Савремена српска архитектура

Савремена српска архитектура обухвата архитектонско стваралаштво, правце и тенденције на територији Србије од краја XX века (оријентационо од 1980-их година) до данас. Овај период карактерише плурализам стилова, преиспитивање наслеђа модерне архитектуре, утицај глобалних архитектонских токова, као и одговор на специфичне друштвене, економске и технолошке промене у земљи.^[1]

Контекст и транзиција ка савременом добу

Крајем 1970-их и током 1980-их година, у југословенској, па и српској архитектури, почињу да се осећају знаци засићења строгим модернизмом и брутализмом. Појављују се први утицаји постмодернистичке мисли, која доноси већу слободу у форми, употребу цитата из историјских стилова, боје и декорације. Друштвене и политичке промене крајем 1980-их и током 1990-их (распад Југославије, економска криза, ратови) значајно су утицале на обим и карактер градитељске делатности, доводећи до периода стагнације, али и до појаве нових феномена попут дивље градње.^[2]

Постмодернизам у српској архитектури (крај XX века)

Постмодернизам у Србији јавља се као реакција на униформност и често безличност касног модернизма. Карактерише га употреба историјских цитата и мотива из различитих епоха, еклектицизам, наглашена боја и текстура на фасадама, и често ироничан или разигран приступ форми.^[3] Примери постмодерне архитектуре могу се наћи у Београду и другим градовима, углавном у виду пословних и стамбених објеката грађених током 1980-их и почетком 1990-их (нпр. пословна зграда "Прогрес" у Београду, поједини хотели и тржни центри тог периода).

Архитектонски правци и тенденције у XXI веку

Након периода транзиције, српска архитектура у XXI веку показује већу разноврсност и прати глобалне токове, али се суочава и са специфичним локалним изазовима.

Утицаји глобалних стилова

Присутни су утицаји различитих међународних праваца као што су деконструктивизам, хај-тек архитектура, неофутуризам и минимализам. Ови утицаји се најчешће огледају у пословним и комерцијалним објектима, као и у луксузнијој стамбеној изградњи.^[4]

Одржива и еколошка архитектура

Последњих година расте свест о значају одрживе градње и енергетске ефикасности. Појављују се пројекти који примењују принципе зелене архитектуре, користе обновљиве изворе енергије и еколошке материјале, мада је овај тренд још увек у развоју у широј пракси.^[5]

Дигитална архитектура и нови приступи пројектовању

Употреба CAD софтвера и BIM (Building Information Modeling) технологија постала је стандард у пројектовању. Дигитални алати омогућавају сложеније прорачуне, моделовање и реализацију иновативних форми, укључујући и параметријски дизајн.

Ревитализација и реконструкција наслеђа

Значајан сегмент савремене архитектонске праксе представља ревитализација и адаптација постојећих објеката, како оних под заштитом као споменици културе, тако и индустријског наслеђа или објеката из периода модернизма. Циљ је очување вредности уз прилагођавање новим наменама (нпр. претварање старих фабрика у културне центре или стамбене просторе).

Комерцијална и стамбена архитектура

Изражен је тренд изградње великих тржних центара, пословних зграда и хотела. У стамбеној архитектури, поред масовне изградње, јављају се и квалитетнији пројекти вишепородичног становања (стамбени комплекси, кондоминијуми) као и индивидуалних породичних кућа.

Значајни савремени архитекти и њихова дела (примери)

Српска савремена архитектонска сцена има низ активних и признатих архитеката и студија. Неки од истакнутих појединаца чији рад обликује савремену архитектуру у Србији укључују (избор): Бранислав Митровић (познат по бројним пословним и стамбеним објектима), Милан Ђурић и Александар Кековић (студио ARCVS), Александар Вуја (студио DVA), Владимир Лојаница.^[6] Бројне млађе генерације архитеката такође доприносе развоју савремене сцене.

Кључни савремени пројекти и урбанистички развој

У већим градовима Србије, посебно у Београду, реализују се или су у плану велики урбанистички пројекти који значајно мењају изглед града.

Београд на води: Највећи и један од најдискутованијих савремених урбанистичких пројеката у Београду, који обухвата изградњу стамбених, пословних и комерцијалних објеката на обали Саве.
Реконструкција и уређење централних градских тргова и јавних простора у многим градовима.
Изградња нових саобраћајница, мостова и инфраструктурних објеката.

Изазови и критике

Савремена српска архитектура суочава се са бројним изазовима:^[1]

Утицај инвеститорског урбанизма и често низак квалитет масовне градње.
Проблеми у урбанистичком планирању и спровођењу планова.
Недовољна брига о очувању архитектонског наслеђа XX века.
Питања одрживости, енергетске ефикасности и утицаја на животну средину.
Недостатак јавне дебате и учешћа грађана у процесима планирања и изградње.

Награде и признања у савременој архитектури

Неколико награда и признања додељује се за достигнућа у савременој српској архитектури:

Награда "Ранко Радовић": Додељује УЛУПУДС.
Велика награда архитектуре Савеза архитеката Србије.
Награде Салона архитектуре у Београду (организује Музеј примењене уметности).
Награде Привредне коморе Србије за архитектуру.

Види још

Референце

^ ^а ^б „Serbische Architektur: Aufbruch im Kontext der Fragmentierung - Bauwelt”. bauwelt.de (на језику: немачки). Приступљено 2. јун 2025.
^ Стојановић, Владимир (2013). „Постмодернистичка архитектура у Србији: између креативности и контроверзи” (PDF). Архитектура и урбанизам. Институт за архитектуру и урбанизам Србије (37): 3—12. Приступљено 2. јун 2025.
^ Маневић, Зоран (2007). Архитектура XX века у Србији. Београд: Архитектонски факултет, Грађевинска књига. стр. (поглавље о постмодернизму). ISBN 978-86-7518-080-2 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ).
^ „Архитектура данас - Преглед савремених токова (пример секције на сајту ДАБ-а)”. Друштво архитеката Београда. Приступљено 2. јун 2025.
^ „Одржива градња - Чланци на порталу Градња.рс”. gradnja.rs. Приступљено 2. јун 2025.
^ „Изложбе - Београдска интернационална недеља архитектуре (БИНА) - (прегледати архиву изложби за савремене ауторе)”. bina.rs. Приступљено 2. јун 2025.

Литература

Mako, Vladimir (2013). Beogradska moderna arhitektura: između tradicije i avangarde. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. ISBN 978-86-7924-092-9 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ).
Kulić, Vladimir; Mrduljaš, Maroje; Thaler, Wolfgang (2012). Modernism In-Between: The Mediatory Architectures of Socialist Yugoslavia. Berlin: Jovis Verlag. ISBN 978-3-86859-147-7. * Часописи: "Архитектура и урбанизам" (АУ), "ДаНС" (Дани архитектуре Новог Сада).