Стећци у Српској

Стећци у Српској
Стећци у Српској
Светска баштина Унеска
Званично име	Стећци — средњовековни надгробни споменици
Критеријум	културна: iii, vi
Референца	1504
Упис	2016. (41. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/1504

Стећци (једнина: стећак или стојећак камен,^[1] кам, биљег, мрамор) су средњовековни надгробни споменици у облику великог камена: плоча, сандука, сљемењака, крстача и других. Извјесни број стећака има уклесане украсе или натписе. у народу су сачувани термини: "Грчко гробље", "Гребнице", "Мраморови", "Старо гробље" те "Римско гробље" чиме се према др Комару изражава јасна успомена на политичко-територијални и културно-црквени простор Источног Ромејског царства (Византије) у којем је стећак настао. ^[2]

До сада је пронађено више од 66.478 стећака, од чега преко 58.547 на подручју данашње Босне и Херцеговине. У Републици Српској се налази нешто више од 31.501 стећака. Највећа концентрација у Српској је у Херцеговини, Билећи, Невесињу, Требињу и Гацку, те у источном дијелу Српске у Рогатици, Палама и другим.^[3]

Више од 5.600 стећака је украшено и то најчешће: повијеном лозицом, розетама, крстовима, штитовима и мачевима, луком и стрелом, људским и животињским фигурама, сценама лова на јелене, сценама турнира, геометријским орнаментима и слично.^[4] Број украшених стећака у Српској је нешто виећи од 2.376.^[5]

Од укупно 363 стећка са натписима, преко 350 носи натписе ћириличним писмом, а од тог броја у Српској се налази преко 200 на којима се налазе ћирилични записи.^[6]

Настанак

Сматра се да су настали у другој половини 12. вијека, те да њихова прва фаза траје кроз 13. вијек. Експанзију и најинтензивније клесање настаје у 14. и 15. вијеку и траје све до краја 16. вијека.^[7] Култура стећака настала је у источној Херцеговини. Сматра се у окриљу српске православне културе, јер су настали на подручју Немањићке Србије, те се ширили у унутрашњост Балкана у Босну. Најстарији мрамор са натписом је жупана Грда из средине 12. вијека.^[8]

Стећци се често налазе у православним гробљима, те уз цркве. Под стећцима су се сахрањивали припадници обје конфесије у Босни, припадници и римокатоличке и православне вјере(Српске православне цркве, те јеретичке Цркве босанске). Мраморје од 15. вијека прихватају и чланови римокатоличке цркве, те прве генерације исламизираних становника Босне и Херцеговине. Тако на мрамору из околине Травника пише да је то гроб мужа "праве вјере римске", док на надгробном споменику Махмута Бранковића пише "погинуо у боју деспотову".^[8]

Откриће црквеног објекта уз некрополу отклања недоумице о стећцима као јеретичким тзв. богумилским споменицима и ставља их у домен православних хришћанских надгробних споменика специфичне регионалне форме, јединственог одраза друштвеног статуса у средњем вијеку.
— Александар Јашаревић, кустоc археолог

^[9]

Натписи и украси са стећака

На мраморју се најчешће налазе натписи који гласе "† а се лежи (та и та личност)", уклесаних у знак сјећања на личност покојника и на оне који су споменик подигли. Примјери су веома бројни, а само неки од њих су: "А се лежи Мартин Ву'с (Вуја), воје вод[е] син, Црбногорац. А се лежи раб божи Рашко Радовчић".^[10] "Туј почива Радосав Грубач сад мртав" (у Кртињу код Љубомира). "А се лежи Браја Радојевић, на земљи туђој. Добри живи и умрије. А се писа Драгоје дијак". "А се лежи госпоја Беока, кћи Прибисава Косаче". Украси са мраморја су разноврсани, па тако на њима имамо хришћанске симболе: крста, винове лозе, Богородице с дјететом(Христом), васкрслог Лазара, свету Јелену, светог Христофора и друге. Поред хришћанских симбола на мраморју се срећу прикази јелена и коња као симбола бесмртности, познатим и у паганским и у ранохришћанским вјеровањима. Затим, симболи свјетлости, рађања или васкрсења приказани кроз цртеже крста, спирала, полумјесецом или розетом; срећу се и прикази архитектонских узора, те приказа тадашњег феудалног друштва, чести мотиви кола, приказа утврђења и кула са мотивом двобоја.^[4]

Поруке епитафа на стећцима су језгровне форме саображене основном својству хришћанске вјере њихових састављача: њеној темељитости и постојаности. Такође, оне изражавају високе моралне норме периода узраслог средњег вијека.

^[2]

Натписи из Српске

А се лежи Озрин Копијевић, жупан кнеза Павла. Се писа дијак Милосалић Баројевић. Смрти не поисках навиден краљевства босанскога и госпоцтва србскога за мога господина службу. Бодоше ме и сјекоше ме и стјераше и тој смрти не допадох и умрих на рошдество Христово и господин ме воевода окрили и укопа и побележи.
— Надгробни натпис Озрена Копијевића — Варошиште, Рогатица

^[11]

Натпис монахиње Полихраније, свјетовно Радаче жене жупана Неноја Чихорића, Величани Требиње:

В" име отца- и сина и свјетога духа се лежи раба божија Полихранија а зовоммирсним госпоја Радача, жупана Ненца Чихорића кучница, а невста жупана Вратка ислуге дабижива и тепчије Стипка, а кчи жупана Милтјена Драживојевића а казницу Санку сестра, а постави се блг не (њен) син Дабижив c божијом помоштијусам својми људми а в дни господина краља Твртка" (31,49).

