Крњево (Велика Плана)

Крњево
Крњево;
	Стара школа у Крњеву
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Велика Плана
Становништво
— 2022.	3.074
Географске карактеристике
Координате	44° 24′ 20″ С; 21° 02′ 29″ И / 44.405666° С; 21.0415° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	89 m
	Крњево Крњево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11319
Позивни број	026
Регистарска ознака	VP

Крњево је насељено место у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2022. било је 3.074 становника.^[1]

Историја

Крњево се налази северозападно од Великог Орашја, Подунавски округ општина Велика Плана. И за постанак Крњева постоји исто као и за Велико Орашје. По томе предању Крњево је постало од старог насеља Ливада, и то на овај начин: Становништво Ливадице пошло је у три правца: једни су основали Ливадицу (пожаревачку), други Велико Орашје, а трећи су дошли у Савановац, где је била велика шума. Како је ово место било у близини друма, и како ни овде нису били мирни од Турака, уклоне се и одавде, па једни оду у трње, ближе Морави, и оснују Трновче, а други оду дубље у шуму, око Чоклиновачког Потока, и оснују село, на месту, које се зове Старо Крњево.

Крњево долази у ред великих насеља. По харачким списковима имало је 1818. г. 100, а 1822. г. 109 кућа. Године 1846. Крњево је имало 195 кућа, а по попису из 1921. г. 948 кућа са 4916 становника.

Подељено је на више крајева – засеока, од којих су значајна два: Савановац и Баре. Крај Савановац је око железничке станице Цариградског друма, и ту је, као што је поменуто, основа данашњег Крњева. Баре су 1818. г. биле самостално насеље и имале су тада 10 кућа. Да би груписао села, кнез Милош је раселио из Бара, Јовиће и Миловановиће па их насели у Милошевац, где су они данас познати под именом Барани.

За најстарије породице сматрају се: Бајићи, који не знају од куда су старином, али причају да су од својих старих слушали, да се један део од њихове породице, још док су били у Селишту, одвојио и прешао у околину Ковина; Чолаковићи и Миленковићи, чији су преци дошли из Старе Србије; Перићи и Живановићи, старином од Дебра; Цветковићи и Богићевићи, који имају рођаке у пожаревачкој Ливадици; Шулејићи, старином „из Влашке;“ Бранковићи (Хранисављевићи, Јовановићи) чији предак Сима дошао пре Устанка из Пештери; Арсићи старином из околине Прокупља и Тирнанићи,^[2] чији су преци три брата, дошли „од Тиране“ одакле су побегли од Турака. (подаци крајем 1921. године).^[3]^[4]

Овде се налазе Железничка станица Крњево-Трновче и ФК Јединство Крњево.

Економски развој

Насеље је и средиште водећег извозника меда из Србије, компаније Медино и једног од водећих трговинских ланаца у земљи ДИС трговине.

Демографија

У насељу Крњево живи 3467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,0 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 1257 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	5.751
1953.	5.853
1961.	5.876
1971.	5.623
1981.	5.437
1991.	5.101	4.726
2002.	4.253	4.803
2011.	3.777
2022.	3.074

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	4.213	99,05%
Македонци	5	0,11%
Хрвати	4	0,09%
Црногорци	3	0,07%
Словенци	2	0,04%
Руси	2	0,04%
Румуни	2	0,04%
Мађари	2	0,04%
Бугари	1	0,02%
Југословени	1	0,02%
непознато	11	0,25%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	11	24
80+	49	77
75—79	80	122
70—74	126	159
65—69	137	169
60—64	111	149
55—59	102	100
50—54	158	143
45—49	204	161
40—44	134	145
35—39	130	119
30—34	119	108
25—29	119	137
20—24	139	124
15—19	133	121
10—14	112	133
5—9	125	94
0—4	103	76
Просек :	41,0	44,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.211	1.269	1.365	1.436	1.404	1.332	1.257

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	228	273	203	195	159	135	39	17	5	3	3,38

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.752	509	1.065	107	65	6
Женски	1.858	334	1.066	414	44	0
УКУПНО	3.610	843	2.131	521	109	6

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	991	357	0	4	191
Женски	509	254	0	0	62
Укупно	1.500	611	0	4	253

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	16	72	183	13	74
Женски	2	3	81	17	10
Укупно	18	75	264	30	84

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	6	24	14	19
Женски	1	3	6	27	37
Укупно	2	9	30	41	56

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	0	4
Женски	4	1	0	1
Укупно	17	1	0	5

Види још

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ најпознатији од којих је свакако Александар Тирнанић Тирке који је у Крњеву и рођен, иако се као дечак преселио у Београд; његов за генерацију млађи сродник Богдан Тирнанић је рођен у Београду али је пореклом из Крњева
^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић:. Смедеревско подунавље) и из „Летописа“ општине Крњево Бр.1993.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и одакле су дошли насељеници
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.