Ракинац

Ракинац
Ракинац;
	Црква Светог Арханђела Гаврила
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Велика Плана
Становништво
— 2022.	738
Географске карактеристике
Координате	44° 23′ 24″ С; 21° 12′ 20″ И / 44.39° С; 21.2055° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	179 m
	Ракинац Ракинац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	026
Регистарска ознака	VP

Ракинац је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 738 становника (према попису из 2011. било је 943 становника).^[1]

Историја

Село лежи јужно од Великог Орашја Општина Велика Плана.

У крају селишту налазила се стара црквица, по којој се и брдо на коме је, зове Црквина. Раније су се ту познавали темељи, али их данас нема. Данас се ту налази само један камен, који је свакако служио као престо у олтару, и ту су, док село није добило цркву, долазили свештеници, прићешћивали су народ и служили службу. Мисли се да је ову цркву подигао кнез Лазар. Постоји предање да је на месту Вуковцу, западно од Ракинца, још пре Косовског боја постојало насеље Вукушић, у близини кога се налазе остаци неког старог гробља. Има још места на којима се налази трагови који указују на старо насеље. У место Свиње постоји старо гробље, а у месту Купусини има трагова од гробља које зову „маџарским“.

Ракинац је основан у доба прве Сеобе, а основале су га четири породице: Мартиновићи, Теофиловићи, Радојковићи и Ђорковићи су дошли од Косова, а Радојковићи су дошли од Сјенице. Доцније, за време друге Сеобе, дошли су Павловићи Тимотијевићи од Сјенице, Бранковићи од Косова и Ракићи из околине Коршумлије. У доба Кочине Крајине доселили су се Лазовићи из Старог Влаха, Лугавци из Прељине. Најзад су у току првог и другог Устанка и доцније досељене остале породице, и то од Тимока, од Нове Вароши, од Зајечара, од Видина, од Пирота, затим из Груже, Јасенице и Лепенице.

Ракинац се помиње у арачким списковима и имао је 1818. године 54 кућа. А по попису из 1921. године у Ракинцу је било 405 кућа са 2122 становника.

Предање вели да је село добило име по некоме Раки који је овамо први дошао. Причају да се пре тога село звало Стекојевац. Црква у Ракинцу подигнута 1875. године. (подаци крајем 1921. године).^[2]^[3]

Демографија

У насељу Ракинац живи 890 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,0 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 331 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.786
1953.	1.810
1961.	1.668
1971.	1.566
1981.	1.516
1991.	1.404	1.246
2002.	1.100	1.277
2011.	943
2022.	738

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	1.082	98,36%
Хрвати	3	0,27%
Црногорци	1	0,09%
Македонци	1	0,09%
непознато	10	0,90%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	1	2
80+	14	26
75—79	27	49
70—74	44	50
65—69	44	45
60—64	27	40
55—59	27	23
50—54	36	34
45—49	33	39
40—44	38	28
35—39	27	29
30—34	34	33
25—29	33	19
20—24	34	30
15—19	35	49
10—14	31	32
5—9	28	23
0—4	18	18
Просек :	43,0	46,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	367	380	402	394	374	363	331

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	65	80	45	51	37	33	12	5	1	2	3,32

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	454	107	306	26	15	0
Женски	496	73	299	108	12	4
УКУПНО	950	180	605	134	27	4

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	300	209	0	0	26
Женски	224	168	0	0	14
Укупно	524	377	0	0	40

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	11	17	5	13
Женски	0	1	14	2	2
Укупно	4	12	31	7	15

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	6	0	3
Женски	0	1	3	4	4
Укупно	1	1	9	4	7

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	4
Женски	4	0	0	7
Укупно	5	0	0	11

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Подаци су узети из: „Насеља“Лепеница, Радовање, Бр. 460./928. Т. Радивојевић. „Летописа Села Ракинац
^ Литература „Летопис Подунавских места“ (Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература

„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.