хептархија) до краја 9. века највише је ојачао Весекс чији ће владари отпочети процес уједињења, довршен 927. године под краљем Етелстаном Сјајним.^[1] Године 1066. Енглеску су освојили Нормани чији се вођа, војвода Виљем Освајач, прогласио новим енглеским краљем, али и започео нова освајања,^[2] која су до 1283. под власт Краљевине Енглеске подвргле суседни Велс (који је задржао одређену аутономију, првенствено у правним питањима, све до 16. века). На северу је, пак, успостављена граница са Краљевином Шкотском.

Године 1603. под Џејмсом I, првим владаром династије Стјуарт, успостављена је персонална унија између Енглеске и Шкотске која ће се одржати следећи век, уз краћи прекид изазван револуцијом и успоставом републиканског Комонвелта под Кромвелом. Године 1707. парламенти Краљевине Енглеске и Краљевине Шкотске донели су Законе о Унији којима су те две, дотада засебне државе, спојене у унитарну државу под именом Уједињено Краљевство Велике Британије чији је владар била краљица Ана од Велике Британије.

Територијалне поделе

Енглеске округе су основали Нормани, у већини случајева на основу ранијих области које су основали Англосаксонци. Они су престале да се користе за административне сврхе тек стварањем административних округа 1889. године.^[3]

За разлику од делимично самоуправних општина које су покривале урбана подручја, окрузи средњовековне Енглеске постојали су првенствено као средство за спровођење власти централне владе, омогућавајући монарсима да врше контролу над локалним областима преко својих изабраних представника – првобитно шерифа, а касније лорд-поручника – и њихови подређених мировних судија.^[4] Окрузи су у почетку коришћене за спровођење правде, прикупљање пореза и организацију војске, а касније за локалну управу и избор парламентарног представника.^[5] Неким периферним окрузима с времена на време је даван палатински статус са неким војним и централним владиним функцијама које су биле поверене локалном племићу или бискупу. Последњи такав, палатински округ у Дараму, није изгубио овај посебан статус све до 19. века.

Иако је цела Енглеска била подељена на округе у време норманског освајања, неке грофовије су формиране знатно касније, све до 16. века. Због различитог порекла окрузи су се значајно разликовали по величини. Границе округа су биле прилично статичне између Закона у Велсу из 16. века и Закона о локалној управи из 1888. године.^[6] Свака област је била одговорна за прикупљање пореза за централну владу; за локалну одбрану; и за правосуђе, преко поротних судова.^[7]

Референце

^ Stenton, Frank (2001). Anglo-Saxon England (3rd изд.). Oxford University Press. стр. 340. ISBN 9780192801395. ; Reuter, Timothy, ур. (1995). The New Cambridge Medieval History. 3. Oxford University Press. стр. 496. ISBN 9780521364478. „His charters indicate that he was regarded henceforth as rex Anglorum ('king of the English')” ; Fryde, E.B.; Greenway, D.E.; Porter, S.; Roy, I., ур. (1996). Handbook of British Chronology (3rd изд.). Cambridge University Press. стр. 25. ISBN 9780521563505.
^ Brooke, Christopher; Keir, Gillian (1975). London, 800–1216: The Shaping of a City. University of California Press. ISBN 9780520026865. „...rivalry between City and government, between a commercial capital in the City and the political capital of quite a different empire in Westminster.”
^ „Vision of Britain”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2017. г. Приступљено 19. 10. 2006. – Type details for ancient county..; Youngs, Frederic A Jr. (1979). Guide to the Local Administrative Units of England, Vol.I: Southern England. London: Royal Historical Society. стр. xii—xiii. ISBN 978-0-901050-67-0. „'Ancient County: Counties are geographic entities whose origins reach back into the pre-Conquest period. They were derived either from Anglo-Saxon kingdoms whose size made them suitable administrative units when England was unified in the tenth century, or as artificial creations formed from larger kingdoms. The number of 'shires' (the Anglo-Saxon term) or 'counties' (Norman term) varied in the medieval period, particularly in the north of England.”
^ Chandler, J. A. (2007). „Local government before 1832”. Explaining Local Government: Local Government in Britain Since 1800. Manchester: Manchester University Press. стр. 2. ISBN 978-0-7190-6706-8.
^ Hackwood, Frederick William (1920). The Story of the Shire, being the Lore, History and Evolution of English County Institutions (PDF). London: Heath Cranton Limited. ; Byrne, Tony (1994). Local Government in Britain. Harmondsworth: Penguin Books. ISBN 978-0-14-017663-6.
^ „Vision of Britain”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2017. г. Приступљено 19. 10. 2006. – Census Geographies..
^ Winchester, Angus J L (1990). Discovering Parish Boundaries. Oxford: Shire Publications. ISBN 978-0-7478-0060-6.

