Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина
    Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина (скраћено САП Војводина; мађ. Vajdaság Szocialista Autonóm Tartomány) била је једна од две аутономне покрајине у саставу Социјалистичке Републике Србије, једне од шест република у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Припадала је најразвијенијим крајевима СФРЈ, а главни град био је Нови Сад.[1] Формирање установа аутономне покрајине почело је након ослобођења Војводине, у јесен 1944, а њен политички статус у оквиру Србије и Југославије регулисан је јула 1945. формирањем Аутономне Покрајине Војводине[2] Доношењем уставних амандмана новембра 1968. преименована је у Социјалистичку Аутономну Покрајину Војводину.[3] Доношењем покрајинског Уставног закона 1969, остварила је законодавну аутономију, а Уставом СФРЈ из 1974, стекла је и додатну уставну аутономију, добивши сопствени Устав, чим је фактички добила статус федералне јединице у оквиру СФРЈ. Усвајањем амандмана на Устав СР Србије марта 1989, овлашћења покрајине усклађена су са уставним поретком републике, а доношењем новог Устава Србије 28. септембра 1990. поново је добила претходни назив: Аутономна Покрајина Војводина.[4] Конститутивни народ били су Срби, а почевши од Статута САП Војводине из 1963, међу народностима (националним мањинама) посебно су истакнути — Мађари, Словаци, Румуни и Русини, чији су језици Уставним законом из 1969. добили статус службених језика на подручју покрајине. То решење је потом потврђено и у свим каснијим највишим актима Војводине. НазивиНазиви покрајине на њеним службеним језицима:
ИсторијаИме „Војводина“ води порекло из 1848, када је на подручју данашње Војводине формирана аутономна Српска Војводина. Између 1849. и 1860, на овом простору постојала је засебна хабзбуршка (аустријска) крунска земља под називом Војводство Србија и Тамишки Банат. После пропасти Аустроугарске, крајем 1918, Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи проглашава присаједињење ових регија Краљевини Србији, а Велики народни збор у Руми одлучује се за присаједињење Срема Србији. Потом подручје данашње Војводине улази у састав новоформираног Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, касније названог Краљевина Југославија. Други светски ратНакон краткотрајног Априлског рата, 1941. подручје Војводине (као и цела Југославија) окупирано је од стране сила Осовине и територијално-политички подељено према диктату и интересу окупатора. Бачка је прикључена Хортијевој Великој Мађарској, Срем је дошао под власт усташке Независне Државе Хрватске (НДХ), док је Банат политички дефинисан као посебна аутономна област у оквиру окупиране Србије, а том облашћу управљала је локална немачка национална мањина. Већ у лето 1941, организован је партизански устанак у Војводини, али је због неповољних географских услова, већ у јесен 1941, у Банату и Бачкој, дошло до замирања устанка. За разлику од Баната и Бачке у Срему су, после солиднијих припрема, диверзије и саботаже прерасле у општенародни устанак. На ослобођеној територији организована је партизанска власт, са масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Велики број бораца из Срема, и осталих крајева Војводине, одлазио је у источну Босну, где су априла 1943. формиране прве Војвођанске бригаде. Искуства из Срема, у организовању ослободилачке борбе, у лето 1944. пренета су у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка Црвене армије, октобра 1944, у Војводини успостављена народна власт са ослободилачким институцијама. Новембра 1943. формиран је Главни народноослободилачки одбор Војводине (ГНООВ). Ослобођење и формирање ВојводинеУспостављање народне власти и формирање нових покрајинских институција почело је већ 1944. године. Подручје Срема се од ослобођења налазило под управом Главног народноослободилачког одбора Војводине, док је на подручју Баната, Бачке и Барање након ослобођења заведена Војна управа, на чијем је челу био генерал Иван Рукавина. Војна управа у Банату, Бачкој и Барањи укинута је 15. фебруара 1945, након чега су и ова подручја ушла под управу Главног народноослободилачког одбора Војводине. До уласка Војводине у оквир Федералне Србије, њене установе су функционисале независно од установа Србије. На заседању које је одржано 6. априла 1945. у Новом Саду, Главни народноослободилачки одбор Војводине донео је једногласну одлуку: Да Војводина има да буде у саставу федералне јединице Србије. Да Војводина у саставу федералне Србије има пуну аутономију као аутономна покрајина. Делегација ГНООВ је потом отпутовала у Београд, где је од 7. до 9. априла 1945. учествовала на заседању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС). На првој седници АСНОС, 7. априла, представник ГНООВ Јован Веселинов је делегатима АСНОС-а саопштио одлуку ГНООВ о укључивању аутономне Војводине у састав федералне јединице Србије, на шта је АСНОС одговорио усвајањем посебне Резолуције којом је одлука ГНООВ поздрављена и прихваћена.