Мало Средиште

Мало Средиште
Мало Средиште;
	Мало Средиште
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Вршац
Становништво
— 2022.	84
— густина	28/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 09′ 01″ С; 21° 23′ 29″ И / 45.150166° С; 21.3915° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	254 m
Површина	4,3 km2
	Мало Средиште Мало Средиште на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ

Мало Средиште је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2022. било је 84 становника.

Историја

У протеклом периоду Мало Средиште је имао више имена:

У 16-том веку звало се Kis Zdretiste
Kleine Srediste -1711.
Kis Szrediste -1717.
Klein Srediste -1849.
Kis Szered -1910.
Мало Средиште – 1922. године

Када је постало ово насеље названо од својих становника Прњавором. Прњаворци су били поданици манастира, који је у оно време овде постојао.

По једном запису из 1751. године манастир Средиште је основан од народа српског и посвећен архангелима Михаилу и Гаврилу. Године 1597. помиње се манастирско насеље Прњавор, први пут као Мало Средиште. А 1751. године била су у манастиру два калођера, са игуманом Исаијем. Манастир је био врло сиромашан. У Прњавору је било 10 влашких породица, које су дужне биле свега један дан у години да раде за манастир, а имање манастирско припојено је месићком манастиру. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било влашко.^[1]

Ово се насеље први пут помиње 1597. године као Мало Средиште (Kis Zdretiste), са српским становништвом, а у поседу Јована Јошике. Године 1713. имало је 24 дома. Године 1774. је основана парохија. Први сеоски парох у Малом Средишту био је поп Павле Јанковић.

Из шематизма православног клира из 1846. године види се да је место Мало Средиште село са 596 становника. Православно парохијско звање је основано и црквене матрикуле се воде од 1778. године. Православна црква је посвећена Св. Арханђелима, а при њој служи парох, поп Вићентије Поповић који је школски директор и катихета. У народној влашкој школи је 1846/1847. године учитељ Миладин Тасић који просвећује седам ђака.^[2]

Племић Голуб Лазаревић након што је купио Велико Средиште (1823), постао је 1839. године власник и Малог Средишта.^[3]

Године 1878. подигнута је српска, а 1914. године румунска црква.

Бројно кретање становништва: 1869-711 становника (највише), 1880-650, 1890-625, 1900-647, 1910-633 становника. Попис из 1921. године пописано је 627 становника, од којих је било: Срба-9, Чехословака-2, Румуна-608, Мађара-5, Немаца-2.^[4]

Демографија

У насељу Мало Средиште живи 101 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 44,5 година (43,3 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 45 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	436
1953.	435
1961.	405
1971.	295
1981.	223
1991.	161	146
2002.	120	146

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Румуни	95	79,16%
Срби	15	12,5%
Мађари	6	5,0%
Муслимани	2	1,66%
Хрвати	1	0,83%
Југословени	1	0,83%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	0	0
80+	2	2
75—79	4	6
70—74	2	2
65—69	2	5
60—64	4	3
55—59	7	9
50—54	4	5
45—49	4	3
40—44	4	3
35—39	4	1
30—34	4	5
25—29	4	6
20—24	2	1
15—19	1	6
10—14	3	1
5—9	2	3
0—4	4	2
Просек :	43,3	45,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	132	133	123	88	73	59	45

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	10	13	12	5	2	3	0	0	0	0	2,67

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	48	10	33	4	1	0
Женски	57	7	34	13	2	1
УКУПНО	105	17	67	17	3	1

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	33	23	0	0	6
Женски	18	16	0	0	0
Укупно	51	39	0	0	6

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	1	0	0
Укупно	0	0	1	0	0

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	2	1
Женски	0	0	0	1	0
Укупно	0	0	1	3	1

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0

Галерија

Референце

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
^ Temes vármegye nemes családjai III. (Budapest, 1905)
^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату ISBN 978-86-85075-04-9:
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература

Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
»Летопис« Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М(Беч 1999).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.