Литература

Carey, Hilary M. (2011). God's Empire: Religion and Colonialism in the British World, c.1801–1908. Cambridge University Press. стр. 41. ISBN 978-1-139-49409-0. Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
Bartlett, Robert (2002). England under the Norman and Angevin kings: 1075–1225. Oxford University Press.
Black, J.B. (1936). The Reign of Elizabeth, 1558–1603.
Borman, Tracy (2015). Thomas Cromwell: The Untold Story of Henry VIII's Most Faithful Servant.
Elton, G. R. (1955). England under the Tudors. Methuen.
Ellis, Steven G. (2014). Ireland in the age of the Tudors, 1447–1603: English expansion and the end of Gaelic rule. Routledge.
Guy, John (2013). The Tudors: a very short introduction. Oxford University Press.
Harriss, G.L. (2005). Shaping the nation: England 1360–1461. Oxford University Press.
Jacob, E.F. (1961). The Fifteenth Century, 1399–1485. Oxford History of England.
Jenkins, Elizabeth (1964). Elizabeth the Great. Time Incorporated.
Jones, J. Gwynfor (1989). Wales and the Tudor state: government, religious change and the social order, 1534–1603. University of Wales Press.
Levin, Carole (2013). The heart and stomach of a king: Elizabeth I and the politics of sex and power. University of Pennsylvania Press.
Loades, David Michael (1999). Politics and nation: England 1450–1660. Wiley-Blackwell.
Loades, David Michael (1997). Power in Tudor England.
McCaffrey, Wallace. Elizabeth I.
McKisack, May (1959). The Fourteenth Century, 1307–1399. Oxford History of England.
Neale, J.E. (1957). Queen Elizabeth I: a biography.
Penn, Thomas (2012). Winter king: Henry VII and the dawn of Tudor England.
Powicke, Maurice (1962). The Thirteenth Century, 1216–1307. Oxford History of England.
Ridley, Jasper G. (1985). Henry VIII.
Clayton, F. David Roberts; Bisson, Douglas (2016). A History of England, Volume 1: Prehistory to 1714. Routledge.
Thomson, John A.F. (2014). The Transformation of Medieval England 1370–1529. Routledge.
Williams, Penry (1995). The Later Tudors: England, 1547–1603. Oxford University Press.
Crosby, A. (1996). A History of Cheshire. (The Darwen County History Series.). Chichester, West Sussex, UK: Phillimore & Co. Ltd. ISBN 0-85033-932-4.
Harris, B. E.; Thacker, A. T. (1987). The Victoria History of the County of Chester. (Volume 1: Physique, Prehistory, Roman, Anglo-Saxon, and Domesday). Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-722761-9.
Morgan, P. (1978). Domesday Book Cheshire: Including Lancashire, Cumbria, and North Wales. Chichester, Sussex: Phillimore & Co. Ltd. ISBN 0-85033-140-4.
Phillips, A. D. M.; Phillips, C. B. (2002). A New Historical Atlas of Cheshire. Chester, UK: Cheshire County Council and Cheshire Community Council Publications Trust. ISBN 0-904532-46-1.
Sylvester, D. (1980). A History of Cheshire. (The Darwen County History Series) (2nd изд.). London and Chichester, Sussex: Phillimore & Co. Ltd. ISBN 0-85033-384-9.
Darby, Henry C. (1977). Domesday England. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-31026-1.
Domesday Book: A Complete Translation. London: Penguin. 2003. ISBN 0-14-143994-7.
1911 Encyclopædia Britannica: "Domesday Book" at Wikisource
Freeman, Edward A. (1888). William the Conqueror (на језику: енглески). London: MacMillan and Co. OCLC 499742406.
Hallam, Elizabeth M. (1986). Domesday Book through Nine Centuries. London: Thames & Hudson. ISBN 0500250979.
