Ново Село (Велика Плана)

Ново Село
Ново Село;
	Црква Светог Георгија у Новом Селу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Велика Плана
Становништво
— 2022.	1038
Географске карактеристике
Координате	44° 15′ 27″ С; 21° 05′ 16″ И / 44.2575° С; 21.087833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	95 m
	Ново Село Ново Село на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11327
Позивни број	026
Регистарска ознака	VP

Ново Село је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1038 становника (према попису из 2011. било је 1229 становника).^[1]

Историја

До 1946. године назив села је био Нови Аџибеговац. Нови Аџибеговац је насеље новијег датума. Село је постало исељавањем из суседног Старог Аџибеговца (Велика Плана), који се налази северније , у непосредној близини. Знатан део породица, због поплава и штете коју је чинила Морава, повукао се овамо и основао ово село. Оснивање овога насеља пада у доба између 1830. и 1835. додине, а име су му пренели досељеници из Старог Аџибеговца (Велика Плана), и за ралику од Старог прозвали га Новим Аџибеговцом.

По попису из 1921.г. Нови Аџибеговац је имао 282 куће са 1364 становника. Знатан део породица, које су из Старог прешле и Нови Аџибеговац (Велика Плана), Старином си из Мозгова (алексинаћки срез) и њих има 37 на броју. Остале породице, које су такође прешле из Старог у Нови Аџибеговац, старином су из разних места. Најпре су дошле у Срари Аџибеговац (Старо Село) па су из њега прешле у Нови Аџибеговац (Ново Село). То су породице дошле у Стари Аџибеговац из: околине Трна, из Драгачева, Млаве, из Колашина, од Врање и из околине Соко-Бање. Ово су све старије породице. Остале су касније долазиле из разних крајева. Највећи број досељеника види порекло из Мораве, па из Млаве, Јасенице, Врањске Пчиње, из Леоенице, из Бугарске, из Баната, Колашина итд. . (подаци крајем 1921. године).^[2]^[3]

Овде се налази Црква Светог Георгија у Новом Селу.

Демографија

У насељу Ново Село живи 1007 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,2 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 395 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.577
1953.	1.627
1961.	1.623
1971.	1.523
1981.	1.684
1991.	1.628	1.402
2002.	1.256	1.432
2011.	1.229
2022.	1.038

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	1.244	99,04%
Роми	6	0,47%
Хрвати	1	0,07%
Словенци	1	0,07%
Мађари	1	0,07%
непознато	3	0,23%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	2	0
80+	16	23
75—79	21	33
70—74	44	53
65—69	27	41
60—64	31	27
55—59	34	26
50—54	37	51
45—49	49	53
40—44	36	34
35—39	32	40
30—34	51	41
25—29	44	31
20—24	49	48
15—19	45	35
10—14	37	33
5—9	37	31
0—4	34	30
Просек :	39,2	42,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	365	379	411	401	413	422	395

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	90	83	59	77	37	32	10	4	1	2	3,18

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	518	144	318	43	12	1
Женски	536	87	319	109	20	1
УКУПНО	1.054	231	637	152	32	2

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	297	113	0	0	41
Женски	143	64	0	0	14
Укупно	440	177	0	0	55

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	37	25	6	50
Женски	0	2	20	15	5
Укупно	2	39	45	21	55

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	5	3	3
Женски	0	0	1	15	4
Укупно	0	0	6	18	7

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	10
Женски	1	0	0	2
Укупно	3	0	0	12

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Подаци су узети из: „Насеља“ Т. Радивојевић, Лепеница – Посебни део (у рукопису).:
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и одакле су са старином
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.