^[12]

Натпис из Невесиња, уз чест мотив племените баштине:

А се лежи с[а] сином Радисавом. А' с[е] леиже на свој племенитој. Овај камин Ненад отац с вечне помени постави сину мом жупану Радану и сину му.

^[13]

Галерија

Некропола у Лубурић пољу, УНЕСКО ИД:1504-015
Лубурић поље, УНЕСКО ИД:1504-015
Некропола Борак, Бурати, Рогатица УНЕСКО ИД:1504-004
Некропола Борак, Бурати, Рогатица УНЕСКО ИД:1504-004
Некропола у Бјелосављевићима
Некропола Лађевина
Некропола Велике Гребенице, Билећа

Списак стећака по општинама Републике Српске

Име општине	укупно стећака	стећци са украсима	стећци са натписима
Стећци по општинама Српске
Град Бања Лука	855	27	0
Општина Берковићи	951	154	2
Град Бијељина	13	2	4
Општина Билећа	1734	226	37
Општина Братунац	1065	96	1
Брод	0	0	0
Општина Вишеград	1015	39	3
Општина Власеница	1250	66	1
Вукосавље	0	0	0
Општина Гацко	2219	234	38
Општина Градишка	0	0	0
Општина Дервента	22	4	2
Град Добој	102	0	1
Општина Доњи Жабар	0	0	0
Општина Зворник	804	44	3
Општина Источна Илиџа*	92	2	0
Општина Источни Дрвар	непознато	непознато	непозназо
Општина Источни Мостар	Непознато	Непознато	Непознато
Општина Источни Стари Град*	Непознато	Непознато	Непознато
Општина Источно Ново Сарајево*	Непознато	Непознато	Непознато
Општина Језеро	Непознато	Непознато	Непознато
Општина Калиновик	1793	157	9
Општина Кнежево	186	7	0
Општина Козарска Дубица	0	0	0
Општина Костајница	0	0	0
Општина Котор Варош	81	0	0
Општина Крупа на Уни	0	0	0
Општина Купрес	непознато	непознато	непознато
Општина Лакташи	20	0	0
Општина Лопаре	356	37	20
Општина Љубиње	702	115	15
Општина Милићи	видјети општину Власеница	видјети општину Власеница	видјети општину Власеница
Општина Модрича	2	1	0
Општина Мркоњић Град	654	3	0
Општина Невесиње	3884	390	6
Општина Нови Град	0	0	0
Општина Ново Горажде	непознато	непознато	непознато
Општина Осмаци	непознато	непознато	непознато
Општина Оштра Лука	0	0	0
Општина Пале*	1706	40	1
Општина Пелагићево	непознато	непознато	непознато
Општина Петровац	непознато	непознато	непознато
Општина Петрово	непознато	непознато	непознато
Град Приједор	0	0	0
Општина Прњавор	5	0	0
Општина Рибник	непознато	непознато	непознато
Општина Рогатица	2628	105	8
Општина Рудо	488	15	3
Општина Соколац*	1966	114	2
Општина Србац	12	0	0
Општина Сребреница	815	31	3
Општина Станари	непознато	непознато	непознато
Општина Теслић	100	1	0
Град Требиње	2406	362	32
Општина Трново*	непознато	непознато	непознато
Општина Угљевик	45	5	4
Општина Фоча	1459	43	3
Општина Хан Пијесак	237	6	0
Општина Чајниче	518	5	0
Општина Челинац	0	0	0
Општина Шамац	0	0	0
Општина Шековићи	929	39	1
Општина Шипово	387	6	0
Република Српска	укупно 31.501	2.376	199
*Општине које чине Град Источно Сарајево

Види још

Референце

^ „Стећци — на листи свјетске баштине?”. Радио-телевизија Републике Српске. 6. 6. 2012. Приступљено 7. 6. 2012.
^ ^а ^б Комар 2016.
^ Бешлагић 1971, стр. 43, 449-450.
^ ^а ^б Вензел 1965.
^ Бешлагић 1971, стр. 449-450.
^ НОМИНАЦИЈА СТЕЋАКА ЗА УНЕСКОВУ ЛИСТУ ЗА ГОДИНУ ДАНА
^ Бешлагић 2004, стр. 14.
^ ^а ^б „Племенито:Марморје-свијетли гробови из српске прошлости, историчар Радаковић Борис”. Архивирано из оригинала 17. 11. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017.
^ Јашаревић 2013, стр. 6.
^ Вего 1964, стр. 33.
^ Смиљанић 2012, стр. 104.
^ Михић 1975, стр. 748.
^ Вего 1964, стр. 43.

Литература

Бешлагић, Шефик (1971). Стећци: каталошко топографски преглед. Сарајево: Веселин Маслеша.
Бешлагић, Шефик (2004). Лексикон стећака. Сарајево: Свјетлост.
Вензел, Маријан (1965). Украсни мотиви на стећцима. Сарајево: Веселин Маслеша.
Михић, др Љубо Ј. (1975). Љубиње са околином. Шабац: ГИП "Драган Срнић Шабац".
Јашаревић, Александар (2013). Заштита археолошка истраживања локалитета црквина, Бјелосављевићи, Соколац (PDF). Соколац: Музеј у Добоју. стр. 6. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2017.
Смиљанић, Аранђел (2012). Кад је умро Озрен Копијевић (PDF) (Година IV, бр.4 изд.). Бања Лука: Удружење архивских радника Републике Српске Гласник. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 05. 2024. г. Приступљено 12. 8. 2015.
Вего, Марко (1964). Зборник средњовјековних натписа Босне и Херцеговине, књига 3. Сарајево: Земаљски музеј.
Комар, др Жељко (2016). Декларација о стећку. Друштво српских родословаца "Порекло". Приступљено 17. 11. 2017.