Harvey, Sally (2014). Domesday: Book of Judgement. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-966978-3.
Holt, J. C. (1987). Domesday Studies. Woodbridge, Suffolk: The Boydell Press. ISBN 0-85115-263-5.
Keats-Rohan, Katherine S. B. (1999). Domesday People: A Prosopography of Persons Occurring in English Documents, 1066–1166 (2v). Woodbridge, Suffolk: Boydell Press.
Lennard, Reginald (1959). Rural England 1086–1135: A Study of Social and Agrarian Conditions. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-821272-0.
Maitland, F. W. (1988). Domesday Book and Beyond. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-34918-4.
Roffe, David (2000). Domesday: The Inquest and The Book. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-820847-2.
Roffe, David (2007). Decoding Domesday. Woodbridge, Suffolk: The Boydell Press. ISBN 978-1-84383-307-9.
Roffe, David; Keats-Rohan, Katharine (2016). Domesday Now: New Approaches to the Inquest and the Book. Woodbridge, Suffolk: The Boydell Press. ISBN 978-1-78327-088-0.
Vinogradoff, Paul (1908). English Society in the Eleventh Century. Oxford: Clarendon Press.
Wood, Michael (2005). The Domesday Quest: In Search of the Roots of England. London: BBC Books. ISBN 0-563-52274-7.
Bates, David (1985). A Bibliography of Domesday Book. Woodbridge: Boydell. ISBN 0-85115-433-6.
Bridbury, A. R. (1990). „Domesday Book: a re-interpretation”. English Historical Review. 105: 284—309. doi:10.1093/ehr/cv.ccccxv.284.
Darby, Henry C. (2003). The Domesday Geography of Eastern England. Domesday Geography of England. 1 (revised 3rd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521893968.
Darby, Henry C.; Terrett, I. B., ур. (1971). The Domesday Geography of Midland England. Domesday Geography of England. 2 (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521080789.
Darby, Henry C.; Campbell, Eila M. J., ур. (1961). The Domesday Geography of South-East England. Domesday Geography of England. 3. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521047706.
Darby, Henry C.; Maxwell, I. S., ур. (1977). The Domesday Geography of Northern England. Domesday Geography of England. 4 (corrected изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521047730.
Darby, Henry C.; Finn, R. Welldon, ур. (1979). The Domesday Geography of South West England. Domesday Geography of England. 5 (corrected изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521047714.
Finn, R. Welldon (1973). Domesday Book: a guide. London: Phillimore. ISBN 0-85033-101-3.
Snooks, Graeme D.; McDonald, John (1986). Domesday Economy: a new approach to Anglo-Norman history. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-828524-8.
Hamshere, J. D. (1987). „Regressing Domesday Book: tax assessments of Domesday England”. Economic History Review. n.s. 40 (2): 247—51. JSTOR 2596690. doi:10.2307/2596690.
Leaver, R. A. (1988). „Five hides in ten counties: a contribution to the Domesday regression debate”. Economic History Review. n.s. 41 (4): 525—42. JSTOR 2596600. doi:10.2307/2596600.
McDonald, John; Snooks, G. D. (1985). „Were the tax assessments of Domesday England artificial?: the case of Essex”. Economic History Review. n.s. 38 (3): 352—72. JSTOR 2596992. doi:10.2307/2596992.
Sawyer, Peter, ур. (1985). Domesday Book: a reassessment. London: Edward Arnold. ISBN 0713164409.