Мали Жам

Мали Жам
Мали Жам;
	Мали Жам
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Вршац
Становништво
— 2022.	202
— густина	16/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 12′ 23″ С; 21° 20′ 13″ И / 45.2065° С; 21.337° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	88 m
Површина	23,2 km2
	Мали Жам Мали Жам на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ

Мали Жам (рум. Jamu Mic — Жаму Мик) је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2022. било је 202 становника.

Прошлост

Назив места: Чам (Cham 1373. У 18. веку: Czam, Klein Scham. У 19 веку: Kis Zsam. 1919.: Мали Жам.

Првобитно име овоме насељу било је Чам - 1372. године помиње се крашовско село Чам, у поседу властелина истога имена. »Чим« је надживео турска времена и постао је (1597) посед Фрање Шаркезија. Становници Чама били су Срби. Год 1713. било је у Џаму (Džam) 12 кућа.

По освајању Темишвара (1716) припојено је ово насеље вршачком диштриту темишварског Баната. Године 1717. пописано је 25 кућа. Вероватно у четрдесетим годинама, доласком Румуна, број становништва се јако повисио, па је 1749 године било већ 80 кућа. 1751. године било је 77 кућа, а 1752. године сазидана је прва црква од камена. Тих година било је два свештеника. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Жам" припада Жамском округу, Вршачког дистрикта. Ту је становништво претежно влашко.^[1]

Црквене матрикуле почињу да се воде 1778. године. А 1779. године припојен је Мали Жам вршачком срезу тамишког Баната. Године 1781. сврстао је царски ерар ово насеље у мајдански диштрикт. Године 1793. почињу се досељавати великожамски Румуни. Сазидана је 1789 године друга црква од камена. Учитељ је поучавао 12 ђака. Кнезу је било име Трајил Драгија.

Пожар је беснео 1821. године. Исте године сазидана школа. Године 1826. купио је Лазар Карачоњи де Беодра од ерара Белики и Мали Жам. Године 1832. пописано је 1252 становника православне вере, претежно Румуна и 2 католика. Године 1846. било је 1292 становника Румуна, а у школи 28 ђака.

Године 1838. било је свега 13 католичких становника. У четрдесетим годинама почели су се овде насељавати Немци из Великог Жама и Моравице, којих је 1848. године било већ 327. Исти су имали своје посебно гробље. У почетку 1848., пошто су злонамерна паљевине учестале, почели су се Немци расељавати, тако да их је 1851. било једва 75, а 1852. само још 15 католичкох становника.

Мали Жам 1854. године бројао је 1022 становника Око 1870. сазидана је нова школа, 1872 год. је комунализирана.

Године 1874 год. оделили су се Срби од Румуна и сазидали богомољу (1884) 1884. подигли су Румуни нову цркву.

Године 1888. подељено је властелинско добро: једна половина прешла је у посед грофице Илме Карачони, а друга половина у посед Александре и Гвида Карачониa. Године 1897. преузео је гроф Гвидо и Александрин део, која се удала за грофа Јована Хадика.

Почетком 20. века у Малом Жаму живи 202 српске душе, али не постоји српска основна школа.

У новембру 1918. године ушла је српска војска у Мали Жам, који је 1919. припојен торонталско-тамишкој жупанији.

Године 1921. пописано је 677 становника, од којих је било Срба 38, Чеха 14, Румуна 608, Немаца 2, Мађара 15.

На Гризелинијевој карти Баната обележено је место северно од Малог Жама са „Schanz“. године 1880. разгледао је ове шанчеве Карло Торма и објаснио, да су два шанца у квадратном облику радови новијег времена.

Остали земљопоседници су били: породице Гeнчи, Обрадовић, Паст, Пеша, Спатариу.

Демографија

У насељу Мали Жам живи 324 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (44,9 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 156 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,43.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	999
1953.	1.034
1961.	880
1971.	698
1981.	565
1991.	499	438
2002.	379	397

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Румуни	229	60,42%
Срби	108	28,49%
Југословени	14	3,69%
Мађари	13	3,43%
Македонци	11	2,90%
Руси	2	0,52%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	1
80+	8	11
75—79	6	14
70—74	15	15
65—69	14	22
60—64	12	11
55—59	11	12
50—54	11	13
45—49	15	13
40—44	16	11
35—39	11	13
30—34	8	13
25—29	9	9
20—24	13	6
15—19	13	10
10—14	9	7
5—9	6	11
0—4	3	7
Просек :	44,9	47,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	245	258	254	207	186	160	156

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	51	47	21	20	11	6	0	0	0	0	2,43

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	162	44	100	15	2	1
Женски	174	23	98	45	8	0
УКУПНО	336	67	198	60	10	1

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	88	80	0	0	1
Женски	67	53	0	0	5
Укупно	155	133	0	0	6

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	1	1	0
Женски	0	0	4	0	0
Укупно	0	2	5	1	0

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	2	0	0
Женски	0	0	1	1	0
Укупно	0	1	3	1	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	2	0	0	1
Укупно	2	0	0	1

Референце

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927)„Напредак Панчево,,
Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву (1928 г.)*
Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Feliks Mileker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928 г.
A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes. 1903)
Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milleker Bódog (Feliks) Temesvár (1891).
Der europäische Flugsand J. (1873).
Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска.
Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад, (1999).
Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад,(2004).
Дејан Микавица, Српска Војводина у Хабсбуршкој Монархији 1690-1920, Нови Сад, (2005).
Крестић, Василије (2003). Из прошлости Срема, Бачке и Баната. Београд: Српска књижевна задруга.
Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Мали Жам настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [1]

Спољашње везе

[1] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]