Пољопривреда Румуније

Пољопривредна поља у округу Калараши
Пољопривредници који раде у Трансилванији

Румунија има пољопривредни капацитет од приближно 14,7 милиона хектара, од тога 9,38 милиона се користи као обрадиво земљиште. [1] Процена из 2008. је показала да се 6,8 милиона хектара не користи. Румунија је 2018. била трећи највећи пољопривредни произвођач у ЕУ и произвела је највећу количину кукуруза. [2]

Пољопривреда је чинила око 4,3% БДП-а 2019., што је пад у односу на 12,6% 2004. [3] Од 2017. 25,8% румунске радне снаге је запослено у пољопривреди, у поређењу са просеком ЕУ од 4,4%. [4] Од 2016. само 1,6% румунских пољопривредника је имало високо образовање, у поређењу са просеком ЕУ од 8,9%. [4]

Механизација је релативно лоша. 2009. један трактор је био доступан на сваких 54 хектара, док је просек у ЕУ један трактор је био на сваких 13 хектара. [5] У Румунији је 2009. постојало приближно 170.000 трактора, од којих је око 80% било застарело. [5] У многим регионима земље, пољопривредници и даље користе пољопривредне алате које запрежу коњи и ослањају се на животињску снагу. Док су 2009. у Западној Европи трактори замењивани након 3.000-4.000 сати употребе, у Румунији су понекад трајали и до 12.000 сати. [5]

Главни проблеми са којима се сусрећу тамошњи пољопривредници су недостатак великих инвестиција у пољопривреду, тешкоће у приступу расположивим средствима, фрагментација и ерозија земљишта, тужбе везане за имовину и застарела технологија. Неколико великих компанија је ушло на румунско тржиште, укључујући Smithfield Foods, Cargill, Bunge, Glencore, Lactalis и Meggle AG. Ове компаније су од тада инвестирале стотине милиона евра у Румунији.

Производња

Пољопривредници у селу Тескани у округу Бакау, октобар 2017.

Према подацима Националног завода за статистику, 2006. је гајено 991.000 хектара сунцокрета и 191.000 хектара соје. Производња житарица 2006. износила је 15,1 милион тона, укључујући 5,3 милиона тона пшенице и 8,6 милиона тона кукуруза. 2007. јака суша је уништила преко 60% усева. Производња пшенице је потом пала на 3 милиона тона, а цене су пале за 25%. Аналитичари су тврдили да је то била најгора жетва од 1940. [6]

Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011
Пшеница 4434 7735 4421 2479 7812 7340 5526 3044 7181 5202 5587 7192
Кромпир 3469 3997 4077 3947 4230 3738 4015 3712 3649 4004 3258 4113
Сунцокрет 720 823 1002 1506 1557 1340 1526 546 1169 1098 1264 1864
Парадајз - 651 658 818 805 379 571 407 536 470 414 560
Jабуке - 507 491 811 1097 611 579 472 455 513 543 624

Производња житарица, воћа и поврћа: (хиљаде тона) [7]

Румунија је, према саопштењима Светске банке, путем Заједничке пољопривредне политике добијала 14,5 милијарди евра између 2007. и 2013.

Румунија је 2018. произвела:

Поред мање производње других пољопривредних производа. [8]

Румунска пољопривредна истраживања

Пољопривредна истраживања у Румунији развијала су се углавном кроз Институт за агрономска истраживања (основан 1927.), а после Другог светског рата кроз његовог наследника, Истраживачки институт за житарице и индустријске усеве. [9]

Генетски модификовани усеви

Генетски модификована соја је била легална за узгој и продају до уласка у ЕУ 2007., када је забрањена. То је резултирало тренутним повлачењем 70% хектара под сојом 2008. и трговинским дефицитом од 117,4 милиона евра за куповину производа за замену. Расположење пољопривредника је у великој мери у корист поновне легализације. [10]

Референце

  1. ^ Unnamed (28. 3. 2016). „Investing in Romania”. Приступљено 22. 12. 2023. 
  2. ^ „Record year for agriculture in 2018: Romania ranks first in EU for maize and sunflower production”. 14. 1. 2019. 
  3. ^ „Agriculture, forestry, and fishing, value added (% of GDP) – Romania | Data”. 
  4. ^ а б „Farmers in the EU – statistics – Statistics Explained”. Архивирано из оригинала 15. 6. 2018. г. Приступљено 10. 9. 2019. 
  5. ^ а б в Chinezii încep producţia de tractoare la Râşnov Архивирано 13 септембар 2009 на сајту Wayback Machine, standard.ro, Retrieved 11 September 2009
  6. ^ „Graul din noua recolta va fi cu 25% mai ieftin”. Приступљено 25. 5. 2023. 
  7. ^ „Home – Eurostat”. ec.europa.eu. Приступљено 25. 5. 2023. 
  8. ^ „FAOSTAT”. Food and Agriculture Organization. Приступљено 25. 5. 2023. 
  9. ^ „INCDA Fundulea – Câteva din rezultate: ameliorare și genetică”. Архивирано из оригинала 16. 4. 2013. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  10. ^ Hera, Cristian; Popescu, Ana (2011). „Biotechnology and its role for a sustainable agriculture”. Romanian Journal of Economic Forecasting. 14 (2): 26—43. 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya