Ратне репарације

Објава рата
Ратно законодавство
Ратне репарације
Демилитаризовано подручје

Конвенционално ратовање
Инвазија
Војни поход
Офанзива
Неконвенционално ратовање
Специјалне јединице
Саботажа
Ваздухопловно ратовање

Вид оружаних снага
Род (војска)
Регрутација
Војна обука
Официри
Подофицири

Ратне репарације (енгл. war reparations) су посебан облик накнаде ратне штете. Мировним уговорима после Првог и Другог светског рата, побеђене државе биле су обавезне да плате земљама победницама штете нанесене у време рата. Плаћање (надокнада) се врши новцем, робом, индустријским постројењима и обектима. За разлику од ратне штете, која је обично већа од стварно причињене штете, репарацијама је циљ стварно обештећење победника за штету претрпљену у рату.^[1]

Први светски рат

Репарације су први пут примењене после Првог светског рата. Немачка и друге побеђене државе Централних сила биле су обавезне Версајским, Лозанским, Сен-жерменским и осталим мировним уговорима да надокнаде штету савезницима, причињену ратом. Ради одређивања висине надокнаде и контроле плаћања формирана је Међусавезничка репарациона комисија, која је утврдила репарациони износ од 132 милијарде златних марака. Од те суме требало је да Немачка плати 126,3 милијарде за 30 година. Касније је укупна сума репарација смањена на 117 милијарди. Од 1924. до 1930. Немачка је исплатила свега 11 милијарди, 1931. одобрен јој је једногодишњи мораторијум због светске економске кризе (1929-1933), а већ 1932. на Лозанској конференцији репарационе обавезе Немачке сведене су на 3 милијарде златних марака. Ни споразум у Лозани мије реализован због доласка на власт фашизма у Немачкој (почетком 1933), када је Немачка отказала даље плаћање својих обавеза по Версајском уговору.^[1]^[2]

Други светски рат

У Другом светском рату, на Кримској конференцији (4-11. фебруара 1945) разматране су репарације које је требало да плати Немачка, и утврђен је принцип да мора надокнадити штету у натури до највеће могуће мере. На Потсдамској конференцији разрађене су обавезе Немачке у погледу репарација и подељене на два дела: у источној окупационој зони (касније ДР Немачка), под контролом СССР, обезбедиће се репарације за СССР и Пољску, а из западних окупационих зона (СР Немачка) за САД, Велику Британију, Француску и осталих 19 држава које су претрпеле штету од Немачке. Поред репарација из своје окупационе зоне, СССР је добио право и на део репарација из западне окупационе зоне (10% индустријских постројења која нису потребна немачкој мирнодопској привреди).^[1]

Од Немачке

Париским споразумом од 14. јануара 1946. регулисано је остваривање репарација из западне окупационе зоне: предвиђени су формирање Међусавезничка агенције за репарације и реституција монетарног злата. Споразумима је предвиђено остварење репарација демонтирањем индустријских објеката, запленом немачке имовине у иностранству, трговачке морнарице, запленом намирница и материјала, а у извесној мери и текуће индустријске производње. Све то требало је расподелити заинтересованим државама према утврђеним процентима и категоријама. Категорија А обухватала је немачку имовину у иностранству, заплењени материјал и текућу производњу, а категорија Б индустријске уређаје, поморске и речне бродове. Албанији, Аустрији, Белгији, Чехословачкој, Данској, Египту, Француској, Грчкој, Холандији, Индији, Југославији, Канади, Јужноафричкој републици, Луксембургу, Норвешкој, Новом Зеланду, САД и Великој Британији одређен је проценат у свакој од поменутих категорија.^[1]

Југославији је одређено 6,60% у категорији А и 9,60% у категорији Б. Од 1945. до 1949. демонтирана су нека индустријска постројења у западној окупационој зони, заплењен је део немачких трговачких бродова и покретне имовине, а немачка имовина на територији победничких и неких неутралних земаља, споразумно с тим земљама, конфискована. Конфискована имовина подељена је заинтересованим државама према кључу, као аконтација на име репарације. Државе чланице Међусавезничке агенције за репарације добиле су 667 фабрика у вредности од 708 милиона ДМ (по курсу из 1938), односно око милион тона демонтираног натеријала. Од укупно процењене висине репарација - 1304 милијарде ДМ, Југославија је примила 509 милиона долара, или свега око 2% од укупно причињене штете.^[1]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 8). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 129—130.
^ Boemeke, Manfred F.; Feldman, Gerald D.; Glaser, Elisabeth, ур. (1998). Versailles: A Reassessment after 75 Years. Publications of the German Historical Institute. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-62132-8.

