Марковац (Вршац)

Марковац
Марковац;
	Румунска православна црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Вршац
Становништво
— 2022.	179
— густина	6/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 09′ 03″ С; 21° 28′ 13″ И / 45.15081° С; 21.47015° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	156 m
Површина	29,4 km2
	Марковац Марковац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26335
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ

Марковац је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 179 становника.

Историја

У историјском периоду Марковац је имао више имена:

У XV веку звало се Markteleke
Марковац-1743. године
Márktelke1911.
Марковац-1919. године

Марктелеке био је у саставу крашовског комитата (среза). За време турске владавине је опустошен. Тек пред први аустриско-турски рат (1737—1739) насељено је ово место опет српским и румунским становницима. Године 1734. подигнута је црква брвнара. Године 1751. пописано је 126 кућа, а исте године се помиње и марковачка поштанска станица на линији Дента-Оравица.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Марковец" припада Вршачком округу, Вршачког дистрикта. Становништво је измешано, српско и влашко.^[1]

У Турском рату 1788. године братимили су се марковачки Румуни са упалим Турцима, турски заповедник, Абдулах Мехмед Мениш паша, поставио је неког Батошу Бутана из Марковца за капетана над 22 села марковачке околине, са задатком да околину мирним путем покори и коншкрибира (регрутује).

Године 1841. спахија Александар Барајевац био је власник поседа Марковац.^[2] Георгије Барајевац "от Марковца" је 1834. године купио Видаковићеву путописну књигу у Темишвару.^[3] Барон Милош Бајић је до своје смрти 1897. године држао у поседу спахилук Марковац. По тестаменту нови власник је постао његов наследник, син синовца Милана - Петар Бајић.^[4]

Становништво бавило се претежно виноградарством тако да је 1835. године, тадашњи најугледнији маћарски енолог, Фрања Шамс похвалио марковачко вино. 1843. године процењен је бербени принос у 9000 акова кљука.

Године 1872. сазидана је румунска православна црква, а Срби су 1890. године до парохијалног дома сазидали богомољу. До 1897. године био је поп Михало Чипић последњи српски парох у Марковцу. Сви Марковачки Срби су порумуњени.

Бројно стање становништва било је: 1869–1529. становника, 1880–1400; 1890–1491; 1900–1527; 1910–1438; А по попису из 1921. године пописано је 1323 становника, од којих је било; Срба-35, Словака-14, Румуна-1209, Немаца-42, Мађара-23 становника.^[5]

Приликом разграничења са Румунијом 1924. било је спорно 30 јутара шуме на Вршишору, који су били заведени у књиге и Марковца и румунске Варадије (која је такође била у поседу Бајића), па је договорена подела.^[6] Ствар је коначно завршена у јуну те године, чиме је окончано и југословенско-румунско разграничење - кота Вршишор је остала у КСХС, а шума је подељена "уздужно".^[7]

Демографија

У насељу Марковац живи 290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,9 година (47,5 код мушкараца и 50,3 код жена). У насељу има 127 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[8]
Година	Становника
1948.	1.125
1953.	1.129
1961.	1.042
1971.	817
1981.	717
1991.	570	442
2002.	329	487
2011.	249

Етнички састав према попису из 2002.‍^[9]

Румуни	251	76,29%
Срби	33	10,03%
Мађари	10	3,03%
Чеси	2	0,60%
Хрвати	2	0,60%
Словенци	2	0,60%
Роми	2	0,60%
непознато	21	6,38%

Становништво према полу и старости^[10]


	м	ж
?	1	1
80+	10	14
75—79	13	14
70—74	13	15
65—69	10	11
60—64	13	15
55—59	12	18
50—54	8	11
45—49	12	7
40—44	10	7
35—39	5	7
30—34	10	5
25—29	12	10
20—24	9	10
15—19	6	5
10—14	6	3
5—9	8	4
0—4	4	10
Просек :	47,5	50,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	301	307	298	250	195	167	127

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	39	40	17	17	4	7	1	1	0	1	2,57

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	144	28	94	12	7	3
Женски	150	14	93	33	6	4
УКУПНО	294	42	187	45	13	7

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	46	31	0	0	3
Женски	42	32	0	0	0
Укупно	88	63	0	0	3

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	3	0	0
Женски	0	0	3	0	0
Укупно	0	0	6	0	0

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	0	0
Женски	0	1	0	4	0
Укупно	0	1	3	4	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	4
Женски	0	0	0	2
Укупно	2	0	0	6

Референце

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ Павле А. Поповић: "Закони Унгарије установљени на Сабору краљевине 1840. године", Будим 1841.
^ Милован Видаковић: "Путешествије у Јерусалим", Будим 1834.
^ "Браник", Нови Сад 1897.
^ Милекерови летописи општина у јужном Банату ISBN 978-86-85075-04-9:
^ "Политика", 27. март 1924, стр. 2
^ "Политика", 21. јун 1924.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Монографија Подунавске области 1812-1927, саставио Др. Владимир Марган, бив. председник обласног одбора, комесар обласне самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“
Територија Подунавске области, написао Др. Владимир Марган, председник обл. одбора у Смедереву 1928. г.
Историјски преглед Подунавске области Банатски део, написао: Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г.
»Летопис« општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М., Беч 1999.