[5][6] Скупштина изасланика народа Војводине, одржана 31. јула 1945. у Новом Саду донела је одлуку да Војводина као Аутономна Покрајина уђе у састав Федералне Србије, једне од федералних чланица Демократске Федеративне Југославије. Ову одлуку прихватио је АВНОЈ, на Трећем заседању у Београду, августа 1945. године. Статус Војводине у оквиру Србије регулисан је потом Законом о установљењу и устројству Аутономне покрајине Војводине донетим 1. септембра 1945. године. Привремене границе Војводине након ослобођења укључивале су Банат, Бачку и Барању, као и већи део Срема са Земуном. Званична привремена граница између Војводине и Хрватске у Срему ишла је линијом Вуковар—Винковци—Жупања. Западни делови Срема су, међутим, остали под контролом Сила Осовине све до априла 1945. године. Након дефинисања коначних граница Војводине, у њеном саставу остала је цела Бачка, као и највећи део Баната и Срема. Барања и западни делови Срема прикључени су Народној Републици Хрватској, док су мањи делови Срема и Баната у близини Београда ушли у састав Уже Србије. Војводини је, међутим, прикључен мањи северни део Мачве у близини Сремске Митровице. КолонизацијаАвгуста 1945. донет је Закон о аграрној реформи и колонизацији, на основу кога је око 40% земљишта у Војводини прешло у власништво државе. До 1948. у Војводину је колонизовано око 225.000 људи из Босне и Херцеговине, Хрватске, централне и јужне Србије, Црне Горе и Косова и Метохије, претежно српске националности (71%) из партизанских породица. Њима је додељено око 235.000 хектара земље. Досељавање је настављено и каснијих деценија, али није имало организовани карактер, у форми колонизације. Политички статус ВојводинеПрви Статут АП Војводине донет је 1948, а нови Статут усвојен је 1953. године. Након доношења новог Устава СР Србије априла 1963, који је садржао посебне одредбе о правима националних мањина, као и поименични помен седам најбројнијих мањинских народности у Србији (чл. 82),[7] уследило је доношење новог Статута АП Војводине, у којем су поименично поменути — Мађари, Словаци, Румуни и Русини (чл. 32-37). Уставним законом САП Војводине, који је усвојен 21. фебруара 1969, међу службеним језицима који су признати на подручју покрајине наведена су и четири мањинска језика — мађарски, словачки, румунски и русински (чл. 67).[8] Поменутим актима из 1963. и 1969, постављен је темељ за регулисање права мањинских народности на највишем, уставном и законском нивоу. Уставом СФРЈ из 1974, Војводина је добила статус федералног субјекта СФРЈ са елементима државности, односно са готово једнаким правима која је имала и СР Србија. САП Војводина је, ипак, и даље остала у оквиру Социјалистичке Републике Србије. Војводина је у овом периоду имала сопствени Устав, Председништво, Уставни и Врховни суд, као и друге институције. Антибирократска револуцијаПосле политичког успона Слободана Милошевића септембра 1987, у Новом Саду су 5. октобра 1988. одржане демонстрације на којима се окупило неколико десетина хиљада људи који су тражили да партијско руководство Војводине поднесе оставку. Неко је демонстрантима довезао камион јогурта у тетрапаку, па су они сваког ко је покушао да им се обрати са степеништа зграде Покрајинског комитета засипали јогуртом (због тога је овај догађај остао познат као Јогурт револуција). Суочени са овим демонстрацијама, војвођански партијски руководиоци су 6. октобра 1988. поднели оставке. Након тога су убрзо срушене и све друге покрајинске институције, а Скупштина Војводине је изгласала промене Устава Србије, одступајући од многих дотадашњих права. У Војводини је потом уследила темељна кадровска смена до најнижих политичких нивоа. Процењује се да је тада у Војводини смењено око 40.000 политичких функционера, високих државних чиновника, судија и шефова полиције, директора и управника просветних установа и здравствених центара, информативних или културних кућа. Нови Устав СР Србије променио је положај Војводине у смислу да је она престала да буде конститутивни елемент југословенске федерације и дефинисана је као „територијална аутономија“ у оквиру Републике Србије. Кратка хронологијаКратка хронологија Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводина
ДемографијаПо попису становништва из 1981. године, етнички састав становништва САП Војводине је био следећи:
ПолитикаУ једнопартијском систему који је тада владао, једина политичка партија на подручју САП Војводине био је Савез комуниста Војводине (СКВ), огранак Савеза комуниста Србије (СКС) и Савеза комуниста Југославије (СКЈ). Највиши акти
УстановеСАП Војводина је имала следеће установе:
Функционери САП ВојводинеПредседници
Премијери
Галерија
НапоменеРеференце
Литература
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
,_h%C3%A1tt%C3%A9rben_a_V%C3%A1rosh%C3%A1za_%C3%A9s_a_Nepomuki_Szent_J%C3%A1nos-sz%C3%A9kesegyh%C3%A1z._Fortepan_31520.jpg)
.svg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