Литература

Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 8). Београд: Војноиздавачки завод.
Wheeler-Bennett, Sir John "The Wreck of Reparations, being the political background of the Lausanne Agreement, 1932", New York, H. Fertig, 1972.
Ilaria Bottigliero "Redress for Victims of Crimes under International Law", Martinus Nijhoff Publishers, The Hague (2004).
Livy. Ab urbe condita (The Early History of Rome, books I–V, and The History of Rome from its Foundation, books XXI–XXX: The War with Hannibal), London; Penguin Classics, 2002 and 1976.
Morrison, R. J. 1992. Gulf war reparations: Iraq, OPEC, and the transfer problem. American Journal of Economics and Sociology 51, 385–99.
Occhino, F, Oosterlinck, K. and White, E. 2008. How much can a victor force the vanquished to pay? Journal of Economic History 68, 1–45.
Ohlin, B. 1929. The reparation problem: a discussion. Economic Journal 39, 172–82.
Oosterlinck, Kim (2009). „Reparations”. Ур.: Durlauf, Steven N.; Blume, Lawrence E. The New Palgrave Dictionary of Economics (Online изд.). Palgrave Macmillan. doi:10.1057/9780230226203.1920.
Schuker, S. A. 1988. ‘American reparations’ to Germany, 1919–33.: implications for the third-world debt crisis. Princeton Studies in International Finance no. 61.
White, E. N. 2001. Making the French pay: the cost and consequences of the Napoleonic reparations. European Review of Economic History 5, 337–65.
Albrecht-Carrié, René (март 1940). „Versailles Twenty Years After”. Political Science Quarterly. 55 (1): 1—24. JSTOR 2143772. doi:10.2307/2143772.
Albrecht-Carrié, René (1960). France, Europe and the Two World Wars. E. Droz. ISBN 978-2-600-04276-5.
Backhaus, Jürgen (2012) [2011]. The Beginnings of Scholarly Economic Journalism: The Austrian Economist and The German Economist. The European Heritage in Economics and the Social Sciences. Springer. ISBN 978-1-461-40078-3.
Bell, P.M.H. (1997) [1986]. The Origins of the Second World War in Europe (2nd изд.). Pearson. ISBN 978-0-582-30470-3.
Beller, Steven (2007). A Concise History of Austria. Cambridge Concise Histories. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47886-1.
Binkley, Robert C.; Mahr, Dr. A. C. (јун 1926). „A New Interpretation of the "Responsibility" Clause in the Versailles Treaty”. Current History. 24 (3): 398—400. doi:10.1525/curh.1926.24.3.398.
Boyer, Paul S.; Clark, Clifford E.; Hawley, Sandra; Kett, Joseph.F; Rieser, Andrew (2009). The Enduring Vision: A History of the American People, Volume 2: From 1865. Cengage Learning. ISBN 978-0-547-22278-3.
Brezina, Corona (2006). The Treaty of Versailles, 1919:: A Primary Source Examination of the Treaty That Ended World War I. Primary Sources of American Treaties. Rosen Central. ISBN 978-1-4042-0442-3.
Herring, George C.; Carroll, John M., ур. (1996). Modern American Diplomacy. Lanham, MD 1996: Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 0842025545.
Campbell, Claude A. (јануар 1942). „Economic Errors of the Treaty of Versailles”. Southwestern Social Science Quarterly (23): 160—165. ProQuest 1291566833.
Cord, Robert (2013). Reinterpreting the Keynesian Revolution. Routledge. ISBN 978-0-203-07752-8.
Crafts, Nicholas; Fearon, Peter (2013). The Great Depression of the 1930s: Lessons for Today. Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-199-66318-7.
Crampton, R.J. (1987). A Short History of Modern Bulgaria. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-25340-6.
