Трновче (Велика Плана)

Трновче
Трновче;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Велика Плана
Становништво
— 2022.	757
Географске карактеристике
Координате	44° 24′ 23″ С; 21° 06′ 13″ И / 44.4065° С; 21.1035° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	77 m
	Трновче Трновче на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	026
Регистарска ознака	VP

Трновче је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 757 становника (према попису из 2011. било је 856 становника).^[1]

Географија

Трновче је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Налази се на путу Велико орашје –Крњево -Трновче – Милошевац - Лозовик који се спаја са Цариградским путем и недалеко од пруге Смедерево – Велика Плана. Ово село се налази на левој обали Велике Мораве на удаљености око 37 км од Смедерева и око 12 км од Велике Плане И претежно је равничарско село са надморском висином од 89 м. Трновче има око 350 домова и 1060 становника по попису од 2004 године, а простире се на 1120 хектара.

Историја

Село се налази северно од Великог Орашја, у пространој долини Мораве. О оснивању овога насеља постоји исто предање као и за суседна насеља Крњево и Велико Орашје. Сама Велика Плана настаје тек крајем 19.века, мада се верује да је на просторима Велике Плане некада било римско одмаралиште и војни логор, при крају 19. века у Плани није било више од десетак кућа.По предању постојало је старо насеље Ливада-Ливадица на месту које се зове Селиште, у близини Крњева, Орашја и Трновча. Због Турака се становништво овога насеља раселило, па су једни основали данашњу Ливадицу (пожаревачку). Други су основали Велико Орашје, а трећи се населе у Савановац, па како су и ту били на удару Турцима, уклоне се одатле, те једни заснују Крњево, а други оду у трње ка Морави и оснују данашње Трновче. Са Орашијем, Трновче је чинило општину до краја 19. века. У првој половими 18. века Трновчани су саградили прву цркву која се звала Маџарска, иначе су ову цркву користила сва околна насеља. Ова црква је убрзо напуштена, јер је Морава поплавила и цркву и гробље.

Трновче се помиње у арачким списковима и имало је 1818. године 35 кућа а по попису из 1921. године у селу је било 293 куће са 1.393 становника.

За најстарије породице се сматрају Влајковци, Чолаци и Пурићи. Влајковци и Чолаци су старином од Косова и њихови су преци овамо дошли из старог насеља Ливадице. Обе су породице данас многобројне и имају велики број кућа. Зову се општим именом Влајковци и Чолаци, али имају разна презимена. Остале су породице дошле из разних крајева.` . (подаци крајем 1921. године).^[2]^[3]

Култура

У самом центру села Трновче, налази се парк где постоји споменик палим борцима у 1 и 2 светском рату, дом културе са унутрашњом и спољашњом позорницом, месна заједница и дом здравља. Тик иза , кроз парк, улази се у двориште основна школa и забавиште. Деца из овог краја се истичу као најбоља по учењу у општини Велика плана али и на факултетима. KУД ’’Ђура Јакшић ’’ је активан и постоји фолклор, актив жена, драмска секција , библиотека и клуб извиђача. Фудбалски клуб ’’Полет’’, настао је 1943 године, а од осталих спортова издвајају се шах, стони тенис, стрељачки клуб као и пар мештана који се баве коњичким спортом. Постоје и 3 радње, 1 кафана и 1 кафић, 2 терена намењена спортским активностима, задруга, сепарација , црква и сеоско гробље. Месна заједница помаже рад фудбалског клуба, риболовачког клуба и извиђача, али организује турнире у складу са интересовањем.

Иако је мало село, Трновче , је постигло значајне резултате у многим областима, понајвише у култури (ФЕДРАС), хранитељству, корпарству и задругарству али Трновчани су истицани и као врсни ратари , сточари, ловци и спортисти. У почетку Трновчани су се бавили сточарством и рибарством, касније је плетарство била примарна делатност у селу, чак и данас неке породице одржавају овај ретки и лепи занат. Корпари су имали интернационалну производњу.

У Трновчу је зачет ФЕДРАС, илити Фестивал драмских аматера села, настао је 1973 године, са трајањем од 1-5 априла, и трајао је успешно 17 година, све до 1990, када је преселен ван села.

Трновчани су прихватили хуману дужност да буду старатељи деце Центра за породични смештај ’’ Рада Младеновић – Црна’’ из Милошевца. У њихове домове, смештено је, негује се и школује сразмерно велики број деце из ове установе. Децу прихватају као своју, и брину о школовању и професионалном усмерењу деце, док породице похађају семинаре (из области хранитељства, здравственог, педагошког, и псиолошког образовања ) и прихаватају помоћ стручњака из Центра.

Становништво се бави претежно земљорадњом и сточарством, али и занатством (корпе и намештај од природног прућа). Близина Велике Мораве омогућава и бављење риболовом. Што се тиче образовне структуре становништва 60% су са основном школом. 40% са средњом и око 10% је са вишом и високом школом.

Демографија

У насељу Трновче живи 830 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,5 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 328 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.565
1953.	1.608
1961.	1.546
1971.	1.425
1981.	1.318
1991.	1.272	1.205
2002.	1.060	1.128
2011.	856
2022.	757

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	1.052	99,24%
Муслимани	3	0,28%
Хрвати	2	0,18%
Црногорци	1	0,09%
непознато	2	0,18%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	6	3
80+	7	18
75—79	18	25
70—74	38	43
65—69	50	61
60—64	27	35
55—59	19	26
50—54	36	32
45—49	40	30
40—44	45	29
35—39	26	37
30—34	29	31
25—29	22	22
20—24	28	24
15—19	29	37
10—14	43	38
5—9	33	33
0—4	18	22
Просек :	41,5	43,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	356	363	380	373	370	354	328

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	80	78	38	50	32	23	15	7	2	3	3,23

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	420	110	270	20	20	0
Женски	453	64	277	103	8	1
УКУПНО	873	174	547	123	28	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	211	97	0	2	44
Женски	123	70	0	0	17
УКУПНО	334	167	0	2	61
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9	9	22	3	13
Женски	1	2	13	3	2
УКУПНО	10	11	35	6	15
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	2	3	3
Женски	0	0	2	6	7
УКУПНО	0	2	4	9	10
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	2
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	2

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице и из „Летописа“ села Трновче, Бр.91./928.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература

„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
Извор ``Трновче“ - Мр Дарко Ивановић , издато 2011 године
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.