Ваздухопловно ратовање (енгл.Aerial warfare) је употреба војних авиона и других летећих машина у ратовању, као и борбу против њих.[1] Ваздухопловно ратовање укључује:
бомбардере који нападају непријатељске објекте, концентрацију непријатељских трупа или стратешке циљеве;
ловачке авионе који се боре за контролу ваздушног простора;
јуришни авион који се уско усмерава на копнену ваздушну подршку;
једрилице, хеликоптере и друге летелице за превоз ваздушних снага попут падобранаца;
ваздушни танкери за допуну горива за продужење времена рада или домета;
војне транспортне летелице за премештање терета и особља.[2]
Историјски гледано, војне летелице су укључивале балоне лакше од ваздуха који су носили артиљеријске посматраче; ваздушнe бродовe лакше од ваздуха за бомбардовање градова; разне врсте ваздухоплова за извиђање, надзор и рано упозоравање који носе посматраче, камере и радарску опрему; торпедне бомбардере за напад на непријатељске бродове, и војне спасилачке летелице за спас оборених авијатичара. Модерно ваздухоплово ратовање укључује ракете и беспилотне летелице,[3][4] као и ПВО којом копнене снаге одговарају на непријатељске ваздушне активности.
Историја ратног ваздухопловства започела је у древна времена, употребом змајева у древној Кини. У трећем веку је ваздухопловство је напредовало до ступња балонског ратовања.[5][6]
Авиони су коришћени у ратне сврхе почев од 1911. године, прво за ваздухопловно извиђање, а затим за ваздушне борбе с циљем обарања непријатељских извиђачких авиона. Авиони су наставили да извршавају ове улоге и током Првог светског рата, кад се такође појавила употреба авиона и цепелина за стратешко бомбардовање.
Балистичке ракете постале су од кључног значаја током Hладног рата. Оне су биле наоружане нуклеарним бојевим главама, а Сједињене Државе и Совјетски Савез их су складиштиле у великим количинама како би се међусобно одвратиле од употребе. Први војни сателити су коришћени за извиђање током педесетих година прошлог века, а њихова употреба је напредовала до светских комуникационих и информационих система који подржавају глобално дистрибуиране војне кориснике са обавештајним подацима из орбите.
^"Encyclopedia of War Machines" edited by Daniel Bowen.
^Fitzgerald, W. G. (јул 1905). „War Balloons of To-Day”. The World To-Day. Chicago, IL: The World To-Day Company. IX (7): 740—756. Приступљено 2. 6. 2012.
Lockee, Garette E. (април 1969). „PIRAZ”. United States Naval Institute Proceedings.
Olsen, John Andreas, ed (2010). A History of Air Warfare.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза). 506 pp; 16 essays by experts provide global coverage
Overy, Richard (1997). „3”. Why the Allies Won.. on bombing in World War II.
Overy, Richard (1980). The Air War – 1939–1945.. global coverage of combat, strategy, technology and production
Algeo, John (1993). Fifty years among the new words: a dictionary of neologisms, 1941–1991 (2, reprint изд.). Cambridge University Press. ISBN0-521-44971-5.
Axinn, Sidney (2008). A Moral Military. Temple University Press. ISBN978-1-59213-958-3.
Lewis, Peter M. H. (1994). „B-29 Superfortress”. Ур.: Grolier Incorporated. Academic American Encyclopedia. 10. Grolier Incorporated. ISBN978-0-7172-2053-3.
Biddle, Tami Davis. Rhetoric and Reality in Air Warfare: The Evolution of British and American Ideas about Strategic Bombing, 1914–1945 (Princeton Studies in International History and Politics) (2004)
Boog, Horst (1992). The Conduct of the Air War in the Second World War: An International Comparison.. 763 pp.; very important anthology by major researchers
Boog, Horst, ed (2006). Germany and the Second World War: Volume VII: The Strategic Air War in Europe and the War in the West and East Asia, 1943–1944/5. Oxford UP.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза). 928pp official German history vol 7 excerpt and text search;