Davies, Norman (2007). Europe at War 1939–1945: No Simple Victory. Pan Books. ISBN 978-033035-212-3.
Evans, Richard (2008). „Hitler and the origins of the war, 1919–1939”. Gresham College. Приступљено 27. 4. 2014.
Feinstein, Charles H. (1995). Banking, Currency, and Finance in Europe between the Wars. Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-198-28803-9.
Feldman, Gerald D. (1997) [1996]. The Great Disorder: Politics, Economics, and Society in the German Inflation 1914–1924. Oxford University Press, Inc. ISBN 978-0-195-10114-0.
Ferguson, Niall (1998). The Pity of War: Explaining World War I. Allen Lane. ISBN 978-0-713-99246-5.
Grenville, J.A.S; Wasserstein, Bernard (2000) [1987]. The Major International Treaties of the Twentieth Century. Routledge. ISBN 978-0-415-14125-3.
Hantke, Max; Spoerer, Mark (2010). „The imposed gift of Versailles: the fiscal effects of restricting the size of Germany's armed forces, 1924-9” (PDF). The Economic History Review. 63 (4): 849—864. S2CID 91180171. doi:10.1111/j.1468-0289.2009.00512.x.
Harcourt, G. C. (2012). On Skidelsky's Keynes and Other Essays: Selected Essays of G. C. Harcourt. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-28468-5.
Harsch, Donna (2009). German Social Democracy and the Rise of Nazism. University of North Carolina Press. ISBN 978-0-80785-733-5.
Hehn, Paul N. (2005). A Low Dishonest Decade: The Great Powers, Eastern Europe, and the Economic Origins of World War II, 1930–1941. Bloomsbury 3PL. ISBN 978-0-826-41761-9.
Henig, Ruth (1995) [1984]. Versailles and After: 1919–1933. Routledge. ISBN 978-0-415-12710-3.
Immerman, Richard H. (1998). John Foster Dulles: Piety, Pragmatism, and Power in U.S. Foreign Policy. Biographies in American Foreign Policy (Book 2). Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-0-8420-2601-7.
Joshi, Srivastava (2005) [1978]. International Relations. GOEL Publishing House. ISBN 978-8-185-84270-7.
Keylor, William R. (2013). „The Demonization of Versailles”. H-Diplo. Приступљено 27. 4. 2014.
Kitchen, Martin (2006). Europe between the wars. Pearson Longman. ISBN 978-0-582-89414-3.
Keynes, John Maynard (1920). The Economic Consequences of the Peace. Harcourt Brace and Howe.
Kindleberger, Charles Poor (1986). The World in Depression, 1929–1939. University of California Press, Ltd. ISBN 978-0-520-05592-6.
Kramer, Alan (2008). Dynamic of Destruction: Culture and Mass Killing in the First World War. The Making of the Modern World. Penguin. ISBN 978-1-846-14013-6.
Lentin, Antony (јануар 2012). „Germany: a New Carthage?”. History Today. стр. 20—27. Приступљено 2013-05-28.
Liberman, Peter (1995). Does Conquest Pay? The Exploitation of Occupied Industrial Societies. Princeton Studies in International History and Politics. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02986-3.
Nohlen, Dieter; Stöver, Philip (2010). Elections in Europe: A Data Handbook. Nomos. ISBN 978-3-8329-5609-7.
MacMillan, Margaret (2003). Peacemakers: The Paris Peace Conference of 1919 and Its Attempt to End War. John Murray. ISBN 978-0-719-56237-2.
McNeese, Tim (2010). Jensen, Richard, ур. World War II 1939–1945. Discovering U.S. History. Chelsea House Publications; 1 edition. ISBN 978-160413-358-5.
Mantoux, Étienne (1952). The Carthaginian Peace: Or the Economic Consequences of Mr. Keynes. Scribner; First Edition.
Marks, Sally (септембар 1978). „The Myths of Reparations”. Central European History. 11 (3): 231—255. JSTOR 4545835. S2CID 144072556. doi:10.1017/s0008938900018707.
Marks, Sally (септембар 2013). „Mistakes and Myths: The Allies, Germany, and the Versailles Treaty, 1918–1921”. The Journal of Modern History. 85 (3): 632—659. JSTOR 10.1086/670825. S2CID 154166326. doi:10.1086/670825.
Martel, Gordon, ур. (1999). Origins of the Second World War Reconsidered Second Edition. Routledge. ISBN 978-0-415-16325-5.
Martel, Gordon, ур. (2010). A Companion to Europe 1900–1945. Wiley-Blackwell; 1 edition. ISBN 978-1-4443-3840-9.
Mommsen, Hans; Foster, Elborg (1988). The Rise and Fall of Weimar Democracy. The University of North Carolina Press. ISBN 978-0-807-84721-3.
Morrow, John H. (2005). The Great War: An Imperial History. Routledge. ISBN 978-0-415-20440-8.
Peukert, Detlev J.K. (1993) [1989]. The Weimar Republic. Hill and Wang. ISBN 978-0-809-01556-6.
Schuker, Stephen A. (1988). American "Reparations" to Germany, 1919-33. Princeton Studies in International Finance. ISBN 978-0-881-65233-8.
Schuker, Stephen A. (1976). End of French Predominance in Europe: Financial Crisis of 1924 and the Adoption of the Dawes Plan. The University of North Carolina Press. ISBN 978-0-807-81253-2.
Schmitt, Bernadotte (фебруар 1960). „The Peace Treaties of 1919–1920”. Proc. Am. Philos. Soc. 104 (1): 101—110. JSTOR 985606.
Schwarzschild, Leopold (1942). World in trance: From Versailles to Pearl Harbor. L.B. Fischer Publishing Corp.
Shamir, Haim (1989). Economic Crisis and French Foreign Policy: 1930–1936. Brill Academic Pub. ISBN 978-9-004-08958-7.
Simkins, Peter (2002). The First World War: Volume 3 The Western Front 1917–1918. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-348-4.
Simkins, Peter; Jukes, Geoffrey; Hickey, Michael (2003). The First World War: The War to End All Wars. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-738-3.
Slavicek, Louise Chipley (2010). The Treaty of Versailles. Milestones in Modern World History. Chelsea House Publications. ISBN 978-1-60413-277-9.
Taylor, David (2001). Modern World History for OCR specification 1937. Heinemann Educational Publishers. ISBN 978-0-435-30831-5.
Taylor, A.J.P. (1991) [1961]. The Origins of the Second World War. Penguin Books. ISBN 978-0-140-13672-2.
Temin, Peter; Toniolo, Gianni (2008). The World Economy between the Wars. Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-195-30755-9.
Tooze, Adam (2007) [2006]. The Wages of Destruction: The Making and Breaking of the Nazi Economy. Penguin Books. ISBN 978-014100348-1.
Tucker, Spencer C.; Roberts, Priscilla (2005). The Encyclopedia of World War I : A Political, Social, and Military History. ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-420-2.
United States Department of State (1921). „Papers relating to the foreign relations of the United States, 1921 Volume II”. Foreign Relations of the United States. United States Government Printing Office.
Weinberg, Gerhard L. (1994). A World at Arms: A Global History of World War II. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44317-3.
Winkler, Max (1933). Foreign Bonds: An Autopsy (1933 изд.). Beard Books. ISBN 978-1-893-12243-7.
World Peace Foundation (1922). October 1917 – August 1930 Volume 5. World Peace Foundation pamphlets, v.1–12. World Peace Foundation.
Yearwood, Peter J. (2009). Guarantee of Peace: The League of Nations in British Policy 1914–1925. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-922673-3.
Young, William (2006). German Diplomatic Relations 1871–1945: The Wilhelmstrasse and the Formulation of Foreign Policy. iUniverse, Inc. ISBN 978-0-595-40706-4.